ОСЛУШКИВАО НАРОДНИ ЈЕЗИК И ПОСТАО "ЊЕГОШ У ПРОЗИ": Двеста година од рођења Стефана Митрова Љубише, приповедача и великог борца за свој род

ПРОЂОШЕ два века од рођења Стефана Митрова Љубише, изванредног приповедача, књижевника и доследног борца за српски језик у епохи ништа мање немирној од ове данас. На ту годишњицу подсећа Библиотека Матице српске у Новом Саду електронском изложбом докумената о овом великану из Паштровића, рођеном последњег дана фебруара преступне 1824. године.

Фото БМС

Оставио нам је значајно културно наслеђе, сачувао народни дух и етичке норме 19. века, описујући посебно сликовито обичаје и дух народа, честите и велике јунаке, каквих је међу Српством тога доба било много.

- Мајстор приповедања и велики романтичар, поносан и частан, борац за свој народ и православну веру, тежио је да оствари равноправност за своје сународнике како би се школовали и напредовали на исти начин као и други народи - каже, за "Новости", Татјана Богојевић, ауторка изложбе (уредник Селимир Радуловић, управник БМС) која ће у јавном каталогу БМС и на њеном веб-сајту (www.bms.rs.) бити доступна до 23. јуна.

Стефан Митров Љубиша потекао је из херцеговачке породице јунака и свештеника. Сасвим је вероватно да је његову посвећеност српском језику појачало управо то што је када је он стасао за школовање, у Будви, као и у целом Приморју, постојала само основна школа на италијанском језику.

Касније је своје знање употпунио самоучки те постао први грађански интелектуалац међу Паштровићима, код којих се, како је забележено, "до тада само калуђери нису бавили физичким радом". Врло рано спознао је моћ политике у остваривању виших циљева. Постао је један од најистакнутијих чланова Народне странке, у више наврата бокељски представник на Далматинском сабору и саборски представник на Царевинском већу у Бечу.

Свој програм изнео је на Бокешкој скупштини (1848), залажући се за: равноправност језика, право вероисповести у свим конфесијама и економски развој Боке и Далмације. Посебно је наглашавао да Дубровник и Бока Которска никада нису припадали ни Далмацији, а нарочито не Хрватској. Убрзо му је одузет посланички мандат.

- Ја знам да ви мене не трпите јер сам Србин православне вјере. Излазећ одавле, остављам у сабору младијех сила, који, ако их је Српкиња задојила, знати ће бранити права своје народности и вјере... Тко је то овдје бољи Србин од мене? Мој се гроб знаде од Косова - одговорио је напуштајући Далматински сабор.

Списатељству се посветио тек у зрелијим годинама. Први његов самостални рад била је приповетка "Шћепан Мали" (1868),инспирисана Његошевим спевом о Лажном цару а објављена у алманаху "Дубровник". Објавио је затим "Продају патријара Бркића" и "Кањоша Мацедоновића", те "Скочиђевојку", "Поп Андровић нови Обилић", "Крађа и прекрађа звона" и "Горде".

Његове приче штампане су 1875. латиницом као "Приповијести црногорске и приморске", а онда су 1876. штампане ћирилицом у Београду. У последњим годинама радио је највише на "Причањима Вука Дојчевића". Због преране смрти написао их је само 37, које је објављивао у листу "Српска зора". Његова најпознатија приповетка "Кањош Мацедоновић" драматизована је више пута. Целокупна дела објављена су 1928-1929, а Сабрана дјела, 1985. и 2022. Књиге су му преведене на чешки, руски, енглески, пољски, италијански, немачки, румунски, бугарски, мађарски, француски и албански. Посебна издања приповедака објављена су на италијанском.

У својим причама ослушкивао је не само садржај већ и звук народног говора, а то је представљало новину у српској књижевност тог времена. Био је добар познавалац свога краја, пун љубави за Боку и њене житеље.

Један од најпотпунијих осврта на приповедање Стефана Митрова Љубише дао је Радомир В. Ивановић, српски универзитетски професор и књижевни критичар:

- Није никакво чудо што га је В. Ђорђевић прогласио "Његошем у прози", што је инвентивни С. Вуловић један период развоја српске књижевности назвао "Љубишиним периодом", што га строги логичар Љ. Недић назива "националним писцем" и "ретким уметником", а луцидна И. Секулић каже да је дело Љубишино "чиста класика и овејано духовно благо".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације