УЗ ЗВУКЕ „А САД АДИО“ СИНИША ПАВИЋ ИСПРАЋЕН У ВЕЧНОСТ: Чувени српски сценариста сахрањен на власотиначком гробљу

Тата је волео да буде сажет, па ћу и ја покушати да будем кратак. Хвала вам свима што сте дошли. Он није случајно овде провео последње деценије свог живота, међу вама, и хвала вам што сте ту да се опростите са њим као са човеком – овим речима започео је обраћање, крај одра свог оца и великог писца и сценаристе Синише Павића, његов син Владимир.

фото: И.Митић

- Огромна већина вас која је овде зна га лично, и невезано за оно што је радио. Просто знам да је био добар човек, да је свакога третирао једнако и да се је са сваким понашао као да је њему раван. У партији шаха на почетку „Врућег ветра“ двојица пензионера играју и коментаришу партију. Тата је волео шах, наравно. Они коментаришу позицију коња и један каже: „Ни коњ није коњ, ни човек није човек, ако није на правом месту“. Мислим да је тата био прави човек на правом месту и мислим да је на правом месту, међу људима које воли, са погледом на брдо које воли, завршио свој живот – казао је Владимир Павић пре него што је трубачки оркестар засвирао песму за сва времена и вечност - „А сад адио“.

фото: И.Митић

У ту вечност прослављеног Синишу Павића испратио је велики број Власотинчана који су са њим делили последње деценије његовог живота, и мали број његових познатих сарадника који су дошли да му одају почаст. Глумица Ева Рас је, по тропској врелини, таксијем превалила велики пут само да би Синиши казала своје последње: „Збогом“.

- Нека му је лака земља. Ја не бих могла да живим да нисам дошла. Обожавала сам га. Био ми је велики пријатељ. Није ми дозвољавао да му кажем да је оно што ради једноставно - дивно, али ја и сад мислим да је све што је написао баш дивно и да већег писца никада нисмо имали – казала је Ева Рас и додала – Љиљи није добро, не може да дође, а волела бих да је видим. Кад сам изгубила моју Круну Синиша је био први који је дошао код мене, а није био у Београду.

фото: И.Митић

Најзначајнијег и најплодонсонијег српског сценаристу испратили су и супружници Жарко Јокановић, аутор монографије о Павићевом животу и раду, и глумица Милица Милша која је, како је казала, имала срећу да глуми у шест Павићевих серија и једној позоришној представи.

- Синиша Павић је био громада овог и свих времена, али пре свега човек, људина, неко ко је живео по својим принципима. Прави мудрац и човек највиших моралних начела. Као што је његов Влада рекао, одлази то неко време таквих људи. Синиша Павић ће остати златним словима уписан у историју културе српског народа. Живеће вечно у својим романима, серијама и филмовима и остаће заувек непревазиђен. Вечно сам му захвалан на пријатељству које смо имали. Ово је ненадокнадив губитак не само за његову породицу него и за цео наш народ – рекао је Јокановић док су му се очи пуниле сузама, а Милица Милша је додала да је Павић за њу био класик.

Foto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

- Велики човек, велики писац. Ја сам му и рекла да је као Достојевски. Његове серије и дела ће живети вечно, јер је вечан за живота постао и сада је отишао у вечност. Најбољи и непревазиђен – истакла је, дрхтавим гласом, наша позната глумица.

Од Синише се опростио и глумац Предраг Смиљковић, који је своје најзначајније роле остварио у његовим серијама, а о сарадњи са њим је казао да је била посебна и аутентична.

- Писао је тако да је нама глумцима било лако, јер је свака његова реплика била на правом месту. Синиша је био човек млад духом, савремен у сваком смислу. Иако је разлика у годинама велика, са њим сам комуницирао као са најбољим другом. Тако ћу га и памтити – рекао је Смиљковић.

Павићеви Власотинчани, који су га испратили у великом броју, после обраћања његовог сина су тихо коментарисали да „ивер не пада далеко од кладе“. Цвећем и сузама су залили Павићеву вечну кућу на власотиначком гробљу које је чувени писац одавно одредио као место где ће заувек да почива. Сахрањен је по свим православним обичајима, а ковчег са његовим телом пратила је дуга колона Павићевих суграђана.

Foto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Нема човека у овој вароши на југу Србије који га није поштовао. Пленио је својом добротом и мирноћом и тиме је освојио цело Власотинце. Хтео је свој мир и зато је живео овде, а људи које одабрао и са којима се дружио били су слични њему. Павић је на периферији вароши на Власини, пре више од две деценије, изградио свој мали рај у коме је мирно живео. Преминуо је исто тако, у 92. години живота. За собом је оставио Љиљану, супругу и сарадницу, сина Владимира, снају Амалију и унука Константина, који је на челу погребне поворке носио крст са именом свог великог деде – Синише Павића.

ПОМАГАО ВЛАСОТИНАЧКУ КУЛТУРУ

- Синиша је пре свега био драг човек и далеко од славе коју је стекао и коју је требало да ужива. Био је члан наше библиотеке. Посећивао би нас бар једном месечно и узимао по пет-шест књига, а онда би их враћао и узимао нове. Са супругом Љиљаном је чак и личним средствима, више пута, помагао наш рад у издавачкој делатности – испричао нам је директор библиотеке у Власотинцу Срба Такић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације