СВИ ПРИЖЕЉКУЈЕМО ДА БУДЕМО САВРШЕНИ: Кинески нобеловац Мо Јен први пут гостује у Србији са представом "Убица Ђинг Ке" у ЈДП

ТЕК што је кинески председник Си Ђинпинг напустио Србију, у посету Београду стигао је велики ансамбл угледног Пекиншког народног уметничког позоришта, предвођен нобеловцем Мо Јеном, чији ће комад "Убица Ђинг Ке" две вечери заредом, сутра и прекосутра, гледати публика Југословенског драмског позоришта.

фото И.Маринковић

Далеки гости (њих чак педесет двоје) изузетно су се обрадовали јер су на сваком кораку још могли да виде српске и кинеске заставе, што сматрају посебним гестом добродошлице. У међувремену, обишли су београдске реке, пробали српске специјалитете, нашу кафу и сладолед, али су спремни да боље упознају град тек када заврше наступ у ЈДП. Како кажу, срдачност и топлина домаћина подсећају их на атмосферу у Пекингу, па тако успут додају "ми смо на Истоку, ви на Западу, а заправо вас доживљавамо као - Исток на Западу"...

Долазак кинеских уметника са "Убицом Ђинг Ке" (у режији Жен Минга), узвратна је посета Југословенском драмском, чији је ансамбл у Пекингу и Шангају извео Молијеровог "Уображеног болесника" 2015. године и био први српски театар који је наступио у овој великој земљи. По мишљењу нашег ансамбла, било је то, како је јуче речено, једно од њихових најлепших гостовања у иностранству, а сада се указала прилика да узврате истом мером и договоре даљу сарадњу. Мо Јенову драму у пекиншком театру изводе већ једанест година, а пре Београда (за који је писац рекао да ће га са великим задовољством уписати у своју биографију) са истим насловом гостовали су у Русији, Белорусији и Француској.

Угледни кинески писац и професор добио је Нобелову награду 2012, преведен је до сада на педесетак језика, а српска публика у прилици је да чита његових осам дела. Како је јуче речено,драма с којом гостују у ЈДП бави се касним периодом Зараћених држава (475-221 пре н. е.) као причом о покушају атентата убице Ђинг Кеја на краља Ћина.

фото Пекиншко народно ууметничко позориште

- У овој драми, у ствари, нема ниједног лошег човека. Сви ликови у њој заправо су људи који живе око нас или смо ми сами. Пре него што почнемо да критикујемо друге, морамо бити спремни да критикујемо себе. Када се дивимо изванредним људима, ми у ствари прижељкујемо да и сами будемо савршени - речи су аутора.

Мо Јен је написао једанест романа ("Приче о црвеном сирку", "Република пијанаца", "Уморан од живота и смрти"), стотинак новела и приповедака, есеја и драма. Особеног стила и несвакидашње семантике, по оцени Нобеловог комитета успео је да "кроз спој фантастичног и стварног, историјске и друштвене перспективе створи свет који подсећа на онај из дела Фокнера и Маркеса, истовремено полазећи од традиције кинеске књижевности и усменог стваралаштва"...

- Југославија више не постоји, али постоји Југословенско драмско позориште, што говори о снази уметности која превазилази историју. Историја театра увек је повезана са историјом земље и оно што видимо на бини, елементи су који утичу на нашу садашњост и стварност. Први пут сам у Србији, али знам много о вашој земљи кроз Андрићева и Павићева дела, још од 70-их година прошлог века. Као драмском писцу драго ми је да видим своје дело на сцени, а ово је посебна врста награде кад га могу видети на позорници неке друге земље - истиче Мо Јен.

Ђинг Ке је историјски лик, истиче писац и додаје да у Кини постоји много различитих дела која описују његов живот:

- Желео сам да пишем о њему из друге перспективе, јер сматрам да свако до нас има у себи неког Ђинг Кеја. Тако да се овде нисам желео бавити неким посебним детаљима атентата већ сам више настојао да прикажем људску природу - Ђинг Ке је обичан човек од крви и меса, са врлинама и манама, не само легенда одвојена од нас хиљадама година.

фото промо

На наше питање шта га везује за нашег Иву Андрића (осим Нобелове награде и историјских тема), па се посебно посветио тумачењу његовог дела, Јен одговара:

- Први пут сам почетком 80-их прочитао роман "На Дрини ћуприја", са историјском темом о борби српског народа против османског царства. Радња се одвија око изградње моста који одређује судбину јунака у роману. Оно што ме је заиста дирнуло је да главни лик у роману није човек већ сам мост. Игром случаја, после читања ове књиге имао сам прилику да погледам југословенски ратни филм "Мост". И ту се све дешава око моста, који нестаје у тренутку, у вихору рата. Симбол моста је вишеструк, значајан је и за сарадњу наше две земље. Иначе, и Павићев "Хазарски речник" је веома утицајна књига у Кини, занимљива ми је јер се и чита попут неког речника. Верујем да има још много српских писаца које, нажалост, нисам имао прилике да упознам.

Занимљиво је да је пишчево право име Гуан Моје, од којег је сам осмислио надимак Мо Јен, што значи "онај који ћути":

- Самом себи креирао сам књижевно име да бих се увек подсећао да не треба превише говорити. Сматрам да кад пуно причате, то често постане празна прича. Кад говорите, речи одлазе у ветар и заборав, кад их запишете - добијају вечну вредност. Али, да будем искрен, не само да понекад причам, већ причам и превише.

Како даље објашњава, после отварања Кине, реформи и развоја економије, све чешће се екранизују књиге.

- А филм је много приступачнији медиј од књижевности и има већу публику која на брзину може да погледа филм уместо да чита цело дело. Примера ради, у Кини је много оних који су гледали "Валтер брани Сарајево", а нису читали "На Дрини ћуприја". И још нешто: хтео бих да захвалим преводиоцима кинеског језика у Србији, као што је професорка Ана Јовановић, јер знам колико су моји романи тешки за превод. У њима је много фолклорних тема, локалног дијалекта и прича са села, тако да им није нимало лако. Верујем да моји романи имају велику популарност у иностранству, из више разлога - због непосредности и приступачности у писању, драматичности (погодне да се "прекомпонују" у представу или филм), а ту су и јаки карактери мојих јунака - каже Мо Јен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације