"ДЕМОН" ПОДИЖЕ ЗАВЕСУ У СРПСКОЈ АТИНИ: Скидање опере Антона Рубинштајна с репертоара у Бордоу донело Новосађанима вредан поклон

ПОСЛЕ готово сто година опера "Демон" поново ће се наћи на нашем репертоару: праизведбу је имала у Народном позоришту у Београду 1926. године, а ове јесени премијерно ће бити постављена у Српском народном позоришту, у режији Дмитрија Бергмана.

фото Национална опера у Бордоу

Опера Антона Рубинштајна, која ће отворити наредну сезону у новосадском театру, заснована је на истоименој поеми Михаила Љермонтова. Први пут је одиграна 1871. и имала је велики одјек у јавности: од тада до данашњих дана веома често се изводи у Русији, док је на Западу реткост. Нажалост, и на та ретка извођења утиче политика, па је у Бордоу пре две године скинута са репертоара. Ипак, захваљујући тој чињеници, новосадски театар раскошне костиме и сценографију добио је на поклон!

- Поклон смо, заправо, добили од три позоришта: Хеликон опере из Москве, Градског позоришта из Нирнберга и Националне опере из Бордоа. Рађена је у тропродукцији, али је због рата у Украјини скинута са репертоара - објашњава Зоран Ђерић, в. д. управника Српског народног позоришта. - Дошли смо до те информације и преговарали смо са њима, а они су пристали да нам уступе импресивну опрему без икакве надокнаде. Огромна сценографија стигла нам је у три шлепера, платили смо само трошкове превоза. Прво извођење биће 21. септембра и наша премијера обележиће истовремено два јубилеја - 195 година од рођења и 130 година од композиторове смрти.

фото В.В.С.

Антон Рубинштајн (1829-1894) био је веома важна фигура у руској музици свога доба. Основао је Конзерваторијум у Санкт Петербургу и као светски познат пијаниста обилазио је свет приређујући концерте, а посебно су чувени они са америчке турнеје седамдесетих година 19. века. Рубинштајнова музика одражавала је његов космополитски поглед на Европу, иако је радња "Демона" смештена на Кавказ. Опера сликовито приказује палог анђела осуђеног на вечно проклетство, док он тражи искупљење кроз љубав жене. Композиторово дело красе арије, лирски дуети, необичне хармоније и богате хорске деонице које оживљавају либрето П. А. Вискатова. Иначе, поема Љермонтова једно време је (као богохулна) била и забрањена. Либрет се претапа са музиком, "испуњен живописним и емотивно проживљеним источњачким егзотичним светом". Занимљиво је да су управо мотиви "Демона" иснпирисали Мусоргског ("Хаваншчина") и Чајковског ("Евгеније Оњегин"), као и друге ствараоце.

- "Демон" је и прва представа која ће бити изведена у новој сезони. Прошле године почели смо са оперским концертима ревијалног карактера, најпознатијим аријама у интерпретацији наших солиста - истиче Ђерић. - Премијера "Демона" је на Великој сцени "Јован Ђорђевић" у режији госта из Русије, директора Хеликон опере Дмитрија Бергмана. Редитељ долази крајем августа, када почињу пробе Опере, Хора, Балета и Оркестра. Пошто се радња дешава на Кавказу, обилује егзотичним мотивима и једна је од последњих романтичарских мелодија у времену када се већ појављује модернизам у опери. У Русији је веома популарна, а ја се надам да ће и код нас наићи на добар пријем. Не само зато што ће у публици бити много Руса који живе у Србији, него што имамо одличан ансамбл.

фото Национална опера у Бордоу

У подели су, открива Ђерић, велики певачи. Улогу Демона, баритона, изводиће чак три певача. За главне солисте, по обичају, увек се планира неколико имена.

- Најчешће наш, домаћи, извођач пева премијеру, а онда зовемо госте. Тако ће и сада главну улогу уз "домаће" прваке Жељка Андрића и Небојшу Бабића изводити и Жељко Лучић, директор Опере Народног позоришта у Београду. Оставили смо могућност да у подели гостују и Руси, па је могуће да у неким репризама видимо и тамошње уметнике који ову улогу већ имају на репертоару. Иначе, цела представа је на руском језику. Биће то, заиста, спектакл. Сценографија је необична, костими такође, а њихов аутор је немачки уметник Хартмут Шоргхофер. За израду такве сценографије сигурно би нам требало најмање три месеца. Овако смо је добили на поклон.

Убрзо после оперске премијере, 2. октобра, на Сцени "Пера Добриновић" најављена је премијера - драматизован роман "Искупљење" Бранимира Шћепановића, у режији Вељка Мићуновића.

- Биће то Мићуновићева прва велика режија после успеха на Стеријином позорју са представом "Очеви и оци" Народног позоришта у Београду. Већ је с нама радио Кафкин "Процес", а нови пројекат готово је доведен до краја. У представи је ангажован одличан глумачки тим, после дугог одсуства са наше сцене појавиће се и Борис Исаковић. Игра главну улогу, уз друге сјајне глумце, па верујемо да ће представа бити веома запажена. Роман до сада није био драматизован, чак ни "филмован", за разлику од других Шћепановићевих дела. Писан је веома модерно, даје могућност глумачке експресије. Сваки лик изнутра је психолошки обојен, док односи међу њима стварају драматуршку тензију. У СНП се припрема и представа Андраша Урбана. Реч је о драматизацији романа Ласла Вегела "Балканска лепотица". Радња је везана, пре свега, за Нови Сад и непрестане смене различитих власти и времена. Биће то једна мала хроника Новог Сада са великом глумачком екипом, премијера је крајем октобра.

Са ова два наслова само се наставља већ започета тематска линија. На репертоару СНП, подсећа Ђерић, биле су пре две године Ћосићеве "Деобе", које се баве предратним и ратним односом међу Србима, партизанима и четницима, породичним сукобима и проблемима идентитета, политичким и идеолошким борбама.

- Та линија се наставља, само у неком другом периоду и савременијем друштву. У средишту прича су вечите конфронтације људи и њихове судбине... До краја године имаћемо на камерној сцени још неколико занимљивих пројеката који су углавном везани за млађе редитеље и ауторска остварења. У свима је породица у фокусу, а планирамо да урадимо и један типично женски пројекат - "Слушкињину причу", у режији Соње Петровић. То би требало да буде почетком следеће године, док бисмо током ове поставили музичко-драмску оперу "Водоскок" Сташе Бајац, у режији Ирене Поповић Драговић. И још нешто: за следећу, 165. годину постојања Српског народног позоришта планирамо прву монографију о кући! Постоје књиге о позоришту у којима су се театролози и историчари позоришта бавили неким одређеним периодом, постоји и неколико зборника који су рађени за велике годишњице. Али, до сада није урађена ниједна монографија која би представила целокупан историјат нашег театра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације