НОВО ПРОЛЕЋЕ ДРУШТВА ИЗУЗЕТНИХ: Интервју - Александар Ђурић, почасни председник "Ладе"

МИ смо елитно друштво, "Лада" је скуп успешних, аутентичних, признатих и препознатих, афирмисаних уметника, тврди њен почасни председник Александар Ђурић.

Фото Н.Скендерија

У најстаријем српском ликовном друштву, које траје 120 година, према речима овог сликара и историчара уметности, од 37 активних чланова - тројица су акдемици ( Тодор Стевановић, Светомир Арсић Басара и Сава Халугин), десетак је професора Факултета ликовних уметности, а ту су и аутори који су изузетан углед стекли у иностранству (Радомир Дамњановић Дамњан, Милован Десил Марковић, Јармила Вешовић, Бранислав Михајловић...). Прва изложба у част "Ладиних" 120 пролећа отворена је на Сретење у Народном музеју (друштво је и основано на тај дан 1904. на стогодишњицу Првог српског устанка), а недавно су обележавање јубилеја наставили поставком у Галерији 73.

- Код нас је, од "Ладе" старије једино Прво београдско певачко друштво, а ми смо најстарије сликарско друштво - открива Ђурић. - Немамо доказе да смо и настрарије такво друштво у Европи, али обзиром на специфичност, јер је реч о друштву које се нечим бави само из ентузијазма, вере и љубави, сигуртно смо јединствени. Упркос свим недаћама"Лада" траје тих 120 година, током којих се овде само државно удружење променило шест, седам пута. Разлог њеног опстанка, и њене данашње позиције, је у томе што се није урамљивала ни у какав програм, ни поетички, ни политички, чак ни национални, иако је од почетка била друштво српских уметника. Она није омеђана ни на који начин, осим потребом да се кроз уметност проговори о хуманизму, лепоти света, постојања и одгонетања оног што се налази иза слике. Уметност је велика тајна, а наши чланови настоје да је одгонетну, а да је не употребе за неке друге садржаје. Треба напоменути да "Лада" није удружење, него друштво и у томе је велика разлика, јер уметничка удружења, у Европи и код нас, решавају еснафска питања.

о И две јубиларне изложбе представиле су широк спектар поетика садашњих чланова. Шта им је заједничко?

- У време модернизма "Лада" је била лоше тумачена. У том секуларизму, посвећености појединим правцима, у аналитичком приступу уметности, када се инсистирало на појединим облицима изражавања, било да је био у питању енформел, апстракција, нова фигурација, поп арт, концептуализам, формиране су уметничке групе, које су имале свој програм, попут Медијела, Децемнарске групе, док "Лада" није имала програм. Увек је деловала држећи се девизе нека цвета хиљаду цветова. Испоставило се да је тај принцип ближи данашњем времену, представља наслеђе постмодетнизма и не заступа аналитичку свест, већ синтетичку. "Лада" је друштво које заступа синтезу, па су тако дозвољени и сви приступи уметности. Отуда на нашим изложбама та различитост, али са једним заједничким начелом: у "Ладу" могу приступити само потврђени и афирмисани аутори, чије је дело препознато као квалитет.

о Као и у "Лади", ни у уметности 21. века, не постоје доминатни правци, стилови, већ се своди на индивидуални домет. Како то као историчар уметности тумачите?

- Време је тако, а уметност јесте огледало времена и света, у коме се види и будућност. Та слика света је сада сагледана на један индивидуалан начин. Даншњи свет преферира и пропагира индивидуални став. Лично мислим да је веома важан и колектив, волим саборност, јер сам утемењен у православљу. Сматрам да заједничка енергија много значи, ипак, нема другачијег стваралаштва у уметности изван индивидуалног. А колико оно може да додирне и другога, то зависи од квалитета дела.

о Колико се променио статус ликовних уметника у последњих 120 година?

- Позиција уметника у друштву, па и чланова "Ладе" спрам друштва, била је и остала иста. Нема ту промене. Ни бољитка, нити је то сада лошије. "Лада" је настала као отпор ондашњем свету, исказан кроз жељу за бољим окружењем. Намера је била да постане регионално друштво. Иако има атрибут српско, носи име по словенској богињи пролећа. У том смислу је и данас отворена за све могуће приступе, и опозитна владајућој клими, не негирајући жељу да се средина из које је потекла и дисциплина којом се бави подигне на један виши ниво.

о До пре деценију, две, "Лада" је била у некој врсти хибернације, шта се десило да је поново "оживела" и постала део нашег ликовног живота?

- Од Другог светског рата до недавих времерна, била је у некој врсти стагнације, јер су јој замерали да је националистичко, музејско друштво, на које пада паучина. Да нема никавих вредности осим чувања традиције, да је нешто конзервативно. Међутим, испоставило се да је у овом тренутку веома савремено друштво, јер одражава дух времена, што се огледа у индивидуалном приступу, неговању креативности, превазилажењу граница регионалног,

као и националних оквира. Иако заступамо свет без граница, ипак, инситрирамно на томе да смо српско друштво. То је због залагања за аутентичност. Као друштво не желимо да будемо следбеници, преписивачи, епигони збивања на глобалној сцени. "Лада" почива на специфичности средине у којој дела и расте, и тако је везана за поднебље српске културе. Али, њој не припадају само Срби. Не треба заборавити да је Бета Вукановић, која је била међу оснивачима, била Немица, а наш доживотни, почасни председник био је Зуко Џумхур. Ми и данас имамо чланове који нису Срби, али раде на добробит културе у којој стварају. То "Ладу" чини савременом.

о Како се опстаје без седишта, сталних извора финасирања, помоћи шире заједнице?

- Седиште нам је регистровано у "Цвијети Зузорић", где је било и када је Павиљон основан. Управа УЛУС-а је то право "Лади" признала и када се поново регистровала у АПР-у, као независна асоцијација, деведесетих година прошлог века. Иако на то имамо право, ми тамо немамо просторију, јер не би ни знали шта би са њом. Немао ни комјутер, нити могућност да неког издржавамо ко би водио администрацију. Немамо никаву финасијску подршку. Мој лични став, који није став чланова "Ладе", је да је Уметнички павиљон "Цвијета Зуорић", истоимено Друштво пријатеља уметности, својевремено замислило на широј основи. Сврха те куће је да буде дом уметности, где би своје место првенствено требало да има Удружење ликвних уметника Србије, али и "Лада", и Међународно удружење уметничких критичара, чија адреса на регистзрацији, такође Мали Калемегдан 1. У тој кући је пре Другог светског рата било и других културних садржаја, јер јр Павиљон "Цвијета Зузорић" инстиуција од ширег значаја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације