ЦРТЕЖ КОЈИ СВЕДОЧИ О ПРОЛАЗНОСТИ. Радови академика и професорке Милице Стевановић у популарном пројекту Центра зас графику ФЛУ

ФИНАЛЕ године у којој јој је припала награда за животно дело УЛУС-а, као и она поводом 120 година Музеја града Беогарда, донело је још једно признање академику и професорки Милици Стевановић: Центар за графику, њеног Факултета ликовних уметности у Београду обележиће четврт века од покретања ексклузивне и популарне едиције "Календар", издањем које ће бити посвећено њеним делима.

Фото Центар зуа графику ФЛУ

Истовремено, промоцију календара за 2024. годину, под истим називом "Поглед на Жарково" пратиће и отварање изложбе, у четвртак у 19 часова, са њеним радовима из збирке Музеја савремене уметности Београд, Галерије "Арте", као и две приватне колекције. Сама графика "Поглед на Жарково" настала је на основу оригиналног цртежа Милице Стевановић из 1968. године, коју су мајстори штампе, уметнице Тамара Пајковић и Марија Анђелковић у сарадњи са графичким дизајнером Иваном Крговићем, извеле као графику у комбинованој техници ситоштампе и литографије, у тиражу од 75 потписаних оригиналних примерака.

- Као и већина слика, објеката и цртежа Милице Стевановић и овај из 1968. је настао као непосредан однос аутора са околином и простором. Како нас је као студенте подучавала, тих осамдесетих година двадесетог века, простор не чини засебну целину од објеката који га настањују, већ су сви део јединственог визуелног поља - истиче, између осталог, професор Миливој Мишко Павловић, руководилац Центра за графику ФЛУ.

Фото Центар зуа графику ФЛУ

После педесетак и више година, поглед на Жарково из Миличине баште није исти, примећује професор Павловић и додаје:

- У међувремену, базен на Кошутњаку се изградио, ливаде су нестале под надирућом урбанизацијом, дојучерашње село је постало део метрополе. Остала је вечна истина обнављања и промене, трајно забележена цртежом која сведочи о пролазности.

У свом богатом ликовном и педагошком раду, Стевановићева, која је редовни члан САНУ од 2018. а дописни од 2009, бавила се писањем теоријских текстова који се односе на проблеме уметничког образовања, опажања, процесе стварања, релације уметност-друштво, проблеме урбанистичког, односно амбијенталног обликовања, и наравно простора...

- У тексту "Поимање простора" (2015), навела сам један могући модел простора: он се, наравно, не може свести на коцку у коју су упаковане линије које стреме ка недогледу; употребљивији модел данас био би налик на тело амебе (која у себе "гута" и ту коцку), тело које реагује на сваки додир, надражај или импулс који га покреће и мења његову конфигурацију - истиче професорка Стевановић. - А таква гибања унутар тела видног поља производи посматрач, кретањем свога погледа, са своје почетне позиције - и физичке и менталне - у односу на посматрано које га окружује, позиције која се и сама донекле мења под утицајем прикупљаних нових података о посматраном.

Фото Центар зуа графику ФЛУ

Према њеном мишљењу, актуелно и веома учестало разматрање "краја капитализма", посебно кроз уметност, као и разматрање проблема који настају у друштву и покушаји њиховог решавања, а без истрајног, бескомпромисног, системског "формалистичког" истраживања и ревидирања слике о природи, неефикасно је, а стога закључује:

- Тек систематско (системско!) бављење природом указивало би на настајање новог општег система вредности, на одређене путеве напретка у одређеном друштву, путеве који припадају оријентацији која је "природњачка", не догматска. То је начин на који би уметност - не илустративно, декларативно, него делатно, најдиректније и најплодотворније изражавала и подстицала могуће конструктивне социјалне преображаје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације