ЈЕДИНСТВЕНА РОТОНДА СА КОСМАЈА: Поводом 18. конгреса ранохришћанске археологије у Народном музеју изложба посвећена храму из Стојника

НАРОДНИ музеј Србије изабрао је да поводом одржавања значајног 18. конгреса ранохришћанске археологије, које је ових дана у Београду окупио више од 200 стручњака из целог света, у простору Атријума, репрезентативном изложбом представи јединствен и важан комплекс, Стојничку ротонду са Космаја, која је била и пагански храм и хришћанска црква.

Розета, Фото Д. Максимовић, Народни музеј

Тако ће поставка "Од многобоштва до хришћанства: ротонда у Стојнику", чији су аутори Татјана Цвјетићанин, Маја Франковић и Адам Црнобрња, а сараднице Олга Шпехар и Јелена Премовић, бити својеврсни одговор и на саму тему међународног научног скупа "Рано хришћанство између литургијске праксе и свакодневног живота".

- Стојничка ротонда је једини до сада познат сакрални објекат у космајској рудничкој области из времена римске доминације - пише у предговору каталога Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја. - Приложнички натписи и мотиви на подном мозаику, као и фрагменти олтарске преграде указују на то да се ради о хришћанској цркви из IV века. Стојничка ротонда била би једина сачувана, можда и најстарија, хришћанска црква на широј теритoрији Београда. Међутим, необични мотиви у откривеним архитектoнским елементима и декорацији, сугеришу и то да је сама грађевина подигнуга раније, мoгућe као храм неког од божанстава подземног света.

Мотив бршљана из ротонде у Стојнику Фото Народни музеј

Поставку су, према речима директорке Народног музеја, реализовали стручњаци различитих профила - кустоси археолози, историчари уметности и конзерватори, интегришући своја искуства, па је резутат поуздана и незаобилазна основа за даља истраживања, која могу да отворе и нова тумачења. Ротонда у Стојнику није јединствена само архитектонски, већ и по подним мозаицима са хришћанским заветним натписима из 4. века. Имена дародаваца указују и на мултикултурност прве хришћанске заједнице на овом простору. Иако је Сингидунум у то време био значајан епископски центар, друге ранохришћанске цркве на широј територији Београда, осим Стојничке ротонде, нису откривене.

 Изложба тако има три тематске целине - "Римски царски рудници на Космају", "Ротонда у Стојнику" и "Археолошко наслеђе Космаја". Њоме је представљен археолошки пејзаж Космаја у римско доба, римски царски рудници и основни елементи рудничке културе од 1. до 3. века, заветни подни мозаици - преплетене вербалне и визуелне хришћанске поруке - и ширење хришћанства у касноримско време. Али, и историја археолошких истраживања, које је систематским ископавањима утврђења, започео академик Никола Вулић, од 1911. до 1913. године. Истраживања рудника који су римску империју снабдевали сребром настављено је тек средином 20. века, а обновио их Народни музеј, под руководством Миливоја Величковића.

Поводом конгреса који су организовали Археолошки институт, београдски Филозофски факултет и Понтификални институт за хришћанску археологију из Рима у сарадњи са Народним музејом Србије, у Малој галерији биће представљена и "(По)дељена сећања: паганске и хришћанске сахране Ремезијане", аутора Марка Јанковића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације