БЕЛОМ СТИЖУ ЈУСТИН И НИКОЛАЈ: Увећава се јединствена галерија скулптура знаменитих Ваљеваца под ведрим небом на Повлену

ЛИКОВИ Светог Јустина, аве Ћелијског и Светог Николаја Велимировића све време су били скривени у храстовини, на мени је било само да их одатле ослободим и да их поново пројавим у њиховом крају којим су, попут Ћирила и Методија, апостоловали.

Фото Б. Пузовић

Обе скулптуре биће постављене на Кнежевом пољу, на Повлену, понад Ваљева, где се већ налазе мојом руком у храсту сачињена монументална спомен-обележја књижевника Радована Белог Марковића и Петра Пајића.

Ово каже аутор, вајар, свештени дрворезбар и иконописац, Милутин Ранковић, који живи и ствара у Лајковцу. У његовом атељеу, у знаменитој железничкој варошици, један до другог налазе се у столетној храстовини израђене, више од два метра високе, скулптуре Светог Јустина и Светог Николаја. Скулптуру Николаја уметник је управо завршио. Свечано откривање биће 21. септембра, на Кнежевом пољу, на Повленском сабору, на Малу Госпојину, томе ће, сазнајемо, чинодејствовати епископ ваљевски Исихије, а позив је упућен и патријарху Порфирију.

- Као и монументална обележја Радована Белог Марковића и Петра Пајића и ове скулптуре урађене су у храсту, који у овим крајевима има велико значење, јер је био дрво-запис тамо где није било православних храмова - каже вајар Милутин Ранковић.

- Пред сваком скулптуром коју радим имам велику одговорност, али у овом случају то је било прожето и осећањем снажног веровања. У питању су два лика из православне вере, светитеља и није било те силе која је могла да ме спречи да из храстовине изнедрим светитеље. Сем инспирације, која је била неизмерна, имам утисак да је свему допринео и сам Свети дух...

Foto: Фото Б. Пузовић

POGLEDAJ GALERIJU

Јустин Поповић (1894-1979) рођен у Врању, био је велики светитељ, теолог и професор, највећи део живота провео је у манастиру Ћелије код Ваљева. Битно је допринео теолошком концепту светосавља. За свеца је проглашен 2010. године. Николај Велимировић родио се 1881. године у Лелићу код Ваљева, умро је 1956. године у Либертвилу у САД, био је веома цењени теолог, беседник, духовник и светитељ. Његове мошти пренете су у родни Лелић.

- С обзиром на то да је на Повлену галерија на отвореном, под ведрим небом, вероватно јединствена у Србији, можда међу реткима и у свету, да су све скулптуре дело истог аутора, храстови у себи носе ликове светаца, који су у старим временима могли бити и место молитве онома којима је она потребна - каже Ранковић. - Свакако, галерија ће бити, односно већ јесте, веома занимљива и туристима из различитих крајева света, планинара, случајних пролазника, али и намерника. Скулптуре су се већ саживеле с Повленом, као да на планини одувек постоје, а сигуран сам да ће исто бити и са спомен-обележјима Николаја и Јустина.

На овој планини, Удружење "Бели Повлен" из Ваљева, основало је, како су га назвали, Парк части - скуп скулптура знаменитих личности овог дела Србије. Први се у храсту, каже поносно аутор Милутин Ранковић, пројавио лик великог савременог српског књижевника Радована Белог Марковића, који је живео и стварао у железничкој варошици Лајковац, а који је свечано отворио председник Србије Александар Вучић. Потом, Белом се придружио његов пријатељ и саборац по перу, књижевник Петар Пајић...

- Ове скулптуре на Повлену су као соха небеска, својеврсни подупирачи неба, како је Вук Караџић називао Дурмитор - истиче Ранковић.

- Уз Повлен, који се винуо на 1.400 метара надморске висине, сада и скулптуре ваљевских знаменитих личности додатно подупиру небо. Духовни ликови веома су ми блиски, јер имам звање свештеног дрворезбара и иконописца, нарочито што су Јустин и Николај из ваљевског краја у ком живим, те ми је познат менталитет, али и духовност људи овог дела Србије. Ништа мени, како је рекао велики Његош, није непознато. Штавише, све то једноставно ме је носило док сам стварао скулптуре, имам утисак да су два светитеља, велике духовне громаде, Николај и Јустин, управљали мојим рукама, чекићем и длетом.

Монах призвао остале

- ГАЛЕРИЈА познатих људи ваљевског краја под отвореним небом се шири, а зачета је када сам пре неколико година, поводом једне свечаности на Повлену урадио скулптуру непознатог монаха, који као да је сазвао свој сабор, све остале ликове у храсту - каже Милутин.

- Сада, на Повлену су писци, песници, свеци и лик чобанина. У плану је да у храстовини урадим и скулптуре епископа шабачког Лаврентија и владике Јована Велимировића. Овим скулптурама само враћамо дуг природи и Богу за све лепоте које су нам подарили, нарочито на моћној планини Повлен. Шта је данас и свету у ком се свашта дешава човеку потребније, од чисте природе и чистоте душе? То се на старом српском језику звало добролепије, или благолепије. Добро и лепо, ту су управо ове скулптуре, на Повлену.

Награда "Бели"

НА иницијативу Удружења "Бели Повлен", чији је председник академик и књижевник Матија Бећковић, установљена је награда "Бели", у спомен књижевнику Радовану Белом Марковићу, која се сваке године додељује за укупно новинарско дело у афирмацији књижевности и културе. Први лауреат награде "Бели" био је знаменити новинар и дугогодишњи уредник Радио Београда Милош Јевтић. Лане је добитник био Радован Поповић, новинар "Политике" у пензији, писац и публициста.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације