ВЕЛИКАН У РАЉАМА ЕРОТИКЕ: Наводни тајни дневник руског песника Александра Пушкина

АКО хоћеш да доспеш у рај - моли се. Ако хоћеш да доспеш у пакао - ожени се. Ову народну мисао често је цитирао Александар Сергејевич Пушкин (1799-1837), велики руски и светски песник иза кога је, наводно остао тајни дневник писан 1836. и 1837, месецима пред фатални двобој, који је после дужег времена поново пред нашим читаоцима у издању "Чигоје".

фото: Википедија

Еминентни пушкинисти су доказивали да је реч о мистификацији чији је прави аутор приређивач рукописа и први издавач Михаил Армалински, и енергично одбијали и помисао да је "Сунце руске поезије", како је називан Пушкин, могао да тако отворено, без длаке на језику, проговори о најинтимнијим деловима свог бурног живота. Понајвише о опседнутости женским телом и сексом, о свом необузданом еротском нагону који није успевао да савлада.

У дневнику главни јунаци су, осим песника, његова прелепа супруга Наталија Николајевна, француски официр Жорж Дантес, који му је изашао на двобој, свастике са којима је наводно био у љубавним везама, али и сам цар Николај Први.

Суверен је Наталију запазио када је имала 14 година, позвао је у свој кабинет и задовољио се само задизањем њених хаљина. Њихово очијукање настављено је и када се она удала за песника, имали су, наводно и неке тајне знаке споразумевања, а никакво чудо што су само 45 минута после Пушкинове смрти у његов дом упали агенти тајне полиције, пописали све рукописе и однели их у злогласно Треће одељење.

То је поуздана истина, као што је истина да је В. Жуковски, близак двору, добио наређење да спали све што би могло да угрози репутацију националне величине. Пушкин отворено пише о разблудној младости када је имао по пет жена на дан објашњавајући: "Мојој страсти ова разноврсност није давала мира и непрестана јурњава за њом чинила је суштину мога бића". Сматрајући да би брак био лек за разврат и тугу коју је носио, оженио се Наталијом али је страст трајала врло кратко: "За два месеца потпуно сам је изучио као љубавницу и она ме више ничим није могла изненадити".

Поново се упустио у авантуре, признао жени да је вара и "добио дозволу за курве", уверавајући је да то не угрожава његову љубав према њој. Ипак, супруга се с тим није лако мирила, кокетирала је на разне стране, а мужу говорила: "Ти си само један незасити кер".

Међу њеним удварачима нашао се и згодни Дантес, на великом гласу као заводник, па су почела оговарања и анонимна писма којима је песник био засут. Кад је официр ушао у везу и са његовом свастиком, љубомора је код Пушкина превршила меру. Дневник се приводи крају дан уочи фаталног двобоја песниковим речима: "Желим да убијем Дантеса, макар само због тога да бих могао да дођем на његову сахрану". То се није догодило, Дантес је само окрзнут, а велики песник је умро два дана касније од последица тешких рана.

Подсећајући да је ова књига преведена на десетине језика, уредник Жарко Чигоја за "Новости" каже:

- Да ли се ради о мистификацији или о деловима оригиналних Пушкинових записа из изгубљеног дневника о којем се прича да има око хиљаду страница и да га негде у свету крију потомци великог песника, не желећи свету да открију породичну тајну својих предака? Несумњиво је да у овој књизи има нешто од "одводне", мрачне Пушкинове стихије, без које не би било ни хармоније, ни светла у његовој поезији. Аутор "Тајног дневника" је вероватно ступио на праг неке тајне када је успео да изазове интересовање тако великог броја читалаца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације