Култура

ВЕЛИЧАНСТВЕНОМ НИСУ ДАЛИ ДА СНИМИ “ПРИНЦИПА”: Читав низ сплетки спречио је холивудског глумца да продуцира остварење о Сарајевском атентату

Драгана Матовић

11. 02. 2024. у 07:00

ВАЖИО је за згодног и маркантног холивудског глумца. Наступио је са Мерилин Монро у "Џунгли на асфалту", а неки кажу да је био и њен љубавник. Био је ожењен популарном певачицом Пеги Ли и филмски партнер незаборавне Џејн Расел. Спасао је живот Френку Синатри и постао његов пријатељ. Био је један од седморице величанствених: играо је уз Стива Меквина, Јула Бринера, Џејмса Кобурна, Чарлса Бронсона, Роберта Вона и Хорста Бухолца. Наша публика га памти и из филмова "Тарас Буљба" и "Рони тихо, рони дубоко". Мало ко зна да је право име глумца Бреда Декстера (1922-2002) било Вељко Сошо и да је пореклом из Поповог Поља у Херцеговини.

ВЕЛИЧАНСТВЕНОМ НИСУ ДАЛИ ДА СНИМИ “ПРИНЦИПА”: Читав низ сплетки спречио је холивудског глумца да продуцира остварење о Сарајевском атентату

У Музеју Југословенске кинотеке недавно је одржан омаж овом глумцу, када су приказани његови најпознатији филмови.

- Често сам мислио о Југославији, о земљи из које су дошли моји родитељи - рекао је Декстер у једном интервјуу. - Планирао сам да одем у Херцеговину, али се увек нешто испречило. Коначно сам 1974. сео у авион и са супругом Мери кренуо. Мери каже да сам заплакао кад сам прешао границу. Моја супруга је била неколико пута у Југославији, њени родитељи су пореклом из Далмације, имала је част да упозна председника Тита. Надали смо се да ће нас примити. Желео сам да упознам тог изузетног човека. Наше наде су се испуниле.

Очарани Велс и Вајда

ДЕКСТЕР није једини из Холивуда желео да сними филм о Гаврилу Принципу. За филмску причу о припадницима Младе Босне били су заинтересовани и Орсон Велс и Анджеј Вајда!

- Мислим да сам ту тему добро разумео и да разумем те младиће - говорио је Вајда. - Ти су ликови веома блиски пољској литератури, Мицкијевичу, Виспјанском, блиски давној наивној фантазији како се друштво може излечити племенитошћу и тоталним давањем себе за праву ствар.

А, Велс је, очаран Гаврилом Принципом и Младом Босном, отишао корак даље. Ангажовао је Владимира Дедијера за израду сценарија. Ниједна од ових идеја, нажалост, није реализована.

Декстер није само желео да се рукује са доживотним председником СФРЈ, већ и да затражи подршку за снимање филма о Гаврилу Принципу. Много година касније, ту, могло би се рећи филмску причу, реконструисао је музејски саветник Момо Цвијовић на основу грађе из архива Јосипа Броза.

- Посета је била регистрована под називом "Пријем Мери Богдановић и њеног супруга". Заинтересовало ме је да видим ко је та жена. Она је била ћерка нашег истакнутог предратног исељеника, удата за глумца Бреда Декстера - каже за "Новости" Цвијовић. - Декстер је "искористио" супругу да дође до Тита, јер је желео да продуцира филм о Гаврилу Принципу.

Цвијовић је наставио да истражује и пронашао је писмо које је режисер Вељко Булајић (који је намеравао да режира "Сарајевски атентат") послао Блажи Мандићу, шефу протокола Кабинета председника Републике 5. марта 1974, само дан после Декстерове посете Карађорђеву. Режисер у њему, између осталог, каже: "...Такође сам упознао и Бреда Декстера, коме смо ми својевремено понудили сарадњу на 'Сарајевском атентату'. Испоставило се, међутим, да припада најмутнијим слојевима Холивуда, па смо контакте са њим прекинули. Био је неколико година телохранитељ Френка Синатре и тако је ушао у мафијашки свет на филму. Велики је блефер и већ је у неколико наврата, кроз штампу, рекламирао да југославенска влада финансира филм Бреда Декстера. Овамо је дошао како би контакт на највишем нивоу претворио у Америци у менице (заједничким фотографијама итд.)."

