ЧУВАРИ БРАНКОВОГ ДЕЛА: Спомен-соба у Нишу има више од 1.700 личних предмета великог песника

ПИСАЋА машина, рукописи, лична библиотека, кошуље, одела, лептир-машна, наочаре, само су део богате заоставштине песника Бранка Миљковића изложене у спомен-соби у Нишу. Скоро све што је остало у његовој кући, у соби у којој су настајали најлепши стихови, Бранкови родитељи су, након песникове изненадне и до сада неразјашњене смрти, поклонили граду у којем је рођен и где је живео.

Фото: Ј. Ћ.

- Они су 1971. године пожелели да читаву заоставштину свога сина поклоне Народном музеју у Нишу. Хтели су да то оставе Бранковом родном граду. Заоставштина броји више од 1.700 предмета. Од тога су нама најзначајнији рукописи и лична библиотека Бранка Миљковића и нешто личних предмета из његове радне собе, тако да је то све изложено. Један већи део изложен је у сталној поставци, а временом ћемо је мењати тако да ће моћи да се види и оно што до сада није било излагано. Дакле, у питању је једна обимна грађа на којој се ради константно и која је до сада већим делом објављена - каже Јелена Богдановић, кустос књижевних заоставштина "Бранко Миљковић" и "Стеван Сремац", који данас деле спомен-собу у Нишу, граду који ће им вечно бити захвалан.

Да је данас жив, "принц песника" напунио би 29. јануара деведесет година. Под околностима које никада нису разјашњене, његова животна прича, чији крај је предвидео у својој поезији, завршила се на периферији Загреба, у 27. години. Самоубиство, својевољно или пак фингирано, означило је крај једног младог живота и тек започете књижевне каријере.

Нишлије са поносом истичу да је један од најталентованијих песника послератне генерације песника рођен у том граду, где је похађао основну школу, а затим и најстарију нишку гимназију "Стеван Сремац".

- Није се појавио још увек неко ко би засенио такву славу какву је пронео Бранко. Тако и овде у спомен-соби низом манифестација и догађаја током читаве недеље, чувамо успомену на песника. Имали смо посету ОШ "Бранко Миљковић" која је такође имала један мали програм овде у част Бранку. Такође су нам гости из Удружења књижевника "Бранко Миљковић" тако да имамо малу прославу од великог значаја - каже Богдановићева.

Једну од најпознатијих Бранкових песама, "Узалуд је будим", тумачили су многи књижевни теоретичари, критичари и песници. Према речима писца Дејана Стојиљковића, иза ње стоји једна ратна љубавна прича.

Наиме, у Бранковом комшилуку, те несрећне 1944. године када су рушилачке бомбардерске ескадриле наших "савезника" засипале бомбама град на Нишави, живела је девојка по имену Ружа. Кажу да је била невиђена лепотица. Бранко је тада имао десет година и стално је виђао Ружу, а вероватно и био заљубљен у њу, баш као и већина дечака из улице. За Ускрс 1944. у до тада најразорнијем бомбардовању Ниша, тешко је рањена и завршила је у коми. Тих дана, Нишлије су свакодневно понављале једно те исто питање: "Је ли се пробудила Ружа?"

- Ружа се никад није пробудила, а он је неколико година касније написао песму посвећену њој. "Узалуд је будим" биће наслов његове прве збирке песама која ће му донети славу и непријатеље, подједнако. Бежећи од зла које је тумачио кроз своје стихове, пут ће га одвести до Ксаверске шуме у предрграђу Загреба - написао је на свом званичном сајту Дејан Стојиљковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације