НАУЧНИ СКУП О ДЕСАНКИНИХ 125 ЛЕТА: Матица српска у Новом Саду одужује се великој песникињи
ПОВОДОМ 125 година од рођења Десанке Максимовић,Матица српска у Новом Саду приредиће у четвртак од 10.00 сати целодневни научни скуп посвећен великој пенсикињи.
Уз поздравну реч матичиног председника проф.др Драгана Станића,а у присуству потпредседнице Владе и министарке културе Републике Србије Маје Гојковић, Др Светлане Шеатовић, научног саветника и управника Задужбине „Десанка Максимовић”,као и Проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ и потпредседника Матице српске, Десанкин књижевни опус, остављен нараштајима,зналачки ће бити осветљен из свих углова.
О поетској самосвести Десанке Максимовић казиваће Проф. емеритус Славко Гордић, Др Марко Недић одабрао је тему „Приповедне збирке Десанке Максимовић“, за Проф. др Драгана Бошковића занимљиве су “Три свете Нероткиње -Јефимија, Тереза, Јованка Орлеанка”,а Проф. др Ранко Поповић определио се за Десанкино религиозно песништво аПроф. др Бошко Сувајџић расветлиће симболику змије у поезији наше најомиљеније песникиње, а Проф.др Јован Делић Проф. др Јован Делић, припремио је надахнут осврт „Аутопоетичке песме Десанке Максимовић“.
О Десанкиној списатељској заоставштини сговориће и :Проф. др Ђорђе Деспић, Проф. др Сања Мацура, Проф. др Јелена Јовановић,Проф. др Снежана Милосављевић Милић, Проф. др Љиљана Бањанин, Доц. др Јелена Марићевић Балаћ, Мср Милена Кулић, Др Персида Лазаревић ди Ђакомо ...
Најчешћи мотив у Десанкиној поезији била је љубав,а њено основно песничко гесло било је да поезија треба да буде разумљива, јасна, искрена и отворена према човеку и животу. Стрељаним ђацима у Крагујевцу (21.октобар 1941) посветила је једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка.“
Десанка Макимовић, песник, приповедач, романсијер, писац за децу ,преводилац и академик,рођена је 16.маја 1898. године у Рабровици код Ваљева.Студирала је општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду.Пошто је дипломирала , најпре је радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду.
У Паризу је као стипендиста француске владе провела годину дана на усавршавању,потом је 1925. око годину дана радила у учитељској школи у Дубровнику, а затим била професор у Првој женској реалној гимназији ( данас Пета београдска гимназија).
Почетком Другог светског рата се пензионисала али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања 1953. Године 1959. изабрана је за дописног члана САНУ,а 1965. постала редован члан. Преминула је 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду.почива у Бранковини код Ваљева, у порти цркве Светих арханђела у оквиру културно-историјског комплекса.
Препоручујемо
СРБИ НАПУСТИЛИ СЕДНИЦУ: Албанска већина изгласала промену имена школе Десанка Максимовић
15. 11. 2023. у 14:55
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)