ВЕЧНИ ЗАРОБЉЕНИЦИ ОСМАНСКЕ КАСАБЕ: Књига "Бошњаци на странпутици 'босанства'" проф. др Дарка Танасковића

Протагонисти хронике карикирају стварност глуматајући месијанске фигуре, иако су само носиоци духа мржње, завидљивости, злурадости

Фото Д. Дозет

ЗА писање ванвременске књиге о малом и забаченом пределу света у историјски кратком периоду потребан је андрићевски дар препознавања менталитета таквог простора у стварним а метафоричким детаљима, личностима и догађајима.

Такво дело, под насловом "Бошњаци на странпутици 'босанства'", написао је проф. др Дарко Танaсковић, а објавила га је Матица српска. Угледни филолог, оријенталиста и дипломата у књизи се представља као хроничар наступа савременика који желе да буду креатори историје и јавног мњења Бошњака, али и светске моралне судије, као када политиколог др Бећировић поручује папи Фрањи да "нема образа" јер прима Милорада Додика.

FOTO: Arhiva novosti

Иако протагонисти који глуматају светске људе они се препознају као носиоци духа мржње андрићевске завидљиве, злураде и насилне босанске касабе. Тупо и неодступно понављају мит о политичкој "босанској нацији" која уз Бошњаке окупља и Србе и Хрвате, али тако да Бошњаци воде главну (и једину) реч, иако је деведесетих управо такав покушај насилне мајоризације изазвао ужасан рат. Свој народ истовремено приказују као потомке манихејске секте (а не народа) Богумила и исламских Османлија, залажући се за улазак у (западно) Европску унију и панисламску верску државу.

Такав апсурд приказан је у есеју "Бошњаци - аутохтон народ или потомци освајача?" који провокативан наслов дугује др Сулејману Угљанину, радикалном лидеру СДА Санџака.

- Реагујући на (наводне) изјаве појединих "србијанских" политичара да су Бошњаци "српска мањина" Угљанин не преза од своје добро познате запаљиве и неодмерене реторике: "Ћутањем нећемо више да одобравамо наставак геноцида над Бошњацима Санџака. Ми смо староседелачки аутохтон народ у Санџаку, свој на својој земљи". Уз напомену да ниједан српски политичар никада није рекао, нити је могао рећи, да су "Бошњаци српска мањина" већ једино "мањина у републици Србији" што никако није исто, очигледно је да је Угљаниново махање бошњачком аутохтоношћу куцање на отворена врата. Нас превасходно занима конзистентност Угљаниновог доживљаја аутохтоности народа коме номинално припада. Одговарајући на питања Османа Каратаја, новинара турског листа Заман "лидер санџачких Бошњака" каже, ни мање, ни више: "А ми смо заправо исти народ. Сви смо ми Османлије, потомци освајача (evlad-i-fatihan)". Где се деде садашња горда бошњачка аутохтоност? Могу ли "потомци освајача" бити аутохтони у земљама које су силом запосели - поставља питање Танасковић.

Сваки његов есеј упозорава на опасност од јавно изречених глупости јер "једна стара арапска изрека опомиње на то да сабљу не потеже рука, већ мисао и уста".

- Пруски генерал и војни теоретичар Фон Клаузевиц прославио се књигом "О рату" а још више максимом да је рат "наставак политике другим средствима". Данас би нам био потребан неки подједнако луцидан и поштен политичар са политиколошким склоностима да на основу (не)прилика у БиХ констатује да и политика може бити наставак рата другим средствима - луцидно уочава Танасковић.

Фото Д. Дозет

Есеји Танасковића откривају да непрестани изливи мржње према Србима уз одбијање преиспитивања сопствене одговорности, креирају менталитет пасивне агресије, док не дође тренутак који описује Андрић: "Тако је с времена на вријеме и прије бивало па се сва касаба, од ма каква незнатна повода, одједном избезуми, и те мале погнуте кућице што изгледају смирено као човјек послије рада, претворе се у пакао".

Такву су атмосферу изазвале посете Милорада Додика из "геноцидне" Републике Српске које је као председавајући Председништва БиХ учинио папи Фрањи и турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану. Танасковић тада бележи телевизијски наступ др Зијада Бећировића, једног од двојице директора љубљанског Института за блискоисточне и балканске студије, "на чијем је челу, практично, бивши политички директор Беле куће Крег Смит".

- Али, како објаснити неугодне чињенице да су Додика, чија је посета папи на православни Васкрс за Бећировића "потврда једне шизофрене политике", примили и поглавар Римокатоличке цркве и председник Турске? Није баш лако код њих отићи и не примају они баш свакога и случајно. Или можда и папа Фрања и председник Ердоган воде шизофрену политику. Не знам како би неко из Ватикана разумео и протумачио констатацију да је долазак једног православца код папе на православни Васкрс показао "необраз Додика, а и оних који примају таквог човјека"... Из Бећировићеве анализе се, затим, може закључити да се од Ердогана покушао тражити новац, а "тешко ономе који добије новац од Руске и Турске републике".

Овај излив мржње према републиканизму подсећа да су Ататурка у време формирања модерне турске државе и нације клетве бацали исламски прваци из БиХ, заостале провинције пропалог Османског царства. Нестанак те верске државе у којој су муслимани били привилеговани исламски милет (народ) за слабе личности је значио губитак идентитета. Књига "Бошњаци на странпутици 'босанства'" је сведочанство о таквим људима из овог времена који жуде за касабом у којој ће према Исламској декларацији Алије Изетбеговића, ислам бити унутрашња, а панисламизам спољна политика.

КАД БУДАЛЕ ПРОГОВОРЕ

МЕНТАЛИТЕТ касабе Танасковић бележи и у времену пандемије ковида 19 када је Србија несебично пружала помоћ суседима:

- Начелнику Горажда Мухамеду Рамовићу су чланови локалног борачког удружења, Фондације за правну помоћ бранилачкој популацији, оштро замерили то што је председнику Србије Александру Вучићу упутио молбу за помоћ у борби против епидемије, на шта је овај одлучно одговорио: "Ако ће мој ангажман допринети да се спасе живот било ког грађанина Горажда, ја са радошћу прихватам сваку одговорност... Ако је функција градоначелника цена тог живота.. радо ћу је платити - и сада и сваки пут кад се ангажујем да неки од наших суграђана добију медицинску помоћ у Београду.

БОНУС ВИДЕО

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације