КРОЗ ПОЕЗИЈУ И РОБИЈАШИ ДОТИЧУ СЛОБОДУ: Интервју - Естер Рамон, песникиња и професорка компаративне књижевности из Мадрида
ПОЕЗИЈУ пише душа, а душу је тешко репродуковати помоћу нових технологија.
Фото Приватна архива
Зато, ако ме питате да ли ће најузвишеније стихове у будућности писати људи или вештачка интелигенција, желим да верујем да ће у том надметању са модерним технологијама победити песници - рекла је, за "Новости", Естер Рамон, песникиња и професорка компаративне књижевности на Универзитету Карлос III у Мадриду и врло запажена учесница минулог 19. Међународног новосадског књижевног фестивала у Новом Саду у организацији Друштва књижевника Војводине.
Рамонова је објавила десетак књига поезије. Њене песме преведене су на немачки, енглески, француски, румунски, шведски, португалски и арапски језик. Своју поезију објављује и у бројним књижевним часописима. Поносна је и на чињеницу да се њена збирка Scelle у Француској пред читаоцима појавила двојезично - на шпанском и француском језику. Захтеван однос између човека и природе уз дијалог поезије са другим уметностима, окосница су њеног досадашњег опуса.
Шта говори ваше професорско искуство - имају ли времена и жеље младе генерације, опседнуте мобилним телефонима, да читају поезију?
- Млади људи су данас под огромним утицајем друштвених мрежа и уопште нових технологија и тешко се концентришу на наставни програм. Ипак, студенти који су код мене на компаративној књижевности воле да на часовима разговарају о књизи, да чују мишљење професора и колега студената. Они су навикнути на вештачку интелигенцију. Зато смо на факултету увели нови, прилагођен програм испитивања студената. Испитивачи слушају разговоре студената о књижевности и на основу тих утисака их оцењују.
Утиче ли политика и у којој мери на вашу поезију?
- Поезија представља неку врсту политике али када пишете стихове, ви имате избор. Моја поезија није политика у уобичајеном смислу. Моје књиге говоре о климатским променама, природи, животињама, сиромаштву, миграцијама, о улози жена. Посвећена сам комплексним темама.
Фото /Приватна архива
Учествовали сте пре десетак година у Ослу у истраживачком пројекту о улози уметности у јавној сфери. До каквих сазнања сте дошли?
- У истраживачким пројектима очекује се на крају некакво заједничко гледиште, али то није увек онако како владе тих земаља, односно организатори прижељкују, јер на уметност се не може посматрати поједностављано, а она, притом никада не може и не сме да буде заробљена. Било је занимљиво јер су људи радили на пројекту и радили су заједно. Размењивали су мишљења.
У неким затворским центрима предавали сте осуђеницима креативно писање. Постоји ли код људи, чија је слобода ограничена због преступа које су починили, истинска жеља за читањем и креативним писањем?
- Једна од мисија у мом животу је подучавање људи поезији. То је моја страст, зато што људи кроз поезију могу да буду ближи сами себи. За мене је поезија тотална слобода. Када сам радила у затвору, ти људи су кроз поезију могли да дотакну слободу коју свако од нас носи без обзира где се налазио. Иако су били окривљени за нешто, имали су право да буду слободни кроз поезију. То је било веома занимљиво и добро искуство и за мене и за те људе.
Због чега је вама као песнику веома важна фотографија?
- Предајем у неким школама фотографију. То је спона између речи и визуелног. Слика је у поезији битна.
Припремате ли нову књигу песама?
- Није још завршена, али њене делове сам читала овде, у дивном Новом Саду, у којем сам, као и у Србији, први пут. Тема књиге су мајка Исусова Пресвета Девица Марија и анђео Габријел који је њој наговестио да ће зачети са Духом светим. Анђела Габријела у мојим стиховима мучи и дилема о жени-девици, али не успева да то питање изговори.
Роман по Ромеру
ОБЈАВИЛА је Естер Рамон ове збирке песама: "Тундра" (2002), "Марва" (2008), "Експлозивни гас" (2009), "Соли" у сарадњи са енглеским фотографом и архитектом Марком Бентлијем, (2011), "Лов са творовима" (2013), "Пребивалиште" (2015), "Запечаћена" (2019) "Семе" (2022), "Разнобојно тело" (2024) и друге збирке. Ауторка је и прозне књиге "Делфинине карте" (2022) инспирисане јунакињом филма "Зелени зрак" француског редитеља Ерика Ромера.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КАКВА БОМБА У БАЊАЛУЦИ! Борац довео највећу икону босанскохерцеговачког фудбала
ФУДБАЛЕРИ Борца из Бањалуке обезбедили су европско пролеће, а већ су прионули раду како би и наредне године отишли још корак даље.
