Култура

РУЖА СТАРА 40 МИЛИОНА ГОДИНА, ИРИС НИЦАО ТАМО ГДЕ ПЕРУН БАЦИ ГРОМ: Са промоције књиге "Како је цвеће стигло на свет"

В. Црњански Спасојевић

25. 06. 2024. у 16:37

ЈЕДАН од најстаријих цветова на планети је ружа, а трагови о њеном постојању стари су невероватних 40 милиона година. Нарочито је била популарна у Римском царству, као симбол богатства, па и расипништва. За најимућније допремана је и зими, бродовима из Египта, са обала мале Азије и из Шпаније.

РУЖА СТАРА 40 МИЛИОНА ГОДИНА, ИРИС НИЦАО ТАМО ГДЕ ПЕРУН БАЦИ ГРОМ: Са промоције књиге Како је цвеће стигло на свет

Ово се, између осталог, могло чути на промоцији књиге "Како је цвеће стигло на свет", словеначких ауторки Бреде Подбрежник Вукмир и Кларисе Јовановић, песникиње, преводитељке и музичарке, која је о њој и говорила, у београдској кафе-књижари "Штрик". Књигу је објавила издавачка кућа "Одисеја", а како је рекла Сандра Бакић Топаловић из ове куће, она доноси бајке, народна предања, митове и легенде у којима су било јунаци, било симболи - цветови.

Њих је Бреда Подбрежник Вукмир прикупила међу индијанским, арапским и европским предањима, а Клариса Јовановић их је стилски обрадила и литераризовала. Ове ауторке објавиле су сличну књигу и о дрвећу, али она још није преведена у Србији.

Но, вратимо се на ружу.

Са успоном хришћанства, како је објаснила Делорија Бунђа-Сајчић, историчарка и блогерка, када оно у четвртом веку постане државна религија, популарност руже опада, јер је повезују са паганством и расипношћу.

- Цвет број један постаје љиљан, Мадонин бели љиљан, као симбол Богородице, невиности и чедности. Када крсташи крећу у освајања, на походима откривају нове врсте ружа, доносе их у Европу, и тако ружа опет постаје "краљица цвећа" - каже Делорија Бунђа-Сајчић.

Као што одређене врсте цвећа имају идентичну симболику у различитим деловима света, и то још из периода када планета није била умрежена и њени делови међусобно повезани, тако друге врсте имају супротна значења. На пример, док се код нас, али и у Словенији, хризантема носи на гробље, у Јапану је то царски цвет и симбол династије. Висибаба у великом делу света, као весник пролећа, симболише наду и препород, док је у викторијанској Енглеској ношена на гробље.

На промоцији се чуо цео низ занимљивости. Рецимо, кадифе и георгине стигле су у европске баште бродовима из Мексика, са конквистадорима. Љутић је у средњем веку кориштен за лов и њима су мазани врхови копаља и стрела, да би животиња брже угинула, али је и тада, а нарочито у време Рима, кориштен и као отров у дворским сплеткама и заверама. Ирис је постао перуника код старих Словена. Дали су му име Перуна, свог бога громова и муња. Веровало се, где Перун пусти гром, ниче - перуника. Илири су, иначе, веровали да је ирис цвет богова, па га у јужној Далмацији и зову богиша.

ПРИЧА О РАДУЛУ И ЗУМБУЛУ

ПИЧА о зумбулу везана је за љубав младића Радула, обућаревог сина, који је волео да се пење на дрвеће и опонаша пој птица, према агиној кћери Ајши. Гледајући је са дрвета како шета ограђеном баштом, Радуле се заљубио и покушао цвркутом да јој привуче пажњу. Но, Ајша је била обећана другоме. Када су је удали, Радуле је украо луковице зумбула да га подсећају на њу и засадио их испред своје куће. Временом је постао чувени узгајивач цвећа.

- Стари обичај код православних Срба јесте да перунику носе у цркву, да буде освештана, па је затим каче на кућу, не би ли је штитила од громова - каже Делорија Бунђа-Сајчић. - Древни народи веровали су, иначе, да су цветови носиоци порука богова. Кадилице, љубичице, руже, ириси, љиљани појављују се често и на раскошним илуминираним манускриптима. Кадилица је симбол Светог тројства и Светог духа и често је сликана.

Клариса Јовановић подсетила је да се у анимистичком погледу на свет веровало да све, па и биљке, имају дух, да су живе особе, не инфериорне у односу на човека. У причама, бајкама и предањима цвеће може да укаже и на особине ликова, али башта може да буде и декор за дешавање радње. Од избора цвећа у њој зависи и атмосфера приповести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје (ФОТО)

Свет

0 8

ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)

ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.

25. 11. 2024. у 18:13

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 6

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

Свет

0 0

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ДА НИСАМ ПРОШАО ГНЕВ ЗБОГ РАТА И РАСПАДА, НЕ БИХ ПИСАО: Словеначки књижевник Горан Војновић о свом лику Марку Ђорђићу и јужњацима

Култура

0 1

ДА НИСАМ ПРОШАО ГНЕВ ЗБОГ РАТА И РАСПАДА, НЕ БИХ ПИСАО: Словеначки књижевник Горан Војновић о свом лику Марку Ђорђићу и "јужњацима"

ЧОВЕК пише ако га нешто боли или ако нема одговор.

25. 11. 2024. у 17:45

НАУЧНИ СКУП О НАДРЕАЛИЗМУ: Међународна конференција окупиће више од педесет истраживача из дванаест земаља

Култура

0 0

НАУЧНИ СКУП О НАДРЕАЛИЗМУ: Међународна конференција окупиће више од педесет истраживача из дванаест земаља

ПРИКЉУЧУЈУЋИ се међународном обележавању стогодишњице објављивања првог "Манифеста надреализма" Андреа Бретона и почетка деловања надреалистичких покрета у свету у Институту за књижевност и уметност, Музеју савремене уметности и Музеју примењене уметности у Београду биће одржан међународни научни скуп.

25. 11. 2024. у 16:27

КОШУЉА ИНДОНЕЖАНСКОГ ПРИНЦА НА ИЗЛОЖБИ У БЕОГРАДУ: Адлигатова збирка приказана у хотелу Москва

Култура

0 0

КОШУЉА ИНДОНЕЖАНСКОГ ПРИНЦА НА ИЗЛОЖБИ У БЕОГРАДУ: Адлигатова збирка приказана у хотелу "Москва"

УДРУЖЕЊЕ за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат приказало је синоћ, у хотелу Москва, драгоцене тканине из индонежанске збирке Адлигатовог Музеја књиге и путовања. Изложба је приређена поводом доласка славне индонежанске дизајнерке Попонг Сопие из Бандунга, на Јави, и изложбе батик радова српске дизајнерке Катарине Ивановић - Раскаце, која је студирала у Индонезији и специјализовала се за осликавање тканине на традиционалан индонежански начин.

25. 11. 2024. у 16:26

ШТА КРИЈУ ЛАТИНО ЗАВОДНИЦИ? Бурне љубави и скривене приче звезда Есмералде, Руби и Злобнице

ТВ Новости

0 0

ШТА КРИЈУ ЛАТИНО ЗАВОДНИЦИ? Бурне љубави и скривене приче звезда "Есмералде", "Руби" и "Злобнице"

ЛАТИНОАМЕРИЧКЕ теленовеле нису биле познате само по сложеним причама и интригантним заплетима, већ и по глумцима чија су лица, шарм и харизма обележили овај жанр. Едуардо Сантамарина, Себастиан Руљи и Фернандо Колунга су три глумца која су се издвојила као апсолутне звезде серија попут "Есмералда", "Руби" и "Злобница".

25. 11. 2024. у 16:15

МЕЂУНАРОДНИ СЦЕНСКИ СПЕКТАКЛ – “МАЛИ ПРИНЦ” СТИЖЕ У БЕОГРАД: Отворен додатни термин, прве три категорије карата на попусту од 20 одсто

Култура

0 1

МЕЂУНАРОДНИ СЦЕНСКИ СПЕКТАКЛ – “МАЛИ ПРИНЦ” СТИЖЕ У БЕОГРАД: Отворен додатни термин, прве три категорије карата на попусту од 20 одсто

АДАПТАЦИЈА класичне француске новеле Мали пинц (Le Petit Prince) која одузима дах биће представљена у београдском Сава Центру, од 20. до 22. фебруара 2025. године, у својој ексклузивној премијери поводом 80-ог рођендана књиге.

25. 11. 2024. у 15:54