ПИСАЊЕМ СЕ БОРИМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА: Француска књижевница Сесил Вајсброт поводом награде „Александар Тишма“ (ФОТО)

У СВЕЧАНОЈ сали Матице српске у Новом Саду, у години обележавања стогодишњице рођења Александра Тишме, француској књижевници и новинарки Сесил Вајсброт свечано је данас ,за њен целокупан књижевни опус, уручена трећа по реду Међународна награда са Тишминим именом.

Фото: Бранислав Лучић

​У својим романима и есејима Вајсбротова тематизује холокауст.Она је потомак јеврејске породице у Пољској, а тему холокауста разрађује у својим делима да би ,како је казала, ту трагедију задржала у сећању.

- Велику част за мене представља награда „Александар Тишма“као и то што сам по први пут у Новом Саду - казала је Сесил Вајсброт пошто јој је председница жирија Илма Ракуза, швајцарска књижевница и критичарка,уручила ово престижно признање,а затим је додала да је – у Француској читала Тишмине романе,добро се сећа „Књиге о бламу“,али да, на жалост, Тишма „није више толико популаран као што је био деведесетих“.

Објаснила је да се у Француској о трагедија Јевреја у Другом светском рату дуго ћутало због одговорности државе у том страдању.

-Моја генерација која је рођена после катастрофе, живела је у сенци те трагедије јер је то било нешто о чему се није говорило.Ја о томе пишем како бих холокауст задржала у сећању.У последњих 20 година о томе се доста говори али сада се налазимо у тренутку када је пред нама нова катастрофа.Сматрам да о таквим догађајима треба писати како бисмо се суочили са прошлошћу али и будућношћу – рекла је Сесил Вајсброт.

Међународни жири награде „Александар Тишма“ оценио је да је она одлична списатељица и „Тишмина књижевна кћерка.“

Foto: Фото: Бранислав Лучић

POGLEDAJ GALERIJU

-Тема Холокауста њена је књижевна спона са Тишмом.Претходни лауреати били су Ласло Дарваши из Мађарске и давид Албахари из Србије и сада је добро што је ту награду добила жена из Француске - рекла је Илма Ракуза, председница жирија у којем су били и писац Ласло Мартон,књижевна критичарка Владислава Гордић Петковић, аустријски писац Карл Маркус Гаус и француски књижевник Матијас Енар.

У најужем избору за признање нашло се осам познатих европских писаца. Поред Вајсбротове , ту су били и Слободан Шнајдер, Ласло Вегел, Сергеј Жадан, Анџеј Стасјук, Татјана Цибулеак, Александар Хемон и Семездин Мехмединовић.

Председник  Матице српске проф.др Драган Станић подсетио је да је Тишма провео готово читав свој радни век у овој институцији у којој је најчешће у поподневном смирају и написао неке од својих романа .

- У својим делима, начинио је бриљантан књижевни мит о Новом Саду ,Војводини и целом панонском простору -казао је Станић.

У име  Фондације Тишмин син Андреј,познати мултимедијални уметник, најавио је да је у току формирање спомен собе посвећене његовом оцу.Припремају се и научни скупови о академиковом књижевном делу као и два филма по његовим романима „Употреба човека“ и „Женарник“.

Фондација „Александар Тишма“ основана је у августу 2016.године с мисијом да популарише сећање проучавање дела академика и књижевника Александра Тишме (Хоргош,1924 - Нови Сад,2003). Међународна књижевна награда додељује се сваке друге награде писцу за укупно или појединачно књижевно дело ,написано и објављено на било ком светском језику а преведено и објављено на немачком,енглеском или француском језику.

​
​

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације