НЕМА СЛАВЉА, НАДМЕТАЊА И КОЛАЈНИ: Зашто педесет година Фестивала монодраме и пантомиме пролази без достојног обележавања

ЈЕДАН од наших настаријих позоришних фестивала, скромно и неприметно, обележава велики јубилеј: земунски Фестивал монодраме и пантомиме (на коме су се окушали готово сви значајни глумци некадашње СФРЈ) пола века постојања обележиће са укупно - три представе. Да нужда закон мења, потврђује и чињеница да ће овогодишње издање, од 29. новембра до 2. децембра, бити "ревијално", па се тако први пут неће доделити ни чувене "колајне", којима су се у биографији дичили сви њени добитници...

фото Фестивал монодраме и пантомиме

За познаваоце културних прилика, ово је тужни и донекле очекивани епилог позоришне феште и културне манифестације с најдужом традицијом у Земуну. Из године у годину, фестивал је тињао са све оскуднијим бројем наслова, гостију и дана. У међувремену, променио је и адресу. Иако је његов оснивач и главни финасијер и даље Општина Земун, у међувремену су изгубили и стару сцену, па се последњих година представе изводе у Позоришту лутака "Пинокио" - на Новом Београду. Све у свему, у некадашњем биоскопу "Југославија" публика ће видети монодраме "Лево десно глумац" Зијаха Соколовића и "Милунку" Весне Станковић, а завесу ће спустити пантомима "Врпца" Александре Аризановић. Двоје глумаца су троструки добитници Златне колајне, док ју је Аризановићева освојила на прошлом Фестивалу.

Како је фестивал, поред великог интересовања и гледалаца и извођача, спао на тако ниске гране?

- Стицајем немилих околности, дошли смо до решења да сада буде ревијалног карактера и уз наступ вишеструких победника - каже селектор Предраг Милетић. - Када смо почели да се договарамо око јубиларног издања желели смо да у Мадленијануму направимо спектакл, да као некада излепимо цео Земун, да се вијоре заставе и да цео град слави пола века фестивала. А до пре десет дана нисмо знали ни каквим средствима располажемо. Коначно, за новац који смо добили, схватили смо да не можемо много да урадимо.

Како незванично сазнајемо, укупан фестивалски буџет износи милион и по хиљада динара. Две трећине обезбедио је оснивач Општина Земун, док је преостали део одвојило Министарство културе Републике Србије.

- Сав штампани материјал, као и до сада, обезбедили су нам спонзори, у износу који је готово исти као и средства оснивача. Било како било, Општина Земун требало би да буде главни донатор, а некада се од ње добијало и по четири-пет милиона динара. Ако Земун више није заинтересован, можда би требало размислити да се Фестивал пресели на неко друго место - каже Милетић.

фото Н.Скендерија

Током протеклих пет деценија (изузимајући двогодишњи прекид срединином деведесетих) наступали су уметници готово свих континената. Своје умеће на фестивалској позорници показали су Љуба Тадић, Фабијан Шоваговић, Милош Жутић, Мира Бањац, Светлана Бојковић, Милена Дравић, Драган Николић, Љиљана Благојевић, Раде Шербеџија и многи други.

Оно што је данас "угашена" збиља, имало је блистав почетак. Када је пре пола века на земунској сцени Народног позоришта, завршен први Фестивал представом "Знакови" Иве Андрића у извођењу Славка Симића, његови творци нису ни слутили да је наслов више него "знаковит": пролазећи кроз економске кризе, ратове, различите идеје и концепције, фестивал је преживео - до наших дана. Ни пресељења на различите адресе, ни промене термина, па ни кратак прекид одржавања, нису успели да укину позоришни празник.

Фестивал монодраме као "позоришта једног глумца" и пантомиме као "позоришта тишине", амбициозно је осмишљен већ у свом првом издању априла 1973. године. Окупио је репрезентативна имена позоришне сцене: уз Симића (који је био и први добитник Златне колајне), у глумачком мајсторству надметали су се Маја Димитријевић, Петар Краљ, Бата Стојковић, Петар Квргић и Јожица Авбељ. На почетку је разбијена и бојазан да ли ће публика имати стрпљења да у једној вечери одгледа три представе за редом. Како је тада рекао један од пантомимичара, успели су да одрже пажњу и заслуже аплаузе, показујући да њихова извођења не познају језичке баријере и постану незамењиви део модерног невербалног театра. Остало је забележено и да су извођачи тог премијерног фестивала имали турнеју по Бугарској: Андрес Валдес са "Пантомимским етидама", Славко Симић са "Знаковима", а Маја Димитријевић са Коктоовим "Људским гласом". Иначе, ова драмска уметница остала је трајно уклесана у фестивал, будући да је Златна колајна (коју додељује стручни жири) касније понела њено име.

Позоришни маг Мирослав Беловић својевремено је за монодраму рекао да је театар на две ноге. У свом позоришном маратону на обе се "пуним стопалом" ослања један глумац: сам на сцени пред гледалиштем свира на сопственом инструменту, огољен до најтананије сржи уметничког бића. Да овај жанр и те како има публику, показао је и прошлогодишњи победник. "Књига о Милутину" у извођењу Ненада Јездића, где год се појави, игра се се на карту више и продаје у рекордном року.

Препоручујемо

Култура

0 0

ОДЛОЖЕНИ "СНОВИ": Премијерно извођење нове представе Народног позоришта померено за јануар

28. 11. 2023. у 17:42

Култура

0 0

СВЕ ТРАУМЕ ГЛУМАЧКОГ ЖИВОТА: Слободан Бештић поводом нове представе "Сањао сам да сам се пробудио"

28. 11. 2023. у 17:25

Култура

0 1

ПЛАМТЕЋА ЉУБАВ И МУЧЕНИЧКО СТРАДАЊЕ ЗЕЦА: Радови Нађе Стаменовић у Галерији УЛУС-а

28. 11. 2023. у 16:53

Култура

0 0

ТАЈНЕ ИЗ ПОРОДИЧНОГ АЛБУМА ЗНАМЕНИТЕ ПОРОДИЦЕ КОСТИЋ: Нова, документарна поставка у Галерији Ранчићева кућа

28. 11. 2023. у 18:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације