УЖИЦЕ ДОБИЛО ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ: У част „оскаровца“ Стива Тешића

Тродневни фестивал „Лето са Стојаном Стивом Тешићем“ одржан је на платоу испред најстарије европске полифазне хидроцентрале „Под градом“: била је то прилика да се шира публика упозна са филмским и књижевним стваралаштвом Ужичанина награђеног „оскаром“ Америчке филмске академије.

Н. Јанковић/ Приватна архива

Зоран Јеремић, уметнички руководилац програмског тима пројекта „Ужице – престоница културе Србије 2024“, аутор књиге „Стојан Стив Тешић – Живот и три драме“ и Саша Радојевић, филмски критичар, сценариста, редитељ и глумац, говорили су о делу Стива Тешића, након чега је приказан амерички филм „Четири мангупа“ за који је Стив Тешић добио „оскара“ за оригинални сценарио. Током три дана, у биоскопу под ведрим небом приказани су и Тешићеви филмови „Четири пријатеља“ и „Свет по Гарпу“, представљени су и његов роман „Кару“. Затим је уприличена и промоција књиге „Родна груда“ Нађе Тешић, књижевнице и сестре Стива Тешића.

Народна библиотека Ужице уприличила је две изложбе: „Ужичанин из Америке“ аутора Гордане Бацотић, Биљане Ристовић и Душице Мурић настале поводом 20 година од смрти Стива Тешића као и изложбу „Нађа“ о Стивовој сестри Нађи Тешић, аутора Душице Мурић и Зорана Јеремића.

- У мору информација које свакодневно добијамо, дешава се да су истински великани потиснути и заборављени.Са овим духом, енергијом и ентузијазмом, нема никакве сумње да се управо рађа и да ће дуго ће живети врхунски ужички филмски фестивал који носи име Стива Тешића – рекла је градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић.

Н. Јанковић/ Приватна архива

Ужичанин Стив Тешић (1942 - 1996) је до последњег дана чувао везе с родним градом. Интендант у краљевој војсци, Стивов отац Радиша, морао је 1944. године из Ужица прво у Енглеску, па у Америку због страха од одмазде. Тек 1956. године, Стојан је утолио чежњу за оцем. Старија сестра Нађа и мајка Гоја (Госпава) и Стојан добили су визе и из Ужица закорачили у „обећану земљу“.

Широј јавности познате су тек холивудске пикантерије из живота Стива Тешића, као и чињеница да је за сценарио филма „Четири мангупа“ 1980. године добио „Оскара“. У конкуренцији за награде била су ремек – дела, „Сав тај џез“ Боба Фоса, „Крамер против Крамера“ Роберта

Бентона, Кополина „Апокалипса данас“… Награду за најбољи сценарио „јурила су“ петорица. Међу њима и миљеници филмске академије Вуди Ален („Менхетн“) и Џејмс Бриџис („Кинески синдром“)...Слава је те вечери ипак припала Тешићу.

Прву стипендију добија као успешан рвач, користи је да заврши студије руске књижевности. Другу стипендију добија као победник бициклистичких трка, троши је за постдипломске студије на Колумбија универзитету. Магистрира, докторира али уместо сигурне професорске плате, бира да живи од писања.

Крајем осамдесетих амерички сан је постао ноћна мора за остатак света: Нови светски поредак.

- Кад год сам долазио у Југославију, свако кога сам срео био је већи Американац од мене. Нема на свету више никога ко не би хтео да постане Американац, а то је једна велика болест – говорио је Тешић – Да се није десило то што су Американци урадили са Србима у распаду Југославије, амерички Срби никада не би схватили шта се догодило још у Вијетнаму.

У ратном паклу, српске жртве је бранио у „Њујорк тајмсу“, али је први пут његово порекло постало важно. Пуцали су медији само у једну мету, требало је ућуткати великана, од свог „оскаровца“ Америка се бранила цензуром.

Тек постхумно, овај лист је се с пијететом поздравио од великана.

- Последњи пут сам га видела крајем маја 1996. пред моје путовање у Југославију. Он је као никада раније, почео да шапуће о Ужицу, Бајиној Башти, Дрини, дединој воденици, као да му одједном све недостаје, језик, људи и мириси. Можда је мислио на повратак кад је умро у сну 1. јула 1996 – записала је Стивова сестра Нађа.

Н. Јанковић/ Приватна архива

Тешић је преминуо у својој брвнари у планинама Колорада, у Канади. У Ужицу дуго није било ни једног спомен – обележја или назива улице, ничега није било, посвећеног великом писцу. Ову неправду су исправиле „Вечерње новости“: У некадашњој Престолонаследниковој улици, данас Видовданској, „Новости“ су 2012. године поставиле спомен – плочу филмском и књижевном великану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације