ОТИШАО ЧОВЕК КОЈИ НАС ЈЕ ЗНАО У ДУШУ: Сећање на Синишу Павића

У СВАКОМЕ од нас постоје и Шурда и Шојић, тако је прошлог јануара говорио, за "Новости", онај који је ове легендарне јунаке и створио, велики писац и сценариста Синиша Павић, који је минуо овим светом, у својој 92. години.

В. Данилов

У тих се нешто више од девет деценија живота судије у пензији, сабрало више од пола века блиставе каријере телевизијског и филмског аутора који се до краја није пензионисао - и ваљда јединог писца чије су се речи, изговорене из уста наших глумаца, преко ноћи претварале у легенде и јунаке, и њихове тумаче.

И њега, сценаристу, који је статус легенде носио безмало током целог свог професионалног пута драмског писца, јер "Тако само Павић уме да напише" реченица је која његово стваралаштво прати од давних "Дипломаца" и "Отписаних" (сарађивао на дијалозима), којима је претходио роман "Вишња на Ташмајдану", преко филмова "Лаф у срцу", "Тесна кожа", "Чудо невиђено", и свих оних најгледанијих серија у историји РТС, и Србије  - "Врућег ветра", "Бољег живота", "Срећних људи", "Породичног блага", "Стижу долари", "Беле лађе", до "Јунака нашег доба".

Напустио је Синиша Павић овај свет у својој породичној кући у Власотинцу, месту које је називао својим, иако је јануара давне 1933. исти тај свет први пут угледао у Сињу, у данашњој Хрватској, тадашњој Краљевини Југославији. Одрастао је у Београду, посветивши и њему значајан део свог опуса - али свом је вољеном Власотинцу, тој општини на југу Србије, подигао истински споменик, који и даље живи на нашим екранима кроз безбројне репризе серија "Врућ ветар", "Породично благо" или "Јунаци нашег доба".

Причао је како је инсистирао да се бар делић приче о Шурди, јунаку пореклом из Власотинца, снима у родном граду његове супруге Љиљане, са којом је заједно радио сценарио - те "довукао" целу екипу у тада тек отворени хотел "Грозд".

Волео је Павић и Ниш, често га походио, а том је граду на југу подарио и легендарну (а какву би он и могао?) реченицу, која краси стадион "Чаир" (и живи у срцима навијача нишког "Радничког") - "Кец у Нишу".

Умео је, а и желео је то, да - баш попут Стевана Сремца некада, на прави начин упозна, спозна, види, осети, а потом "осмисли" и правом речју (исписаном уз беспрекоран његов осећај за дијалекат), уз сијасет реплика које намах постају култне, оживи човека са југа, да од њега створи - јунака. Свог доба, али и сваког наредног. И пошло му је за руком, и те како, Шурда, Тика, Ђоша, Шпиц, Шојић... Сви они настављају да живе.

Захваљујући поменутим репризама, сваки од јунака створених у имагинацији Синише Павића (неретко уз значајно учешће супруге му Љиљане) и уобличен његовим златним пером, свака од бриљантних реплика тих наших малих људи, јунака нашег доба (овог или оног), живи у припадницима баш сваке од генерација које и ово доба називају својим. Од, све ређих, пишчевих исписника, до младих који с једнаким усхићењем ишчекују догодовштине јунака неких времена пређашњих, као што управо последњих недеља са узбуђењем прате "Белу лађу" - док су све донедавно, са ништа мањим ишчекивањем, из епизоде у епизоду пратили догодовштине и жудњу за бољим животом легендарних (а какви би, из Павићевог пера, и могли бити?) Попадића, јунака доба одрастања њихових родитеља. Колико год бивале дочекиване и са подсмехом и неверицом (праћеном питањем "Зар опет?"), те су редовне репризе некадашњих хит серија учиниле да оне заиста постану - вечне. Да јунаци обећавајућих седамдесетих или осамдесетих, те они из мрачних деведесетих, баш као и они с почетка овог миленијума, баш као и они "најмлађи" из Павићевог стваралачког опуса знани управо под таквим насловом - да сви они (п)остану "Јунаци нашег доба". И оног пређашњег, и неког будућег.

- Са становишта уметничког стваралаштва, Синиша Павић доноси српској књижевности, филмској уметности и телевизијској делатности импозантан опус, који ширином и жанровском разноликошћу представља јединствену појаву. Створио је низ драмских личности које су постале наши суграђани, животнији и живописнији од реалних, а чистотом језика и дијалога, као и хвале вредном драматуршком вештином, настављач је највиших вредности српске комедиографије - навео је, за "Новости", Радомир Путник, који истиче да је укупан допринос Синише Павића српској књижевности, филму и телевизији узоран и јединствен, како по уметничким доприносима, тако и по обиму и представља незаобилазано дело.

