ТЕМЕЉ НАШЕГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА. Интервју, Бојана Борић Брешковић, дирекор Народног музеја Србије

НАША централна и најстарија музејска установа, основана 1844. указом тадашњег начелника у Министарству просвете Јована Стерије Поповића, Народни музеј Србије, данас ће прославити свој 180. рођендан.

Фото Н. Скендерија

Ова институција је, како за "Новости" каже директорка Бојана Борић Брешковић, током тог дугог и преданог постојања, била темељ вредности чувања, заштите и разумевања културног наслеђа, истрајавајући у својој мисији баштињења и креирања лепше будућности. А то чини и данас.

- Наши музејски стручњаци, кустоси, едукатори, конзерватори и рестауратори потврдили су да се једино удруженим снагама чувају, интерпретирају и комуницирају све оне непролазне културне вредности које чине окосницу нашег идентитета и националне свести - објашњава саговорница. - Садржајним програмским, издавачким и изложбеним активностима научне доприносе и иновативна сазнања презентујемо на креативан начин, промишљајући и оживљавајући наше археолошке, уметничке и нумизматичке предмете у заједништву са публиком.

о Јубилеј се обележава изложбом "Тела и простори. Кроз збирке цртежа страних уметника из Народног музеја Србије", на којој ће наша уметничка баштина бити представљена кроз цртеже европских аутора...

- Поставком ауторке др Драгане Ковачић, са делима амблематских имена историје уметности попут Адолфа Манцела, Пјера Бонара, Едгара Дега, Пјера Огиста Реноара, Пабла Пикаса, Ел Лисицког, Мохољ-Нађа, Николаја Рериха, Огиста Родена, Жана Коктоа, Амадеа Модиљанија и других најзначајних, али и оних мање познатих уметника, која ће сада премијерено бити у јавности, представићемо пут уметничке линије од четврте деценије 19. века до пете деценије 20. века. Поставка садржи деведесет и шест дела европских уметника из Немачке, Француске, Велике Британије, Русије, Италије, Бугарске, Холандије и Белгије, који су стварали у оквиру уметничких праваца од романтизма до класичне авангарде.

о Таквом поставком шаље се и порука о значају нашег музеја у контексту који је шири од националног и регионалног. Шта је све у овом тренутку значајно за тај међународни положај ове институције?

- Прошле године смо имали два значајна међународна пројекта, од којих је један "Дани Ермитажа", који је са чак две своје изложбе отпочео управо у Народном музеју. Та манифестација ће прерасти у сталну сарадњу Србије и Русије, па ћемо догодине угостити поставку посвећену Петру Великом. Други је велики јубилеј Надежде Петровић, који је имао интернационални карактер, а наша изложба "Модерност и нација" гостовала је у Словенији и Републици Српској. Са прворазредним скулптурама Ивана Мештровића из наше збирке, учествовали смо на изложбама у Прагу и Загребу. Такође, у Софији, у Археолошком институту при бугарској Академији наука и уметности, а заједно са тамошњим музејом, остварена је велика поставка посвећена локалитету Требениште, у коју су биле укључене три земље Западног Балкана. То је у правом смислу речи умрежавање стручњака у области археологије и конзервације. Пре Софије, слична поставка је пре епидемије короне одржана у Северној Македонији, а у Београду ће бити представљена догодине. Тада ће наш град бити домаћин и великом међународном скупу археолога, што је повод да благо Требеништа, које је светског значаја, у Народном музеју види што већи број стручњака, али и публика.

о Наша национална ризница се стално допуњава, па је недавно на сталну поставку доспео и један вредан експонат из римског периода?

- Збирке Музеја чувају више од 400.000 најзначајнијих сведочанства за познавање археологије и историје уметности, која представљају развој и цивилизацијске промене на подручју данашње Србије, и најближег окружења, од праисторијских времена до позног средњег века, као и кључне уметничке правце и стилове, врхунске уметничке домете у националној и европској уметности од средњовековног периода до савременог стваралаштва. Ту су доспели махом као поклони добротвора, откупима, као и археолошким истраживањима. У овом последњем случају реч је о једном ретком, али светском епиграфском споменику, посвећеном витезу Марку Улпију. Пресрећни смо, јер је посреди један случајни налаз у близини депоније у Винчи, где се налазила римска вила рустика.

о Шта су још планови за годину јубилеја?

- Наша издавачка делатност биће богатија за још један монографски подухват, обимну публикацију са новим интерпретацијама историјата Музеја уз исцрпну документарну и илустративну грађу, којим ћемо заокружити 180. годишњицу. Поред тог капиталног издавачког пројекта, очекује нас богат, разноврстан музејски програм, инспиративне приче наших стручњака, бројне креативне радионице, обогаћен концертни репертоар и садржај музејског театра. Припремили смо и пројекте којима ћемо оживети културно наслеђе у заједништву са нашом публиком. Познато је да је концепт сталне поставке у оквиру нових музеолошких интерпретација превазиђен, те смо одлучили да је активирамо тако што ћемо музејске предмете повезивати на неочекиване начине, пратећи наизглед удаљене епохе са аспекта концепта, прикривених и јасно одређених тема, видљивих и не тако уочљивих мотива. Промишљеним и стратешким односом према публици, успели смо да остваримо изразит пораст броја посетилаца, како у музејском реалном, тако и у виртуелном свету. О томе сведочи прошлогодишњи податак од више од 170.000 посетилаца, али и статистички скок са преко 50.000 посетилаца од почетка године до дaнас.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације