ШТА ЈЕ ЂИЛАС МИСЛИО О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ И КАКВЕ ВЕЗЕ ЈЕ ИМАО АЈНШТАЈН СА ОВДАШЊИМ КОМУНИСТИМА: Мемоари нашег најпознатијег дисидента
С пролећа 1932. године код Ђаковићеве, у "Мисли", упознао сам се и са песникињом Десанком Максимовић. Она је ту била с Јеленом Скерлић-Ћоровић, сестром Јована Скерлића и женом Владимира Ћоровића, професора универзитета и познатог историчара - оног истог Ћоровића због којег су, док је био ректор, избиле једне од најжешћих демонстрација на Београдском универзитету...
Овако Милован Ђилас, некадашњи утицајни политичар, прво близак Титов сарадник, а затим најчувенији југословенски дисидент, описује сусрет са тада већ познатом младом поетесом.
Каже, Десанка, "иако нимало лепа, имала је нешто умиљато, чак мазно у погледу и у широком осмеху, упркос мало мушкарачких кретњи и мушког изражавања, који су били у суштој супротности са њеном девојачки чедном и сентименталном лириком..."
Ђилас у аутобиографској прози "Идеал и професија, успомене револуционара", описује како су га две даме позвале у шетњу Калемегданом, те како је Јелена Ћоровић једва примећивала да је присутан, док се Десанка Максимовић држала природно и срдачно, као да су добри познаници. Чак их је Јелена и сликала, у снегу, али су слике испале лоше и Ђилас их је касније изгубио.
Јелену Ћоровић више није срео, а Десанку је до рата срео још два-три пута, а преко писца Радована Зоговића постали су чак и пријатељи. После рата га је обилазила, нарочито након сукоба са Стаљином 1948.
"Она је тај сукоб примила веома тешко, али не због тога што јој је муж био Рус, додуше емигрант, како сам ја претпостављао, него што је васпитана руском књижевношћу и опијена оном сентименталном и душевном страном руске душе, коју нема ниједан други народ и која је тако одговарала унутарњем свету ове иначе и тврдокорне и храбре жене. Мислила је да је Удба прогони и прислушкује, о чему је можда и била у праву, иако удбовци ни мени то нису признавали," пише Ђилас, и пита се да ли се славна песникиња можда нашла на мети безбедњака јер је посећивала Зоговића, који је био у сукобу са Централним комитетом КПЈ због противљења захлађењу односа са СССР-ом.
Истина, искрен је Ђилас, Десанка је прво њега питала има ли сметњи да обилази Радована Зоговића, с чим се он сложио, уједно дубоко убеђен да би исто поступила и да није "дао благослов".
Такође, када је Ђилас пао с власти, посећивала је и њега, излажући се опет непријатностима.
Шта на такве поступке нагони ову жену, пита се:
" Откуд јој толика храброст? Ако је Зоговића посећивала и из сентименталних разлога према њему и идејне везе с њим бар утолико што је и она волела Русе - са мном није било ниједног ни другог. Но ја сам у њој опазио чудно двојство: она воли Русе, доиста, па чак и у њиховим властодршцима налази неке црте оне руске душевне ширине, али она воли и слободу. Но ни једно ни друго није разлог што је сачувала, чак појачала, пријатељски однос према мени и Зоговићу. Има у томе и нечег другог: наћи се људима у невољи, ако ничим - добром речју. И то Десанка Максимовић чини према мени, у време када су ме не само напустили сви до једног - када ми се не само не јављају ни на улици неки стари партијски пријатељи, него ни они интелектуалци који су комунисти само ради удобнијег начина живота (Ристићи, Рибникари, Вуче и сл.), а којима сам чинио, док сам био на власти, безброј ситних услуга: држао сам да сам на то обавезан као човек, јер су ме сматрали својим пријатељем, иако као властодржац на то ничим нисам био принуђен. Тако је ова топла лиричарка и нежна жена, која ништа мање и можда још искреније доживљава и праведни гнев - макар и на тренут сва се укочи, усне јој се повију а очи тамне и без сјаја брзо затрепере - тако је она била најхрабрија и најчовечнија од свих према мени, иако без икаквог материјалног или политичког интереса. Требало би да се зна: била је у то време и једна жена, ретки грађанин који није изгубио грађанску храброст и људско достојанство."
Мемоаре "Идеал и професија" Милован Ђилас писао је током 1955. и 1956. године, пошто је годину пре тога напустио све партијске и државне функције, а пре но што ће бити ухапшен, у новембру 1956. Десанка Максимовић ће му у то време препоручити као поузданог адвоката Вељка Ковачевића, са којим се Ђилас знао из предратних, затворских дана, и овај ће га заиста и заступати у поратним судским процесима.
ЗАТВОРСКО ПОЗНАНСТВО
Пишући о затворским данима у време Шестојануарске диктатуре, Ђилас прича и о Сими Марковићу, члану Централног комитета, који је у КПЈ бојкотован као "десна фракција", а који ће 1939. страдати у СССР-у, у Стаљиновим чисткама. Марковића је срео у затвору на Ади Циганлији, а нарочито су занимљиви описи држања полиције према овом професору математике, ког нису смели да дирају јер се Ајнђштајн лично залагао за њега. Ајнштајн је веровао у демократију и социјализам, критиковао капитализам и био антифашиста. Често се залагао за ослобађање политичких затвореника. Са Симом Марковићем се и дописивао.
Књига почиње Ђиласовим одласком на студије, у Београд, из родитељске куће у Бијелом Пољу, у лето 1929, а завршава се окупацијом Југославије 1941. Уз предговор и поговор његовог сина Алексе, књигу је недавно објавила "Вукотић медиа".
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СУСРЕТ МЕРКЕЛОВЕ И ТРАМПА Питао је за Путина, а папа јој рекао: "Савијај, савијај, савијај - али осигурај да не пукне"
ДОБАР део одломака се односи на састанак који је имала са Трампом у Белој кући у марту 2017.
21. 11. 2024. у 17:17
Коментари (0)