21. 12. 2024. у 08:58
ДОНЕО КОНАЧНУ ОДЛУКУ: Митровић открио где наставља каријеру (ВИДЕО)
Српски нападач Александар Митровић поново је у центру пажње око повратка у Премијер лигу.
21. 12. 2024. у 16:13
"ИМАЈУ ДОБРЕ ИГРАЧЕ, АЛИ ОЧЕКУЈЕМ ПОДРШКУ НАВИЈАЧА": Милојевић пред меч са Чукаричким
Фудбалери Црвене звезде у недељу од 15 часова играће против Чукаричког у оквиру 20. кола Суперлиге Србије.
21. 12. 2024. у 17:13
"НИСАМ СЕ ОПРОСТИО ОД АЈАКСА": Тадић најављује повратак, али постоји један услов, ево и који
Српски фудбалер Душан Тадић има у плану повратак у Амстердам и Ајакс, али и жељу да са Фенербахчеом продужи уговор који истиче по завршетку сезоне.
21. 12. 2024. у 19:45
РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ова девојка је шокирала све понашањем на Светском првенству, а њена земља је сад повукла невероватан потез
Откако је рат у Украјини избио почетком 2022, Русија је, када се о светским спортским вестима ради, била спомињана само као страна која трпи санкције због поменуте војне интервенције. Али то се променило данас, и то због једне спортисткиње - из Литваније.
21. 12. 2024. у 20:00
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Најновије из рубрике
УМЕТНОСТ КОЈА ПРЕМАШУЈЕ ГРАНИЦЕ И ВРЕМЕ: Свечано отворена прва ретроспективна изложба Дада Ђурића у Београду
ПРВА ретроспективна изложба великог сликара Дада Ђурића у Београду коју приређује Галерија САНУ у сарадњи са Фондацијом „За српски народ и државу” и Фондацијом „Плаво” свечано је отворена синоћ пред великим бројем љубитеља сликарства и уметности. Догађај представља посебан тренутак у историји београдске уметничке сцене, јер по први пут пружа свеобухватан увид у живот и рад једног од најзначајнијих сликара са ових простора, чији је уметнички израз обележио другу половину 20. века.
22. 12. 2024. у 11:04
ЗАГЛЕДАН У ЗВЕЗДАНО НЕБО НАШЕ КЊИЖЕБНОСТИ: Будимиру Дубаку уручена награда Матице српске, установљена у част Црњанског
НЕПОСРЕДАН каква је и његова књижевност, Будимир Дубак писац из Црне Горе и лауреат књижевне награде „Бескрајни плави круг“ која му је јуче уручена у Матици српској у Новом Саду, рекао је да је почашћен признањем у знаку Милоша Црњанског, упутио је затим захвалност својим издавачима,жирију и најстаријој културној институцији српског народа, „која нас сабира већ два вијека.“
21. 12. 2024. у 22:41
ПОЕЗИЈА УЖИВО И НА РАДИЈУ: Песничко вече Мирослава Максимовића у Коларчевој задужбини
СВОЈЕ стихове ће вечерас од 18 часова на Коларцу говорити песник Мирослав Максимовић, у оквиру седме сезоне програма "Поезија уживо!", уз директан пренос на таласима Радио Београда 2.
21. 12. 2024. у 08:51
У БЕОГРАДУ ИЗГРАДИО СЕБЕ: У Галерији САНУ до сада највећа изложба радове Миодрага Дада Ђурића (1933- 2010)
У БЕОГРАДУ је Миодраг Дадо Ђурић (1933-2010) пронашао свој стил, казала је његова ћерка Амарант Зидон, представљјући у Галерији САНУ ретроспективу од 50 дела, којима се сликарски великан враћа у град из кога је кренуо у свет.
21. 12. 2024. у 08:18
НЕГРИШОРЦУ "ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ": Познат добитник престижног признања ИК "Прометеј"
КЊИЖЕВНИК Иван Негришорац добитник је књижевне награде "Дејан Медаковић" за књигу есеја "Светлост, сенке и шапутања – есеји с поводом" (Београд, Албатрос плус), коју додељује Издавачка кућа Прометеј из Новог Сада у знак сећања на историчара уметности, мемоаристу, песника, хроничара ,прозаика и академика Дејана Медаковића.Име Иван Негришорац књижевни је псеудоним др Драгана Станића, актуелног председника Матице српске.
20. 12. 2024. у 16:04
Коментари (0)