ВИНЧУ ЧУВАМО И ОД ЉУДИ И ОД ДУНАВА: Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, о чувеном налазишту

ГОДИНАМА је Дунав односио археолошки материјал, који се заједно са отпадним водама сливао са једног од најзначајнијих наших, али и европских неолитских локалитета, на коме је професор Милоје Васић открио 1908. прве трагове винчанске културе.

Бело брдо чека заустављање клизишта

У оквиру капиталног, вишегодишњег пројекта "Истраживање, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи", вредног више од три милиона евра, ове јесени окончани су радови чији циљ је био управо спречавање даље девастације.

Пројекат је поверен Републичком заводу за заштиту споменика културе као носиоцу инвестиционих права и реализује се у директној сарадњи са Националном платформом "Србија ствара", при кабинету председнице Владе. А овај почетни корак у заштити вредног налазишта финасијски је подржала и влада САД, кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине.

- Прва фаза санације је завршена побијањем завесе бетонских шипова, а сада се врше мерења, па ћемо на бази тих резултата видети да ли има и даље померања клизишта - каже, за "Новости", професорка др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе. - Оно што сигурно знамо, да би ти шипови имали пуни смисао, потребно је спречити доток воде на само археолошко налазиште, изградњом дренажног колектора. Тако да следећа фаза, пре свега, подразумава изградњу обалоутврде, коју је нопходно реконструисати и урадити је на деловима где је нема. Онда следи регулација Болечице, која не зависи само од нашег пројекта, већ и од многих других одлука, па је неопходно усаглашавање са општином Гроцка. Наравно, ту је и изградња колектора, и на крају, објеката визиторског и научно- истраживачког центра, као и самог археопарка уз Болечицу.

Како објашњава саговорница, потписан је споразум са јавним предузећем "Србијаводе", које је, у име Републичког завода, као инвеститора, расписало јавну набавку за избор извођача за реконструкцију постојеће обалоутврде као прве, од планиране три фазе:

- Републички завод је урадио студију заштите локалитета од негативног дејства воде и пројектну документацију за дренажни колектор, чију изградњу ће, према неком прелиминарном договору, на себе преузети Град Београд. Јер, тиме се не штити само наш локалитет, већ би колектор прихватао сву атмосферску и фекалну воду из будуће канализације насеља Винча. У оквиру тога предвиђен је и пречистач. Што се Болечице тиче, пројекат ће реализовати општина Гроцка.

У току су и две велике јавне набавке, које је расписао сам Завод, а биће окончане у првим данима децембра. Прва је, према речима директорке, за израду пројектно-техничке документације за објекте центра за посетиоце и научно-истраживачког центра, са анексом будуће месне заједнице, а друга за концептуалну презентацију целог простора и уређење археопарка уз Болечицу.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Да би се све то реализовало, држава ће морати да изврши експропријацију околних парцела, а на питање докле је тај посао одмакао, саговорница одговара:

- Поред комплетно завршених првих седам парцела са објектима, 18 је у завршној фази. Планирана су укупно 54 објекта, која су на неки начин у поступку. Уз Завод, у овај процес је укључена и општина Гроцка, Јавно правобранилаштво, Завод за вештачење, па све то дуже траје, али очекујемо да ће се завршити у догледно време. Пре свега, чистимо простор прве зоне археолошког локалитета, али смо заинтересовани за објекте где би требало да се гради центар за посетиоце, у другој зони. Да бисмо то све реализовали надамо се да ће до краја године бити усвојен Просторни план подручја посебне намене, који је фактички доведен до краја.

Током лета, када је Просторни план био на излагању, стигло је доста примедаба, али већина, сматра Ђукановићева, "не поставља права питања, на правом месту":

- Неке које смо разматрали ће бити и усвојене. Међутим, било је и захтева да се одређене парцеле изузму, што је немогуће. Када је у питању археолошко налазиште, у првој и другој зони заштите, апсолутно нема разговора о томе.

Велики изазов за реализацију пројекта представља и дивља градња уз Дунав и само налазиште, о чему директорка Републичког завода каже:

- И легални и нелегални објекти на простору самог археолошког налазишта су предвиђени да буду експроприсани. Они се, без обзира на њихов статус једнако третирају, јер смо за сваки од тих објеката и парцела ангажовали, или ћемо ангажовати Завод за вештачење града Београда да уради процену, која би обухватила све вредносне аспекте, по свим могућим основама, на бази чега би била дефинисана нека реална цена, која би била исплаћена власницима. Међутим, постоје нелегални објекти који се налазе на простору на коме апсолутно не могу бити прихваћени. Реч је о низу објеката на самој обали. Нигде у свету нећете наћи да је дозвољена градња уз саму реку или море. То је простор обалоутврде и мора бити регулисан и изграђен тако да штити насеље Винчу од високе воде Дунава. Беспредметно је полемисање да ли или не треба уклањати бесправно изграђене објекте који угрожавају безбедност. И са тим власницима се договарамо, дајемо им могућност да ту остану, док не мора да се приступи рушењу, што им омогућава да се сами иселе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације