СЛОЖЕНА АВАНТУРА ОПСТАНКА Милица Снива: "Симптоми"

У драматизацији романа "Симптоми" Милице Сниве, Ива Милошевић прати унутрашњи сукоб неостварене личности, Сање (Ана Мандић), која ламентира над собом и над светом, који не зна за блискост (драматург Димитрије Коканов).

фото приватна архива

У На прастаром каучу у теткином стану (сценограф Горчин Стојановић), где живи откако су јој родитељи умрли, Сања покушава да се убије, уз присуство две сопствене блазиране утваре (Знавена - Јелена Ступљанин и Зналац - Бранислав Трифуновић). Они препричавају, тумаче, процењују и реконструишу Сањин (профућкани) живот, док их она љубазно не "испрати" из своје околине, да би довршила започето самоубиство...

Ана Мандић, у сторителингу, који је готово читава представа "Сипмтоми", Сању успева да онеобичи неким унутрашњим сјајем емоције и истинитости, превазилазећи општа места, у оквирима којих се креће ова сторија (неуспешан брак, превара, ћутање на насиље, лаке дроге, тешка егзистенцијална ситуација, деменција тетке, промискуитет...). Заслугом драматизације и режије Иве Милошевић, довољно је успешно "спакована" психо-драма, у задатим оквирима "хелп-селф" психологије, која би и да поучи, и да прекори, и да лако помогне у најчешћим психичким проблемима. Но, овде је та терапија неуспешна, јер, против смрти лека нема, а Сања очекује да из болнице стигну трагичне вести о њеном мужу, који јој је, као знатно старији, у почетку био учитељ, али се поодавно претворио у - мучитеља. Сањин проблем је решив - изласком из живота... Док на сцену не ступи тетка Сенка (Дара Џокић), која, својим истинитим проблемом са деменцијом, тешким излажењем на крај са скупоћом, а онда и својом изненадним признањем о сопственој породичној несрећи, успева да преокрене и драмску ситуацију, и Сањину намеру да се убије на сасвим другу страну, дајући јој излаз у обавези да брине о немоћном бићу. Купиће нови кауч, отвориће цвећару - и живот иде даље!

У овој интимној Сањиној и Сенкиној причи не недостаје љубави (тетка се у потпуности посветила Сањи), па је потрага за њом остала скрајнута тема у закључку да је то највећи проблем јунакиње Ане Мандић. Извор њене нестабилности мапирају сталне преваре. Сви варају - муж, који је на самрти, тетка, која читав живот крије своју породичну трагедију и бежи од тога у деменцију, "добри духови", који не дају души мира, већ је неуротично враћају на непреболне ране, сама Сања, која и сама вара и каје се што није честитије, паметније и аутентичније живела свој дотадашњи живот... Доброћудност, коју Дара Џокић редовно доноси на сцену и топли хумор, којим зрачи, чине ову представу пријатном за примену на сопствени живот, иако су у њеној основи смртоносни пориви. Духовитост и истинитост и спонтаност Ане Мандић су у (доброј) супротности са театралношћу Јелене Ступљанин и Бранислава Трифуновића, па ово подражавање психодраме, срећом, није доведено до шаблона.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације