ОВЕКОВЕЧИО ЧИТАВУ ЈЕДНУ ЕПОХУ: Поводом одласка великана југословенске и српске фотографије Томислава Петернека (1933- 2024) (ФОТО)

КАДА вам нешто блесне у оку, то се не пропушта. Тако настају велике фотографије, говорио је Томислав Петернек (1933-2024), великан југословенске и српске фотографије, који се у ноћи између суботе и недеље, у Београду, преселио у вечност, после краће болести.

Фото Зоран Јовановић

Говорио је Петернек да је у свом богатом опусу, настајалом током читавих седам деценија, само - сакупљо живот. А успео је да сабере читаво једно време, његову историју, менталитет, ломове, промене, моду, наду, тугу, носталгију... Његовом оку нису промакли ни гледаоци фудбалске утакмице "кроз тарабу", ни уморни музиканти, ни демонстранти који су протестовали против смрти Патриса Лумумбе, као ни суденти - "шездесетосмаши", ни најпопуларнији југословенски саобраћајац Јован Буља, ни светски и домаћи државници,

ратови у бившој Југославији, али и на другим меридијанима (ирачко - ирански сукоб, рат Египта и Израела, револуција у Румунији), ни ајкуле и рониоци у водама Малдива, светла Париза...

Рођен је 1933. године у Винковцима, где је завршио Реалну гимназију и где је листајући старе албуме оца Братољуба заволео фотографију већ са 21 годином. Тада је, 1954. године, имао и своју прву самосталну изложбу. Новинском фотографијом је затим почео да се бави у крагујевачкој "Светлости", где му је уредник био Мића Тадић, брат глумца Љубе Тадић. Каријеру је наставио у Београду, радећи у "Борби", "Спорту и свету", "Младости", "Југословенској ревији", "Економској политици". У том периоду настају његови чувени снимци разорног земљотреса у Скопљу 1963, које је и пола века касније представио у главном граду Северне Македоније.

Foto: Фото Томислав Петернек

POGLEDAJ GALERIJU

- Не знам колико сам фотографија урадио у животу, али знам да је за добру фотографију осим оштрог ока најважнији тим - тврдио је Петернек, који је од 1970. до 1993. и одласка у пензију, био уредник фотографије у београдском недељнику НИН. - Ја сам га имао у НИН-у. Поносан сам на око 700 насловних страна које сам урадио за НИН.

Овај импозантан број снимака који су се по квалитету и значају забележеног тренутка толико издвојили да су завредели "насловницу" је, према мишљењу аутора, заправо, представљао један изузетно обиман роман, с малим изузетком - свака страница прича сопствену причу. Упоредо уз рад у фото-журнализму, бави се и примењеном фотографијом, рекламном, модном, подводном. Од 1980. снимао је у Јадранском мору, Карипском мору, Индијском океану, Црвеном мору. Као члан УЛУПУДС-а и удружења новинара Југославије и Србије, учествовао је на многобројним групним изложбама. При Југословенском институту за новинарство покренуо јд образовни смер за фото-репортере 1985. Као ментор одсека, ишколовао је три стотине младих људи, од којих су неки значајна имена наше садашње новинске фотографије.

Петернек је радио фотографије за разне светске медије и био акредитован при Министарству информисања Југославије као дописник великих фото-агенција, међу којима су Ројтерс, Истлајт, Контраст, Уницеф, Корби Сигм и др. Фотографије су му објављиване у различитим листовима широм света. Његов рад нашао се на поставци кад је, после реконструкције, отваран Музеј савремене уметности на Ушћу. Међу признањима, а добијао их је на изложбама у Берлину, Харкову, Калкути, у Италији, Мађарској, Египту, Азербејџану... најдраже су му биле Награда за животно дело и Награда града Београда, док је по њему име добила награда "Томин шешир". Иза њега је остала и фото-монографија - "Живот с фотографијом".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације