ВИНЧАНЦИ ЗАЧЕТНИЦИ МОДЕРНОГ ЖИВОТА: Археолог др Мирослав Кочић о начину на који ће на Белом брду бити представљена неолитска култура
ЈЕДНА од битнијих прича у развоју човечанства је она о Винчи, а нама се пружа могућност да је представимо у свој њеној комплексности, истиче, за "Новости", археолог др Мирослав Кочић, извршни менаџер пројекта "Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи".
Реч је о вишегодишњем пројекту који спроводи Републички завод за заштиту споменика културе, у сарадњи са националном платформом "Србија ствара" (при кабинету председника Владе), министарством културе, градом Београдом и Музејом града Београда, и који ће, када буде готов, савременом човеку приближити ову развијену неолитску културу, коју је 1908. на обалама Дунава открио професор Милоје Васић.
- Имамо искривљену визуру да је то што се дешавало хиљадама година далеко, нешто везано за примате, а не људе сличне нама - настава Кочић. - То су, ипак, били модерни људи, па Винчанску културу и третирамо као прво модерно доба. И њихово друштво чинило је све што чини данашње: интеракција, иновација, уметност, трговина, увезивање веома далеких регија...
Када на санираном локалитету, према пројекту Анђелe Карабашевић и Владислава Суџума, изабраном на међународном конкурсу, буду подигнути Визиторски центар, Архео парк и други објекти израђени од трске, плетара, лепа, стубова од дрвета, и осталих археолошки потврђених материјала коришћених у праисторији, Бело брдо ће бити полазна тачка за презентацију читаве Винчанске културе код нас, открива саговорник:
- У Србији имамо 600 винчанских локалитета. Сви већи градови су на таквим налазиштима. Недавно смо открили један у центру Крагујевца, док се у центру Београда, винчански локалитет простире од Студентског парка до Везирове капије и захвата 60 хектара, а ту су и Бањица, Жарково... Само у београдским општинама постоји више од 30 таквих локалитета.
Ровови изазов за истраживаче
ГОТОВО на сваком локалитету Винчанске културе, на коме су рађена геофизичка снимања, уочени су велики ровови са палисадама намењени одбрани, открива Кочић, и објашњава:
- Они јесу били мирољубива култура, али ту долазимо до дуалности човека, и много комплексније приче о људској природи. Имамо много доказа за оно што се у модерној антрополошкој теорији зове теорија мира. Знамо да су живели у кућама које су биле веома близу једне другој, па су морали да имају озбиљне механизме решавања спорова са комшијама, који су били неминовни у животу 6.000 људи на једном месту. Њихова насеља су била међусобно зависна, једна су се рецимо бавила сточарством, друга рударством, па су неминовно сарађивали, што не значи да нису имали међусобне спорове, такмичења... Отуда дефанзивни ровови, чију природу, ипак, још не разумемо до краја. Они су били огроман подухват читаве популације тих насеља. Рецимо, на локалитету Гривац имамо осам таквих ровова, који су опасавали насеље, и сваки је дубине веће од пет, а ширине веће од седам метара. То су милиони кубика земље ископани, па су сви становници морали да раде као један.
Пре седам и по хиљада година, у само неколико регија у свету, према речима саговорника, постојала су насеља у којима је живело по неколико хиљада људи, и то у Кини, на Блиском истоку и Балкану. Са тако високом густином популације, на Балкану се, како каже, јављају значајне промене у начину живота, јер се због интеракције и размене идеја, убрзао напредак.
- То су прве урбанизације. Нова изучавања Винчанске културе мењају начин на који перципирамо неолит, па морамо да преиспитамо доста парадигми, археолошких и антрополошких, о развитку људских друштава, односно како су та балканска друштва придонела многим иновацијама на светском нивоу - додаје Кочић, истичући да се глобално најзначајније откриће из тог доба односи на прво топљење бакра, што се првенствено везује за локалитет Беловоде. - И на Белом брду имамо прераду металогенетеских стена, пре свега цинабарита, руде живе. Развио се читав скуп знања о различитим технологијама. Оно што се ретко помиње, а односи се на читаву Винчански културу, је појава једног од најранијих рударстава, о чему постоје бројни докази на шумадијским локалитетима. То је прво било рударење за кремен, које је довело до рударења за метал.
Накит са Егејског мора
ЗА сам локалитет Бело брдо, на коме постоје сви слојеви Винчанске културе, од најранијих, па до оних који се везују за крај те цивилизације, типична је - трговина.
- Због позиције Белог брда, а то је близина свих тих ушћа и коридора, Саве, Тисе, Мораве, типична је размена са осталим регијама, што ће бити један од акцената у представљању ове културе. Јер, Европа је, та медитеранска и централна, била увезанија него што мислимо. Тако је на Бело брдо долазио и накит са Егејског мора, али и алати са Карпата.
Као другу иновацију веома присутну на Балкану још од старчевачке културе, саговорник издваја појаву економије засноване на тзв. неолитском пакету, који се састоји од гајења оваца, односно коза, и гајења житарица:
- У Винчи огромне промене у друштвеном погледу настају преласком на сточарство великих говеда, које је омогућило економски бум.
Пред посетиоцима будућег Визиторског центра, који ће имати прилику да се упознају са начином живота Винчанаца, наћи ће се и тада присутне пољопривредне културе, попут архаичних форми неких савремених житарица, а од воћа и поврћа - грашак, крушке, сочиво...
- Али, у том тренутку овде су биле и животињске врсте које не сматрамо нормалним на Балкану, као што су велике мачке, односно лавови, али и неке врсте говеда, тежих од тону - открива Кочић.
Уз помоћ најсавременије технологије, као што је, рецимо, виртуелна реалност, биће оживљени и остали видови свакодневице људи из неолита.
- Са старих, али и неких нових ископавања, попут оног у Кленку, имамо доста сачуваних елемената архитектуре, па знамо да су рељефно украшавали зидове, али и да су их бојили - наставља саговорник. - Те куће нису биле досадне блатне куће, већ су естетски и у сваком другом погледу, представљале висок ниво становања. Када погледамо сачуване алате од костију, рога, кремена, видимо да је већина прилагођена за обраду дрвета, али не можемо ни да претпоставимо колико су богато били украшени стубови на кућама, или намештај. У музеју у Ћуприји чува се, рецимо, експонат који представља две винчанске фигурине које леже на кревету са високим узглављем, који делује врло модерно. Онда схватамо да су и они спавали у креветима, ручавали за столовима...
Њихове куће, грађене од плетаре и лепа, биле су еколошке грађевине, са одличним термалним карактеристикама, али нажалост, како истиче саговорник, нису оставиле трајне остатке.
- Неки локалитети у Шумадији, попут Гривца или Кусовца, су заправо пашњаци и ливаде иза села, па су људи које ту доводимо и говоримо им да су то нека од најзначајнијих налазишта винчанске културе, збуњени - прича археолог. - Али, када им покажемо оно што смо снимили геофизичким методама, и виде да је испод ливаде читав један велики град, ствари постају јасније. Захваљујући технолошком напретку сада имамо начина да прикажемо како је то могло да изгледа, односно шта се све ту налазило. А то су огромна насеља, где су постојала много комплекснија друштва него што смо до сада веровали.
Јединствена прилика да се пред велики светски аудиторијум изнесе ново, иновативно представљање Винчанске културе, биће према речима Мирослава Кочића, "Експо 2027". До тада би најдаље требало да буду готови и последњи радови на Белом брду.
- Ми ћемо се трудити и да то буде пре, али још не можемо да дајемо тачне рокове, због повезаних пројеката битних за локалну заједницу, као што су изградња колектора, односно пројекат одводних вода на делу локалитета. Пројекат "Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи" је један од реких случајева у археологији код нас, у коме је све кренуло да се ради системски, плански и увезано, где колосеци воде на једно место - закључује саговорник.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)