ВЕЛИЧАНСТВЕН ЛИКОВНИ ДАР И ПРАГМАТИЧНА ПАМЕТ: Представљена монографија "Герослав Зарић Гера, Чаробњак сцене" Живадина Митровића

ИЗЛАЗАК из штампе веома садржајне и занимљиве монографије "Герослав Зарић Гера, Чаробњак сцене", нажалост, њен аутор Живадин Митровић (1947-2023) није дочекао. Зато је с изузетним пијететом о његовом великом ангажману у стварању књиге посвећене сценографу који је својим делом обележио српску и позоришну сцену крајем 20. и 21. века, јуче посебно било речи. Јер, аутор је оставио узбудљиву причу о одрастању главног јунака, његовом сазревању, професионалном раду као сценографа, сликара и професора ФПУ.

фото Н.Скендерија

- Књига је склапана темељно и полако. Дугогодишње пријатељство аутора и актера монографије на специфичан начин допринело је разумевању Зарићевих уметничких путања, обликујући критички текст кроз људски лик. Поред животне приче, ту је и једна озбиљна ликовна анализа Гериног стваралаштва и сликарства, начин на који је сарађивао кроз приче његових најближих сарадника. Поред биографске, постоје и делови аутобиографске приче који књигу чине занимљивом, читљивом и интересантном широком кругу читалаца - каже о књизи (коју су објавили "Службени гласник" и Zepter Book World) уредница Гордана Милосављевић Стојановић.

Можда је у једној реченици Егон Савин најбоље сажео значај Герићевог дара и рада у књизи, запазивши да је "мало у српском позоришту било сценографа који су као он спојили величанствен ликовни дар и сценографску прагматичну памет у разумевању литературе". Приређивач Александар Милосављевић истакао је да изузетно поштује рад Герослава Зарића, што је био мотив да се после ауторове смрти укључи у рад на делу:

- Други разлог је Живадин Митровић. Ову књигу могао је да уради неки театролог, историчар позоришта, позоришни критичар. Али, док је пажљиво читате, видите да је аутор као историчар уметности, имао адекватно знање да приступи теми - објашњава Милосављевић. - Доживљавам је и као уџбеник. Волео бих кад би моје колеге књигу узеле у руке да нешто науче о процесу рада, мишљењу о позоришту, размишљању о театарској уметности. Једна од првих лекција које ми је несвесно дао Гера је објашњавање разлике између декора и сценографије: сценографија може да буде декор, али идеју креира редитељ у простору и у сарадњи са сценографом.

фото "Царев заточник"

Небојша Брадић до сада је са Зарићем урадио девет представа,па и последњу на свом редитељском репертоару, Company на сцени Мадленијанума.

- Читајући ове странице проналазимо много више од уметничке биографије, упознајемо живот уметника и његову судбину. Увек сам знао за коју представу и зашто мени треба Гера. Све наше представе били су велики формати, од "Јадника" до "Фалстафа". Гера је од оних људи који хоће да чују редитеља, да разговарају. Некад се јасно супротстави, али је увек део тима и никад себе не ставља испред представе - наглашава Брадић.

А главни јунак Митровићеве монографије, објашњава како је текла сарадња са аутором:

- Добро је познавао мој живот и каријеру, био редован посетилац представа. Најбољи је избор за такво штиво: с једне стране, као историчар уметности који се дуго бавио ликовним уметницима, а с друге, добар познавалац позоришта. Таквих нема много код нас. Или су позоришни критичари који немају везе са ликовним уметностима, или су само "ликовњаци", па не знају много о задатку и улози сценографије у представи. Нажалост,позоришни критичари не познају довољно ни сценографију ни терминологију. Њихово главно запажање је "сценографија је функционална"... Живадин је годинама радио на монографији. И када му се стање нагло погоршало, није одустајао. Књига је на столу, али њега нема и то ми не дозвољава да се радујем...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације