УПАЉЕНИ ПРИЈЕКТОРИ НАЈВЕЋЕГ ЕВРОПСКОГ БИОСКОПА: На Палићу почео 31. Фестивал европског филма

Ј. Л.

21. 07. 2024. у 09:22

Доделом признања "Александар Лифка" за изузетан допринос европској кинематографији глумици Аници Доброј у категорији домаћих стваралаца, директору фотографије Федону Папамихаелу у категорији иностраних стваралаца, и редитељу Адемиру Кеновићу, лауреату регионалне "Лифке", синоћ је на Летњој позорници подигнута завеса 31. Фестивала европског филма Палић.

УПАЉЕНИ ПРИЈЕКТОРИ НАЈВЕЋЕГ ЕВРОПСКОГ БИОСКОПА: На Палићу почео 31. Фестивал европског филма

фото:ФЕФ Дамир Вујковић

На себи својствен начин, почетак фестивала озваничила је добитница "Лифке" Аница Добра.

-Размишљајући о томе како је дошло до тога да ја стојим на овом месту и делим са публиком фестивала овако важне тренутке за мене, помислила сам да то ипак није само због филмова, које волимо, већ и због онога што стоји испред и иза филма. А то су неке невидљиве, танане, јако фине нити које ми глумци мислима преносимо до гледалаца. А они их препознају - каже Аница Добра, прочитавши неке своје мисли које је прате док снима сваки филм, које јој долазе у сваком тренутку, симултано и врло брзо. - То су нити које препознајете а које су за мене, на Палићу, постале златне нити. Захваљујући вама који делите са мном овај блистави тренутак. Имам ту част да овај фестивал прогласим отвореним.

Признање јој је уручио директор ФЕФ Радослав Зеленовић, подсетивши на неке од улога и признања која су обелжила каријеру Анице Добре.

-Од самог почетка, награде су саставни део њене глумачке каријере: од Златне арене до Стеријине награде, од Царице Теодоре до награде Зоран Радмиловић и Златне камере, најпризнатије немачке награде. Од Пуле, Монпељеа, Вишија, Минхена, до Палића. Награда "Александар Лифка" коју додељујемо Аници Доброј сврстава је у ред оних који су оставили дубок траг у нашој кинематографији. Прикључује се Милени Дравић, Бати Живојиновићу, Мири Бањац, Љубиши Самарџићу, Еви Рас, Александру Берчеку, Мири Карановић, Микију Манојловићу, Славку Штимцу, Милени Зупанчић, Радету Шербеџији. Аница Добра у животу, и Аница одлична на филму - истакао је Зеленовић.

Инострани добитник „Лифке“ Федон Папамихаел као директро фотографије стоји иза бројних остварења а његов редитељски првенац „Светлост бледи“, публика ће имати прилику да погледа данас на Летњој позориници у оквиру Главног такмичарског програма.

-Велика ми је част што долазим у вашу земљу јер имам јаке везе са Србијом. Рођен сам у Грчкој, а судбина ме је довела у Америку. Међу многим мојим европским пријатељима, већина су Срби. Веома рано сам се упознао са шљивовицом, „Калашњиковим“ и другом Бреговићевом музиком, а снимио сам и један филм у Црној Гори за који је Бреговић радио музику. Драго ми је што сам на церемонији видео одломке из филмова „Хотел од милион долара“ и „Небраска“, које сам снимио пре више од 20 година. Али, уверавам вас да ћу наставити овим да се бавим, јер не могу да замислим да радим нешто друго – рекао је Папамихаел. – Филм који је овде на фестивалу је „балкански“ филм,  поново се враћам Балкану, који сматрам својим домом.

Добитник регионалне „Лифке“ редитељ и продуцент Адемир Кеновић,  је дефинисао кинематографију не само бивше Југославије, него и региона.

-Заваљујем свим оним људима који омогућавају да се ови филмови, које смо ми радили, приказују. Затим, свим пријатељицама и пријатељима, колегиницама и колегама, које су учествовале у стварању тог блага нашег југословенског, и сада регионалног филма. На крају, хтео бих да се захвалим пријатељу Ралету Зеленовићу, који је успео, поред доста изазова, да оствари и реализује овакав фантастичан догађај, са вама свима који га подржавате – поручио је Кеновић.

По речима Маје Гојковић, покрајинске премијерке,  Палићки фестивал представља празник филмске уметности и која је деценијама уназад међу најважнијим културним догађајима у Србији и региону.

-Фестивал европског филма Палић је место на коме се сусрећу  савремена европска кинематографија и традиција ауторског и уметничког филма. О значају овог фестивала у међународним оквирима говори и то што ће наредних дана Палић бити европска престоница филма. Фестивал из године у годину добија на квалитету и угледу и изнова доказује зашто је један од званично најузбудљивијих уметничких фестивала у Европи – нагласила је Маја Гојковић, нагласивши да фестивал спаја савермене токове са европским наслеђем. - Захваљујући Палићком фестивалу, његовим вредним организаторима и подршци државе на свим нивоима, традиција филма на северу Србије не само да је жива, већ се она дуже од три деценије стално оплемењује.

Синоћ је почео и Главни такмичарски програм и то филмом "Сва лица доброте" редитеља Јоргоса Лантимоса.  Реч је о триптиху који прати човека без много избора, који покушава да преузме контролу над својим животом; полицајца који је узнемирен што је његова жена која се, након што је нестала, вратила као потпуно другачија особа; и жену одлучну да пронађе неког посебног са необичним вештинама. У главним улогама су Ема Стоун, Вилем Дафо, Џеси Племонс, Маргарет Кволи и Хонг Чау.

Уз њега, Главну такмичарску селекцију овогодишњег Фестивала европског филма Палић чине филмови "Светлост бледи" (Грузија) Федона Папамихаела, Човек магнет" (Белгија) Густ Ван Дер  Бергеа, "Калманов дан" (Мађарска) Саболча Хајдуа, "Последњи од Јевреја" (Француска) Ноеа Дебреа, "Кад сване дан" (Исланд) Рунара Рунарсона, "Прослава" (Хрватска) Бруна Анковића, "Андреина љубав" (Шпанија) Мануела Мартина Куенке, "Синови" (Данска) Густава Мелера, "78 дана" (Србија) Емилије Гашић, "Девојка са иглом" (Данска) Магнуса фон Хорна, и "Други чин" (Француска) Квентина Дипијоа (ван конкуренције). О најбољима међу њима којима ће припасти Златни и Палићки торањ одлучиваће жири у чијем саставу су Бојан Вулетић,  Лијана Руоките-Јонсон, Бетина Брокемпер,

У такмичарској селекцији програма „Паралеле и Судари" биће приказани филмови: "Светла" (Чешка) Беате Парканове, "Заувек - заувек" (Украјина) Ане Бурјачкове, "Кјука: пред крај лета" (Грчка) Костаса Карамунтаниса, "Суочен са гравитацијом" (Мађарска, Фéсőс Андрáс), "Босански лонац" (Хрватска) Пава Маринковића, "Пет и по љубавних прича у стану у Виљнусу, Литванија" (Литванија) Томаса Венгриса, "Рана оклевања" (Турска) Селмана Наџара, "8 призора на језеру Бива" (Естонија) редитеља Марка Рата, "Осмех судбине" (Пољска) Анџеја Јакимовског, и "Паноптикон" (Грузија) Џорџа Сихарулидзеа .

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

СИНЕР ИСПИСАО ИСТОРИЈУ ТЕНИСА: Нестварна сезона за италијанског тенисера