ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ЗГРАДА, ВЕЋ ЉУДИ: Чланови Гњиланског српског театра предано раде већ две деценије у српској енклави у Шилову (ФОТО)

Јелена Стојковић

08. 04. 2024. у 07:15

У Културно-просветном центру "Божидар Митровић Шандор" у српској еклави у Шилову ради већ две и по деценије Гњиланско српско позориште које је остало без своје куће, коју су српски глумци морали да напусте 1999. године.

ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ЗГРАДА, ВЕЋ ЉУДИ: Чланови Гњиланског српског театра предано раде већ две деценије у српској енклави у Шилову (ФОТО)

Фото: Ј.С.

Ансамбл ће "оживети" представу са којом је све кренуло далеке 1937. године када је почело са радом гњиланско Позориште. У питању је чувени комад "Панетова љубав".

- Занимљиво је да је и тада и сада покретач био искључиво ентузијазам. Ми смо доказ да позориште није зграда, већ су позориште људи - каже један од млађих чланова ансамбла Милош Ристић.

 

Фото: Ј.С.

Аматерско позориште окупља глумце који неуморно долазе из других енклава на пробе, одричу се слободног времена, али не дозвољавају да се угаси та енергија коју остављају на даскама које живот значе.

- Заиста ми је жао што не можемо мало више да анимирамо младе људе да се укључе. Дођу пробају и углавном се не задрже, сви би одмах на сцену, а позориште је процес, а не инстант производ - прича професорка у овдашњој Гимназији Јелена Јанковић која се ансамблу придружила 2005. године када је дошла из Куманова да ради.

Фото: Ј.С.

 

У овом центру једна мала просторија чува историју, успомене, награде и признања. Глумац Саша Стојановић најстарији члан ансамбла са поносом нам показује већ пожутеле фотографије, а на једној од њих Стојадин Трајић, који је написао, режирао и глумио у првој представи "Панетове љубави" далеке 1937. године.

- То је представа која је играна у више наврата и на којој ће ускоро ансамбл почети да ради поново. Осамдесетих година Српско позориште у Гњилану било је на корак до статуса професионалног, у том периоду па све до 1999. низали су се успеси на аматерским фестивалима и онда се десио рат, остали смо без крова над главом, али не и без ентузијазма, већ годину дана касније ми покрећемо наше позориште најпре полако, а онда уз озбиљан рад на неколико представа попут "Бановић Страхиња" и "Српска драма" поново освајамо фестивале у Кули, Малом Црнићу и Требињу - набраја Стојановић.

Фото: Ј.С.

 

Фото: Ј.С.

 

Аматерско позориште и недостатак људи чини да су глумци све, редитељи, сценографи и костимографи... Али њима ништа није тешко. Пре више од годину дана остали су без глумца Цветка Станојевића који је оставио битан печат у раду и велики значај у опстанку најстарије институције културе у Косовско-поморавском округу. Кажу да је то за све њих био пре свега велики лични губитак јер су од њега много научили.

Фото: Ј.С.

 

Сви чланови ансамбла имају своја примарна занимања, углавном раде у просвети, међу њима је и психолог Никола Митић који се бави музиком и који је својим талентима допунио уиграни тим гњиланског позоришта.

Носиоци културних дешавања

ДАНАШЊА екипа глумаца је увек ту када се треба подржати култура, нису само везани за позоришну уметност, на њих сви рачунају када се промовишу књиге, када се организују Видовданске свечаности, када год постоји потреба за водитељем или модератором.

У књизи Владимира Цветковића "Из прошлости Гњилана" детаљно је описано како је 1937. године Стојадин К. Трајић "после многих допуна и прерађивања рукописа позоришног комада 'Панетова љубав' коначно био готов. За оно време успео је брзо и лако да окупи педесетак младића и девојака, већина њих први пут је добила прилику да глуми"... остало је историја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

ODBRANA NA MAX: MaxBet поклања 1.000 ваучера за бесплатне прегледе поводом месеца мушког здравља