ГОДИНУ ДАНА НА ЈЕДНОМ ТОЧКУ: Норвешки писац Ерленд Лу о својим преговорима са стварношћу и вожњи уницикла
НОРВЕШКИ писац Ерленд Лу већ дуго је један од омиљених књижевних "брадоња" на овим просторима. Недавно је у едицији "Интимна географија" издавачка кућа Геопоетика објавила Луову необичну и забавну документаристичку прозу "Преговори са стварношћу, годину дана на једном точку".
Реч је о својеврсном есејистичком једногодишњем дневнику у време када је Лу, током пандемије короне, учио и научио да вози - уницикл! За тих првих годину дана на једном точку прешао је невероватних 3.250 километара, што далеко превазилази дужину његове родне Норвешке.
Најчешће путање биле су му уз неко од оближњих језера, као и шумске и планинске стазе, а нарочит труд је улагао да савлада узбрдице и чворновате богазе, пуне корења и камења. Кад је научио да се одржава на једноточкашу, возио је и по Ослу, ишао унициклом на посао и скакутао на педалама у месту док се не упали зелено светло на семафору, да не би морао да силази на асфалт.
Његова усхићеност и ентузијазам били су толико заразни да их је пренео на најближе, па су ову вештину почела да уче и његова три сина, као и брат са својом децом.
Лу је претходно дуго, од детињства, возио бицикл и њиме ишао и на посао и на излете. Када је савладао законе равнотеже на моноциклу, констатовао је да је вожња бицикла тек обичан тренинг, док на једном точку мора да се усредсреди на сваки метар, сваку неравнину и камен, не би ли остао у покрету.
Мозак је непрестано у акцији, баш као и тело.
Самим тим почиње да осећа повезаност са својим телом, животом и слободом. Немогуће одједном постаје могуће - он готово да лети. Вози и по снегу и по леду. Открива улицу у Ослу која делује као низбрдица, а у ствари је узбрдица, па после данима проучава овај феномен. Ван града ужива у природи, птицама, тишини.
Мозак се ослобађа предрасуда, равнотежа више није проблем, додатно се лучи хормон среће.
" У додиру сам са исконским системима који су ми раније сасвим промицали. Ноге и колена не стају. Стомак и леђа раде без престанка. Глава је будна и опрезна. Као да пуштам тело да ради оно за шта је створено, док га ја само пратим. Изводим тело у шетњу. Слободно је да ради оно што најбоље уме, а као знак захвалности због тога што га не спутавам, шаље ми позитивне сигнале. Таква јутарња вожња није само вожња. Она је сусрет са самом грађом човека," пише Лу.
БЛАГОДЕТ ЗА СИНАПСЕ
У међувремену је сазнао и за бројне добробити који су имали други уницклисти. Нпр. једна жездесетпетогодишњакиња је редовно возила једноточкаш на Дампласену после можданог удара, да би јој се синапсе поново ускладиле.
Аутор још констатује да свет можда неће постати бољи због његове вожње, али да он хоће постати срећнији и бољи део тог света.
Ово је прва Луова нефиксијска проза коју је издала Геопоетика и уједно његова тринаеста преведена о објављена књига код нас. Лу је и сценариста и писац за децу. Радио је и музичке спотове, затим у позоришту, на психијатријској клиници, као учитељ и преводилац поезије. Добитник је више награда у Норвешкој.
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
РАСКИД ПОСЛЕ СМРТИ ПРИЈАТЕЉА: Последње појављивање Дачићевог сина са девојком
НАКОН тога Милица се углавном сама појављивала на разним догађајима, кад је и почело да се шушка да је њиховој љубави дошао крај, јер раније никада није био случај да се певачица појави сама на јавном месту.
29. 01. 2025. у 18:41
Коментари (0)