Титова бела пудлица

ПУБЛИЦИСТА Слободан Вуковић је упознао Декстера и његову супругу. Мери му је испричала да је она Титу поклонила белу пудлицу од које се касније није раздвајао. Декстер му је причао да има готов сценарио за филм о Гаврилу Принципу и да је некад о томе разговарао с председником Титом, који му је рекао: "Гаврило Принцип је био и моја инспирација."

Упућено председничком кабинету истог дана стигло је и писмо Здравка Михалића, директора "Јадран филма". Он пише да је ова продуцентска кућа још од лета 1971. године у преговорима о копродукцији филма "Сарајевски атентат". Булајићев пројекат је регистрован 1971, а 1973. закључен је уговор са филмским студиом "Барандов" из Прага. О пројекту су вођени разговори приликом посета Џемала Биједића Чехословачкој и Густава Хасака, председника КП Чехословачке Југославији.

- Јуче сам у телефонском разговору са "Југославија филмом" обавештен да ће Бред Декстер са Николом Поповићем, директором ФРЗ "Сутјеска" бити примљени на највишем месту, те да ће тражити подршку за пројекат "Сарајевски атентат", иако им је у "Југославија филму" речено да је већ уговорена сарадња на том пројекту са Чехословачком, потписан уговор и филм пријављен код "Југославија филма" - написао је Михалић.

Очигледно је да Булајић и Михалић нису били упознати да су се Тито и Декстер већ срели. Уследио је, као у неком добро режираном филму, логичан наставак.

- На захтев Кабинета председника Генерални конзулат СФРЈ у Сан Франциску преко Савезног секретаријата за иностране послове, доставља строго поверљиву информацију о Декстеру, која је много блажа од оне из писма Вељка Булајића - каже Цвијовић. - Из ње сазнајемо да је Бред Декстер пореклом Србин, рођен 1922. године у Америци, који се до женидбе са Мери није интересовао за исељеништво. У извештају се наводи да оставља утисак добронамерног и коректног човека, као и да је играо у 26 филмова, углавном "негативце" и споредне улоге. Иако се у неколико филмова појављује као продуцент, исељеници који га познају тврде да је то само формално, а да је прави продуцент Синатра. Декстер је Синатри спасао живот кад су снимали на Хавајима. Синатра је желео да му се одужи, па му је помогао да се опроба као продуцент. Али, касније су се због размирица разишли.

У поверљивој информацији МИП-а пише да је Декстер "унајмио доста способне писце сценарија", али да није познато ко би финансирао филм.

- Из разговора са његовом супругом имамо утисак да она стоји иза овог пројекта, док би се као директни финансијери појавиле неке фирме из Лос Анђелеса и Лондона. Обоје, с обзиром на њено богатство, изгледа имају амбицију да се Декстер једним добрим филмом пробије и стекне реноме - пише у извештају и додаје да је "друг Љубо Илић, бивши амбасадор, пренео другу Николи Крајиновићу, саветнику за безбедност савезног секретара, да Декстер има самосталну холивудску компанију "Бре-Мар".

Наводи се и да Илић и његова супруга Зинка Кунц знају да Декстер и његова жена немају довољно новца за снимање "Сарајевског атентата", као и да иза свега стоји америчка обавештајна служба која је заинтересована за босанску територију, где ће бити сниман филм. Илић је истакао да се Мери Богдановић непријатељски изјашњава према СФРЈ и да су њени претходни мужеви радили за ЦИА.

- На основу свега прикупљеног, Кабинет председника је 2. јуна 1974. саставио још једну белешку, у којој се Титу износи генеза сукоба између Декстера и неких филмских кућа, са једне, и Булајића и неких других филмских кућа, са друге стране.

Вељко Булајић и филмске куће које су подржавале његов пројекат упорно су покушавале да сазнају да ли је Тито дао подршку Декстеру за његов пројекат.

- У Сарајеву је реализација филма стопирана у име друга Тита, после посете Мери Богдановић и Бреда Декстера - пише Булајић. - Тако је нама речено. Излаз из настале ситуације видимо једино у томе да нам јавите да ли је таква подршка дата Декстеровом пројекту. У том случају престаћемо са свим акцијама за одбрану и реализацију филма.

Страсти око овог случаја није успео да смири ни Хасан Грабчановић, председник ЦК СК Босне и Херцеговине, који је водио разговоре са једном и другом страном, са Булајићем и Парежанином. Обојици је енергично замерио да се баве некоректностима и нетачностима и да убудуће пословне ствари и комерцијалне аранжмане не дижу на ниво општејугословенских политичких проблема.

А, Никола Поповић, директор ФРЗ "Сутјеска" је чак три пута одлазио у Кабинет на разговоре о Декстеровом пројекту. Пише да је Мери и Декстера упознао током приказивања филма "Сутјеска" у Холивуду крајем 1973. Дали су му да погледа сценарио за "Гаврила Принципа" и рекли да инсистирају да екипа која је снимала "Сутјеску" ради и овај филм. "Босна филм" и "Сутјеска" оценили су да би могао да се направи добар филм чији би пласман на Западу био унапред загарантован. Филм би, по њиховој оцени, извршио велику пропаганду на Западу за нашу земљу и - прихватили су сарадњу са Декстером.

У једној белешци се наводи да је Бред Декстер протестовао код Ота Денеша, заменика генералног директора Савезног завода за међународну научну просветно-културну сарадњу, у коме каже да се "Јадран филм" и Булајић служе непоштеним, подмуклим и поквареним поступцима како би онемогућили реализацију његовог филма и да су чак покушали да за свој пројекат преузму његове представнике у САД.

- Уколико ниси способан да им кажеш да прекину, бићу приморан да тужим све оне који су од почетка били умешани у ту заверу и сплетку и покушавали да саботирају пројекат - пише Декстер. - Буди сигуран Ото да ћемо Мери и ја ускоро када нас председник Тито упита шта се десило са Принципом, да испричамо целу причу.

Декстер је инсистирао да му Ото пошаље званичан документ владе којим се потврђује да има право и привилегију за снимање "Принципа" у Сарајеву, као и да ће он и његова екипа имати "полицијску заштиту од било каквог мешања оних који им се супротстављају" током снимања. Инсистирао је да тај документ добије одмах, зато што му је потребан да одобровољи људе који дају новац и компанију за дистрибуцију. И поред тога што га Декстер подсећа да је подржао његов сценарио, Ото Денеш је, у писму упућеном Кабинету председника Републике оценио да пројекат Вељка Булајића има неоспорну предност јер је већ закључен и утаначен са партнером из Чехословачке, те да закључење копродукције у усто време на исту тему са другом земљом не би било коректно.

Декстер се обраћао и другима. У једном писму каже да не долази у обзир да се снимају два филма на исту тему, а да југословенски филмски произвођачи нису никада направили ниједан филм који би имао такав међународни успех као што ће имати његов "Принцип".

- "Принцип" је једино користан за Југославију, а чудно је да је једини човек који разуме о чему говорим председник Тито - написао је Декстер.

Цвијовић каже да филм без епилога и није филм:

- Декстер се, мада не без борбе, величанствено повукао, вероватно након одговора Мирка Милутиновића из Кабинета председника да је најбоље да контактира директно са заинтересованим филмским произвођачима у Југославији. И поред свега, није био љут на Тита, јер му 25. фебруара 1975. године шаље писмо. Пише му да је, након што је прочитао сценарио Вељка Булајића и "Јадран филма", шокиран и револтиран, јер је то најгори сценарио о неком великом историјском догађају који је икада прочитао. Декстер истиче да "Булајић и писац те младе хероје на челу са Гаврилом Принципом - начинили дегенерисаним убицама", а да је текст потпуно антисловенски. Додаје и да би била директна увреда за Југославију, њен народ и, изнад свега, успомене на седам младих хероја, уколико би се филм реализовао и дистрибуирао по целом свет. Написао је Декстер Титу и да чињеница да су сценарио разрадили једно југословенско филмско предузеће и један југословенски режисер, чини целу ствар још увредљивијом.

Није познато како је Тито реаговао на ово писмо, ни да ли је интервенисао, с обзиром на то да је снимање Булајићевог "Сарајевског атентата" било у току.