"СИРОТА МИЛЕВА" ПОСЛЕ 145 ГОДИНА И ДАЉЕ АКТУЕЛНА: Редитељка Анђелка Николић о представи по комаду Албине Подградске

КАДА је пре 145 година, тада врло млада књижевница Албина Подградска (1858-1880) у Новом Саду писала комад "Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878." није могла ни да наслути да ће он и данас, у нашој цивилизацији, и те како бити актуелан.

фото: Игор Прерадовић

      Најстарија, за сада позната и сачувана драма, чија је ауторка жена и која је написана на српском језику, чекала је скоро век и по да буде постављена на даскама које живот значе. Да са публиком поделе причу о мајци и ћерки, избеглицама из Босне које траже уточиште и нови дом у Војводини у немирним временима Босанскохерцеговачког устанка (1875-1878) одважили су се редитељка Анђелка Николић и Народно позориште у Суботици.

Представа, чија је премијера заказана за 14. март, има 40 учесника, који говоре на српском, мађарском, ромском, словачком, буњевачком, немачком и пољском језику. Уз Народно позориште копродуценти представе су Сеоски културни центар Марковац, Дечје позориште и Едукативни центар Рома.

- Овај текст сам прочитала пре неколико година и било ми је занимљиво што је написан тако давно а и даље је актуелан, а притом никада до сада није извођен. Потом сам се на различите начине бавила Албином Подградском и њеним комадом, истраживајући њену биографију и околности настанка дела. Народно позориште у Суботици је било прва адреса за овај комад и они су показали вољу да се укључе у рад са оба своја ансамбла. Добили смо и подршку да пројекат реализујемо у склопу једног ширег пројекта о улози културе у демократизацији друштвеног живота - предочава редитељка Анђелка Николић.

Чињеница да комад још никад није извођен за редитељку је био додатан изазов.

- Када имамо тако стар комад који никада до сада није извођен не можемо а да се не запитамо због чега је то тако. У позоришту постоји традиција да се изнова постављају неки комади, тако да постоји познавање комада и његовог извођења и на неки начин је то сигурније. Овде постоји чар новог, одговорност да се нешто први пут, али са великим закашњењем, представи нашој јавности, а истовремено и осећање дужности да се представи у најбољем светлу - истиче редитељка. - Тема којом се бави комад је и те како актуелна. Радња се дешава у неком војвођанском граду, највероватније Суботици или Сомбору, где је чак и у то време било избеглица. Мајка и ћерка из Босне покушавају да се уклопе у заједницу, али ипак одлучују да наставе даље и траже за уточиште другу средину која ће им бити наклоњенија. Не треба говорити колико је та тема актуелна и колико имамо друштвено-политичких ситуација на које можемо да је применимо.

Списатељица је била Словакиња, писала је на српском језику, али је говорила одлично мађарски, ромски и, наравно, матерњи словачки језик. Због тога је на неки начин и природно да се изведе на суботичкој сцени и пред суботичком публиком "одраслом" на темељима КПГТ-а Љубише Ристића где је сазвучје различитих језика било уобичајено.

- Она је била истински припадник мултиетничке средине и потрудила се да прикаже различите друштвене групе, богате и сиромашне, али и припаднике различитих националних скупина. Текст има изворну мултијезичност, што је изузетно ретко. То доноси аутентичност и лепоту, али и утисак о томе колико је комплексна ситуација. То је изазовно за поставку, јер публика све то треба да разуме, а да не буде претерано оптерећена преводом. Драгоцено је што га радимо у Суботици, која је таква средина, а у комаду учествују скоро сви чланови драме на српском и мађарском језику, што се такође ретко дешава. Ту је и дванаест девојчица, као и припадници ромске заједнице и један колега из СНП, и они сви заједно као да приказују не само позориште, него и шири свет - даље ће наша саговорница. - Велики број ликова су жене и деца, што значи да су из њихове визуре сагледавани проблеми о којима говори. И то је драгоцено, јер у драмској књижевности углавном гледамо свет очима мушкарца, било да је аутор или лик. Комад је политички, али из визуре одређених група које немају простор да се огласе у јавном животу.

Због актуелности комада, одступања од изворног текста Албине Подградске било је врло мало.

- Све ситуације могу врло лако да се интерпретирају са тачке савременог живота. Приказано је како се дете сналази у школи, како се њих две сналазе да преживе, али и јаз између богатих који постају све богатији и сиромашних... Осим што смо мало осавременили језик, избацили неке архаизме, избацили песме које не комуницирају са тематиком, све остало је оригиналном руху - истиче редитељка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације