ФИЛМСКА КРИТИКА: Lost Money

НИКОМ-НИШТА од овог филма, понајмање уметности покретних слика. Додуше, има много изгубљених прилика, нарочито изгубљених пара, од тога добар черек народних новаца.

Фото ФАФ

Перишић на једвите јаде успева да испетља причу о сукобу мајке и сина на крају деведесетих, у условима санкција и НАТО затезања омче свима нама, иако није у питању ни политички филм ни психолошка драма.

Да будем искрен, уопште не знам шта је у питању. Да је хтео да прави политички филм знало би се ко кога овде јури, а не зна се, осим да на народној грбачи седи омражени Милошевић, који опет покушава да покраде изборе. Они који га подржавају, старе комуњаре и њихови потомци у виду саме мајке Марклене (Маркс-Лењин), која је Слобина висока функционерка и архибот, све неокомунисти усред раскомунизване Европе и на другој страни неки недефинисани бунтовници, који, заједно са Шиптарима, братски хрле ка еуропској башти. Не зна се ко је од кога гори. Заједно тероришу једног јуношу, код кога се запажају знаци унутрашње борбе ком ће се царству, ако већ мора, приволети. Додуше, он воли своју мајку и деду из Шесте личке, али би радо са друговима - отпорашима, који га неће и презиру. Могло је испасти и схизоидно, али се ни на томе није радило.

У почетку, Lost Country личи на први класични пропагандистички филм др Гебелса Hitlerjunge Quex из времена фиреровог доласка на власт (1933, режија Ханс Штајнхоф), у коме одвратни отац - комуниста и пијандура терорише свог нежног, малог сина, који на
крају приступа прелепој нацистичкој омладини и даје свој живот за нову Немачку. Ова одлука пада после сцене у којој острвљени отац мрцвари сина терајући га да пева "Интернационалу". (Химна пролетера свих земаља вуче се и кроз Перишићев
наратив, са њом се, рекло би се иронично, и завршава овај филм; али шта ће уопште она
овде - никоме није јасно). И наш јунак бежи са дединог рођендана где сви френетично певају "Од Вардара па до Триглава", бежи бестрага од овог пропалог света, али не успева да се прикључи својим вршњацима и онда оде да се - убије. Дакле, нешто обрнуто од оног што се догађа код Гебелса, замисао која је могла да придобије наше симпатије. Али ту је одмах и крај, а да нисмо нашли трага икаквој драмској мотивацији, уопште икаквој смисленој драматургији. Глуп и сувишан дијалог знатно оптерећује ове неуверљиве призоре, у којима се сударају неки случајни клинци. Филм се тешком муком пробија према
свршетку, који уместо да стреми катарзи, издуши ни у чему и за собом остави само равнодушност. Ту је и "телефонирање радње", које уместо радње саме, несносно бомбардује гледаоца новинским исечцима, деловима ТВ денвника, лецима и паролама, дакле лавином "јавног дискурса", стварајући временом мучнину: све у нама почиње да се буни што нас редитељ држи за мороне.

То утиче на одбијање јединог што овде хоће да игра неку улогу, а то је - политичка пропаганда.

Ту спада и очигледна Перишићева симпатија за албанску квази- државу на југу Србије.

После низа читких инсинуација испада да су београдски студентски протести 1996. године били подржани од стране братских шиптарских колега, који су им слали топле поздраве и позивали их да заједно устану према еуропској демократији и слободи, на шта су неке индивидуе устале и похрлиле право у ЕУ. То се, отприлике, каже у "филмском телеграму" из Приштине, док "студенти" устају из "исцртаних мета" на улицама око платоа. Колико се сећам, никада није било оваквог телеграма. Чини се да је то обичан Перишићев политички фабрикат, али ми је сад јасније откуд онолике, нарочито ЕУ, напосе француске, донације и учешћа у овој продукцији. Узалуд им труд. Филм су успели да ћушну у нижерангирани кански програм, "Недељу критике", али то је углавном све, ако се, наравно, изузме "Срце
Сарајева" за главног глумца. О томе, као и о "Открићу" из Кана боље да не говоримо: глумачки успех овог младића, као и свих других, раван је нули.

Осим што су велики играчи ставили по који жетон и на црвено и на црно, па остали на истом, сви други су изгубили. Lost money indeed.

Највише порески обвезници државе Србије из чијег је џепа отишло најмање тридесет и два милиона динара за овај пројекат путем бахате и јавне трговине утицајем. Госпођа Марклена одиграла је при том много слабије него Јасна Ђуричић у покушају да опере свој политички курикулум.

Препоручујемо

Култура

0 0

БОРИСУ ИСАКОВИЋУ "ДОБРИЧИН ПРСТЕН": Уручење признања УДУС-а за животно дело на сцени ЈДП

01. 12. 2023. у 14:22

Култура

0 1

РОДНИ ВРШАЦ НАПУСТИО ЗБОГ ЗАБРАЊЕНЕ ЉУБАВИ, ПА ОЖЕНИО 33 ГОДИНE МЛАЂУ: На данашњи дан преминуо сликар Паја Јовановић

30. 11. 2023. у 15:31

Култура

0 0

НАГРАДЕ ЗА "ОЦА" АТЕЉЕА 212: На "Гавелиним вечерима" признања Воји Брајовићу и Хани Селиновић

30. 11. 2023. у 12:19

Култура

0 0

"АПОЛОН" ДРАГАНУ БОГУТОВИЋУ: Међународна књижевна награда уручена и новинару "Новости"

29. 11. 2023. у 18:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације