ГОРОСТАС КОЈИ ЈЕ ПРОНИКАО У ЖИВОТ НАРОДА: Велики руски сликар Иља Јефимович Рјепин (1844-1930) на различите начине био повезан са Србијом

ОНО што је у књижевности Русије, у другој половини 19. и првој половини 20. века представљао Лав Тојстој, за многе је, у ликовној уметности, то био сликар Иља Јефимович Рјепин (1844-1930). Повезаност ова два горостаса, међутим, је и већа, и дубља.

Фото Википедија

Били су велики пријатељи пуне три деценије. Рјепин је толико био фасциниран писцем из Јасне Пољане да је урадио 12 његових портрета, 25 цртежа, 17 илустрација за његове књиге и три попрсја. Сматрао га је божјим изаслаником. С друге стране, Толстој се дивио јединственом Рјепиновом дару и тврдио да он "приказује живот народа много боље него било који други руски уметник".

Фото Википедија

У селу које данас носи име Рјепиново (некадашња Куокала), северно од Петрограда, у кући коју је подигао, и у којој је умро, данашњем меморијалном музеју "Пенати", минулог 5. августа обележено је 180 година откако је на свет дошао овај најзначајнији представник реализма у руском сликарству, кога многи сматрају и оснивачем руског колоризма. Рођен је близу Харкова, а родитељи су му били руски војни досељеници.

Занат је прво учио код локалног иконописца, да би 1866. отишао у Санкт Петербург, на Царску академију уметности. Од академије је добио стипендију, захваљујући којој је, од 1873. до 1876. боравио у Италији и Паризу, где се упознао са делима импресиониста. По повратку у Русију, придружио се 1878. покрету "передвижника", који су се побунили против против академског формализма.

За време царeвине био је један од првих портретиста који је путовао по Русији и цртао обичан народ. Али, сликао је и чувене личности, а поред Толстоја, модели су му били Мендељејев, Мусоргски, Третјаков (оснивач истоимене чувене московске галерије био је међу главним купцима његових радова, као и чланови царске породице). Славна су и његова дела на којима су представљене историјске и савремене теме, попут композција "Бурлаци на Волги", "Ускршња процесија у Курској губернији", "Иван Грозни и његов син", "Козаци Запорожја пишу писмо турском султану"...

Фото Википедија

Као и Толстој, и Рјепин је био дописни члан Српске краљевске академије, а његове везе са Србијом су вишеструке. Рјепиново сликарство било је прихваћено у нашој јавности још крајем 19. века. У Београду је 1930. организована и Велика изложба руске уметности, на којој су се нашла и његова дела. Више од пола века потом, од децембар, 1986. до фебруара, 1987. у Галерији САНУ је организована је и његова самостална изложба.

Слике овог уметника, чувају се у збиркама Народног музеја Србије и Војног музеја у Београду, а поводом 175 година од његовог рођења Одељење ликовне и музичке уметности САНУ организовало је свечани скуп. У Београд су тим поводом, 2019. дошле и Татјана Бородина, тадашњи управник Музеја-имања Иље Јефимовича Рјепина "Пенати" и Ирина Гускова, председник Фонда В. А. Тељаковског из Москве. У Свечаној сали САНУ говорили су и професори Ирина Суботић и Ненад Макуљевић, као и заменица управника Галерије САНУ, Јелене Межински Миловановић. Радови са овог скупа су тренутно у припреми за штампу за публикацију "Глас Одељења уметности" у издању САНУ.

Фото Википедија

У том издању, у тексту "Рјепин у Куокали и његови ђаци руски емигранти у Краљевини СХС/Југославији", Јелена Межински Миловановић подсећа и на једну фотографију, на којој су овековечени наш Стојан Новаковић, тадашњи посланик Србије у Русији, писац Максим Горки, књижевни критичар и идеолог "передвижних" Владимир Стасов и Рјепин. Снимак је настао на имању где се уметник код своје нове животне сапутнице Наталије Нордман Северове настанио на самом прелазу векова и на коме је, по свом пројекту, подигао дачу са атељеом "Пенати". Новаковић је у Куокали проводио одмор са породицом.

Фото "Глас Одељења уметности" у издању САНУ

- Ову фотографију, као део серије, снимио је дописник руског часописа "Художественно литературн журнал Огонек", а једна од њих објављена је у овом листу 5. марта 1909. поводом избора Новаковића за председника српске Владе. У међувремену, 5. фебруара 1907, Иља Рјепин је изабран за дописног члана Српске краљевске академије, чији је председник од 1. фебруара 1906. до своје смрти 1915. био управо Стојан Новаковић. У Куокали су живели или је често посећивали током одмора бројни руски интелектуалци, од Леонида Андрејева, до Корнеја Чуковског. Када се Куокала нашла изван граница совјетске државе, Рјепин је ту остао да у емиграцији живи до краја живота - пише заменица управника Галерије САНУ.

За нашу средину Рјепин је значајан, како истиче Межински Миловановић, и по томе што су после Октобарске револуције, његови ученици, емигранти, били везани за Београд. Међу њима посебно су значајни Николај Петрович Богданов-Бељски (1868-1945), Филип Андрејевич Маљавин (1869-1940), Јелена Андрејевна Кисељовa (1878-1974), Стјепан Фјодорович Колесников (1879-1955) и Николај Васиљевич Харитонов."

- Занимљиво је да су се сви Рјепинови ђаци, у емиграцији везани за нашу средину, опробали у иконопису - објашњава Межински Миловановић. - Већина их се, као и њихов учитељ, управо у најранијенм периоду уметничког формирања нашла у иконописачкој школи (осим Кисељове). Према неким изворима и млади Иља Рјепин у родном Чугујеву учи да слика иконе, а касније и ради у оближњој Малиновској цркви.

Рјепинови ђаци, присутни на југословенској ликовној сцени, од свог славног учитеља научили су се вештинама у области жанр сликарства, а опробали су се и као портретисти.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације