ЧОВЕК СЛОБОДЕ И БРИТКЕ РЕЧИ: Две деценије од смрти редитеља Љубомира Муција Драшкића (1937‒2004)
ОБНОВОМ Фестивала позоришне игре "Муцијеви дани", Атеље 212 ових дана обележава две деценије од смрти дугогодишњег управника куће и великог редитеља Љубомира Муција Драшкића (1937‒2004). Мајстор комедије, водвиља и фарсе оставио је дубок траг у репертоарској линији Атељеа 212 по којој се у његово време оно разликовао од свих других у ондашњој Југославији. А о каквом се линији ради, најбоље сведоче неки од наслова с Муцијевим редитељским потписом - "Краљ Иби", "Радован Трећи", "Маратонци трче почасни круг", "Свети Георгије убива аждаху", "Молијер", "Бекство"...
- За квалитет је било потребно више фактора: текстови релевантни за време у коме су се играли, критички однос према друштву, у артистичком смислу врхунске представе са изванредним ансамблом кога више нема - одговорио нам је у једном разговору, за "Новости", на питање на који начин се стварало славно име Атељеа 212.
Љубомир Драшкић рођен је 20. јуна 1937. године у Загребу. Деда Панта био је генерал југословенске војске (петнаест дана и министар у Недићевој влади) због којег је после рата лишен грађанских права. Из истог разлога отац, иначе стручњак за спољну трговину, изгубио је посао а породица избачена из стана. Можда баш због таквог искуства изградио је критички однос према свакој политици, доследно бранећи своје право на избор и слободу. Када је на управничком месту требало да наследи Миру Траиловић и да због тога уђе у Савез комуниста, одговорио је "ја сам монархиста" и - није одступио.
Академију је уписао 1957. у класи професора Вјекослава Афрића. Још као студент постао је асистент Бојана Ступице у представи "Јаје", а од 1961. постао је помоћник управника Мире Траиловић у Атељеу 212. Уз Зорана Радмиловића међу првима је дао подршку Српском филозофском друштву у осуди забране представе "Кад су цветале тикве" (у ЈДП 1969), да би се убрзо и сам суочио са забраном кад се одважио да постави на сцену представу "Капе доле" Аце Поповића. Многе његове легендарне представе, критика је дочекала "на нож", ипак, време се показало као најбољи судија. На чело Атељеа стао је 1984. године и као основни задатак поставио је реконструкцију театра. Трајала је седам година, а Муци је на месту управника остао још пет. Режирао је и у другим београдским позориштима (ЈДП, БДП, "Бошко Буха", Народно), као и у Новом Саду, Суботици, Загребу, Мостару, Бањалуци, Базелу, Сомбору.
- Мој идеал су велике представе, много људи на сцени и висок квалитет. Позориште је данас у бедној ситуацији, присиљено да се сналази. Раде се мале форме, одрађују неке ствари, иде на јефтину допадљивост код публике. Не волим то да гледам, а камоли да режирам - недвосмислен је био у нашем разговору 2000. - Мислим да то води у уназађивање даровитих глумаца, јер добијају задатке испод својих могућности. Губе инстинкт, раде из своје фиокице и дара. Част изузецима. Ипак, у моралном смислу су се осуле ствари: да би преживели глумци одлазе на тезге и троше најбоље године живота... Неке ствари подсећају на ТВ, која је једна потрошна ствар. Антон Марти је својевремено рекао: "Телевизија је тоалет-папир за очи". Већ сутра не знаш шта си гледао, а позоришне представе се памте деценијама. Циљ театра је да људе узбуђује, погађа, прочишћава, осветљава.
Режију је Муци Драшкић дефинисао као синхронизацију туђих енергија у једној тачки, а доброг редитеља упоређивао са добрим саобраћајцем код "Лондона". Какав је сјајан "саобраћајац" био,сведочили су глумци с којима је радио: лако у начину, али не и у спровођењу идеја за које се темељно и систематично припремао.
"Режирао је, управљао позориштем, био професор (ФДУ) и градитељ, уживао у животу колико и у раду, страсно се предавао фудбалу, а са посебном страшћу и љубављу кулинарству, био је жива енциклопедија београдског позоришта, последња легенда Атељеа 212, његовог разоружавајућег циничног духа и духа његовог бифеа - написао је Феликс Пашић у тексту "Човек са острва слободе", на вест о Муцијевој смрти.
Тај и такав "човек слободе" упутио је 1993. године и отворено писмо Вацлаву Хавелу, подсећајући га који су се све његови комади играли у Београду, као и на бројне протестне вечери док је био у затвору, са захтевом да га чехословачке власти пусте на слободу. Између осталог, тим поводом је написао и следеће:
"У Вашој последњој изјави у Америци код свог новог ментора изјаснили сте се о Србији као фашистичкој земљи, поредећи је са Немачком у време Хитлера. Нудите своју војску да кажњава и уништава српски народ. Зашто ту војску Ваша земља није употребила против Црвене армије која вас је окупирала 1968, без иједног метка. Тада, после совјетске окупације, Ваша држава се послушно и здушно одрекла подршке која вам је у тренутку долази из Југославије. Што се ваше војске тиче, она је позната по својој несутрашивости и непобедивости, па сам зато решио да је сачекам код Суботице (гранични прелаз Келебија) са два своја пријатеља и да је вратим назад. Преко њих ћу вам испоручити личне поздраве."
Тако је мислио и говорио Муци Драшкић. Преминуо је у Београду 25. јануара 2004. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана у Београду.
Награде и "Дани"
НАШ редитељ добитник је многобројних призанања, између осталих, Стеријине награде, Награде "Бојан Ступица", Златни ловоров вијенац на сарајевском МЕСС-у. Обе супруге су му биле глумице: са првом, Мајом Чучковић добио је ћерку Иву, а касније се оженио са Светланом Бојковић.
У његову част 2005. установљена је награда за режију "Љубомир Муци Драшкић" коју додељује Атеље 212 и Скупштина града Београда. Фестивал "Муцијеви дани" осмишљен је као позоришно дружење театара, пре свега, из оних градова у којима је Драшкић оставио неизбрисив траг.
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (0)