Светлана Бојковић

Његово дело је драгоцено

ДУБОКО жалим што нас је Синиша Павић напустио. Његово дело остаје драгоцено и верујем да ће се и будуће генерације, гледајући оно што је Синишин ТВ опус, учити о томе каквог смо, као народ, менталитета, као и да ће се тиме објаснити где смо били и докле смо стигли данас.

Љиљана Драгутиновић

Писао је најбоље дијалоге

ОН који је писао тако сјајно, најбоље, најбриткије и најдуховитије дијалоге, који је дружећи се са глумцима њихове дијалоге преправљао и прилагођавао, отишао је - а ми о њему једва да можемо да говоримо, тешко налазимо праве речи... Играла сам у три његове велике серије, што није мало када говоримо о Синиши Павићу - "Срећни људи", "Стижу долари" и "Бела лађа". Радећи на овој потоњој, није ми преостајало ништа друго него да се непрестано дивим Шојићу, у тумачењу још једног од многих великана којих више нема, а са којима сам ја имала велику срећу да радим. Павић је имао леп и испуњен живот, желим сву срећу његовој породици, ово је велики губитак, али Синиша је лепо живео и оставио нам много.

Никола Селаковић

Великан књижевне и драмске сцене

СА великом тугом примио сам вест да нас је напустио прослављени сценариста Синиша Павић, великан књижевне и драмске сцене наше земље, личност чија дела су обележила одрастање бројних генерација. Као што је кроз професионалну каријеру право заменио књижевним стваралаштвом, тако је маестрално успевао да критичку мисао на духовит начин преточи у уметност.Породици, пријатељима, колегама и поштоваоцима лика и дела Синише Павића упућујем искрено саучешће. Живеће вечно својим свевременским делима, али и у срцима свих нас који смо имали срећу да будемо његов савременици.

Ева Рас

Цела Србија га оплакује

ИЗГУБИЛА сам великог пријатеља, али је тај пријатељ био и највећи писац са ових простора. Највећи геније без кога просто не знам како ћемо живети, у овом времену где све има тако кратак рок трајања и мало је истинских вредности. Синиша је толико умео да комуницира са светом, да је постао попут оца овог народа. Није било репризе неке његове серије, због које улице нису остајале потпуно пусте, а поводом његове нове серије "Јунаци нашег доба" - нема дана да ме неко на улици није зауставио... Стварао је, као нико други, нешто што су сви разумели, што нам је свима било потребно, данас кад је тако мало тога вредно пажње. Синишина дела била су песма из душе, и због свега тога га цела Србија оплакује.

Воја Брајовић

Обележио професију за дуга времена

СИНИША Павић био је, наравно, један од највећих. И сам сам уз њега почео, а свој сам дуги дијалог са њим започео много раније него што се углавном мисли, пре "Бољег живота" - још током рада на "Отписанима", где је Синиша уз Гордана Михића писао дијалоге. Срећан сам што сам се још у својим почецима сусрео са тим његовим дијалозима. Волео је да пише и обележио је нашу средину и професију за дуга времена...

Ирфан Менсур

Вредан дивљења, као мало ко

ИЗУЗЕТНО ценим Синишу Павића, човека и ствараоца који је, као мало ко, био вредан дивљења. Виђали смо се и разговарали, а посебно памтим наш сусрет у Нишу, за који је Павић био родбински везан, волео га је и често тамо долазио. После наше нишке премијере представе "Зона Замфирова", пришао нам је и поделио комплименте целој екипи, а његове речи да никада није видео на тај начин прочитану и постављену "Зону Замфирову", заувек памтим као редак комплимент - јер је дошао од тако великог писца.

Миша Вукобратовић

Забележио све наше мане и врлине

НЕМИНОВНОСТ је, нажалост, да одлазе сви, па и највећи - а отишао је управо један од њих, један од најзначајнијих хроничара друге половине 20. и првих деценија 21. века. Писац који је у својим серијама забележио и сачувао све наше мане, врлине и вредности, новине са којима смо се сусретали, промене, проблеме... Без икакве сумње, један од најзначајнијих телевизијских аутора.

Лепа Брена

ОДЛАЗЕ један по један. Синиша је великан који је написао толико серија, филмова који су остали уписани у историју. Била ми је част и задовољство што смо сарађивали. Нека му је вечна слава.

Предраг Смиљковић

БИО је човек изнад свега, а онда и велики уметник који је био и биће део свих наших домова, али и сваког од нас. О Синишином квалитету, као писцу и сценаристи, говоре и бројне репризе његових серија. Он је волео све људе, а посебно нас, глумце. Када би писао унапред је знао ко ће од глумаца те његове непоновљиве реплике да изговара. Увек када оде неко тако велики обузима нас туга, јер међу нама више није човек и уметник какав се ретко рађа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације