ХОЛАНЂАНКА СЕ СА СРБИМА БОРИЛА ПРОТИВ ТУРАКА: Професор Рене Гремо годинама истражује о Жани Меркус - Јованки Орлеанки Херцеговачког устанка
ПОСТДИПЛОМАЦ историје из Холандије Рене Гремо осамдесетих је у Београду изучавао феномен заветованих девојака "вирџина" све док у литератури.
А онда је, у једној фусноти, наишао на податак да је његова сународница Жана Меркус (Џакарта, 1839 - Утрехт, 1897), богата и образована наследница, феминисткиња и основатељка мреже болница у Француској, била једина жена - добровољац у Херцеговачком устанку 1875. и Српско-турском рату 1876. године. И то раме уз раме са легендарним војводом Мићом Љубибратићем (Требиње, 1839 - Београд, 1889).
Гремо је био запањен тим сазнањима. Ни у књигама историје ни у свести људи у његовој земљи није било трага о Жани Меркус, јединственој међу хиљадама српских устаника, амазонки херцеговачког устанка, српској Јованки Орлеанки којој је Ђура Јакшић посветио песму "Добродошлица Јованци Меркусовој".
- Омамљен тим сазнањима, вратио сам се из Београда кући у силној жељи да истражим Жанину биографију. У архивима сам нашао само неколико новинских текстова из 1876. године када су она и Љубибратић после пропасти устанка, спроведени у затвор Линц у Аустрији - открива, за "Новости", професор Гремо, с поносом показујући на две књиге с његовим потписом "Војвода Мићо Љубибратић Херцеговац (1839-1889) споменица" и "Громогласно амазонство једне холандске фрајле: Жана Меркус у Херцеговини и Србији за време устанка и рата 1875-76, грађа и прилози" (издање удружених Архива Републике Српске) које су у уторак вече захваљујући домаћину Зорану Колунџији представљене у Галерији "Прометеј" у Новом Саду.
* У којој фази истраживања сте схватили да су биографије војводе Љубибратића и Жане неодвојиве?
- Најпре ми је био занимљив податак да су рођени исте године. Затим да су обоје веома образовани - она је говорила седам језика. У духу својих начела здушно је притекла у помоћ хришћанима. Била је веома побожна желела је да се Босна и Херцеговина ослободи турског ропства. Устанике у Херцеговини значајно је и финансијски помогла. Била је неустрашива. На коњу, наоружана, јуришала је на Турке, увек уз барјактара. Љубибратић је такође био образован човек. Мало је познато да је 1895. начинио први превод Курана на српски језик.
И Братунац и Поточари
ПРЕ десетак година били сте глас разума у свеопштој хистерији да су у рату у БиХ жртве били и српски цивили, да је у Сребреници почињен злочин али не и геноцид. Да ли ће пуна истина морати да се чека век и по као у случају двоје јунака ваших књига?
* Осим што сте биографијом о Жани на холандском језику "отворили очи" својим сународницима, како сте доживели сазнање да ми Срби још увек дугујемо монографију војводи Љубибратићу?
- Надам се да ће Жанина биографија бити преведена и на српски језик. Међу тим корицама је немали број текстова које сам написао на српском и енглеском језику. Љубибратићева биографија ме одмах импресионирала. Био је шеснаестогодишњак када је приступио устанку Луке Вукаловића и убрзо му је постао десна рука. Морам да нагласим да сам у овом случају ја само приређивач зборника. Али тако значајна личност заиста заслужује велику монографију. Тим пре што је он оставио пуно докумената и записа које је лично водио током устанка. Притом, он је трагичар. Није доживео остварење свог животног сна да његова вољена Херцеговина буде ослобођена. Ја не одустајем од њега, припремам његову биографију.
Уметничка слобода
КОЛИКО је веран фактима филм Жике Митровића "Невесињска пушка" из 1963. године у којем су војвода Љубибратић и Жана представљени као љубавници?
- Уметничка слобода понекад иде предалеко. Нисам наишао на податак да су били љубавници. У војводиној преписци са његовом супругом, која је у време устанка била у благословеном стању у Београду, види се њихова велика приврженост. У поменутом филму Жана је дама а не ратница, а глуми је прелепа глумица руског порекла Татјана Бељакова.
* Књигом и документарним филмом о Жани, који је приказан после НАТО бомбардовања и у Србији, јесте ли остварили своју жељу да уклоните сенку сумње да се у Херцеговини бавила шпијунажом?
- На основу свих докумената до којих сам до сада дошао, лепо се види да та оптужба не пије воду. Јер када је била приморана да оде одавде, она није прешла у Аустрију, што би било логично да је аустријски шпијун, већ даље у Европу, а касније и у Русију. Треба имати на уму да се у то време, пре век и по, жене нису могле понашати тако слободоумно, а ако се то и дешавало, онда су их пратиле страшне осуде. Мислим да је то и њен случај.
Како се догодило да пре две године најзад пронађете аутентичан портрет Жане Меркус?
- То је цртеж по слици Стевана Тодоровића начињен у Београду у пролеће 1876. године. После тродеценијског трагања нашао сам га у старом руском часопису "Пчела". Цртеж приказује жену не нарочито лепог лица, кратке косе са капом на глави. Јасно је да није била лепотица као што су је приказивали неки уметници, али неспорно је била хероина.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)