Култура

ЛАУШ - ЖИВОТ БЕЗ ШМИРAЊA: По чему ћемо све памтити владаоца позоришне сцене

Драгана Бошковић

20. 11. 2023. у 07:00

ЖАРКО Лаушевић (1960-2023) је награду "Зоран Радмиловић" - коју су, за глумачку бравуру, дуги низ година на Стеријином позорју додељивале "Новости" - добио 1990. за свој упечатљиви ангажман у представи "Кањош Мацедоновић".

ЛАУШ - ЖИВОТ БЕЗ ШМИРAЊA: По чему ћемо све памтити владаоца позоришне сцене

"Радмиловић" је само једно од признања која је ова, по много чему најизразитија глумачка појава на нашим просторима, заслужио за свој рад на позоришној сцени (Стеријина награда за "Светог Саву"), коју је одавно напустио, сплетом познатих трагичних околности.

Откако је дебитовао у свом матичном Југословенском драмском позоришту, у представи "Раскршће", као и у свим осталим остварењима на тој, њему, југословенству наклоњеном, најкарактеристичнијој сцени, Жарко Лаушевић, или само Лауш је само додавао жар, како му и име каже (nomen еst omen) својој такозваној глуми, јер глуме у сценском животу овог аутентичног великана драмске уметности као да није ни било. У славним представама ("Хрватски Фауст", "Муке по Живојину", "Колубарска битка", "Баал", "Ваљевска болница", "Позоришне илузије", "Лажни цар Шћепан Мали"...), којих се млађа публика не може сећати, остала је та неухватљива емоција, са којом је Лауш, лакокрило и једноставно, пленио и на сцени и са сцене дуго још, после завршетка позоришне представе.

Ми, који памтимо његов сјај без посредства екрана у снимљеним позоришним представама, сведочићемо заувек да је доброта и лепота, која се вазда пробијала у свакој од његових улога, давала ту посебност Лаушевој сценској појави, чак и кад он није хтео. Дечачки осмех, вечити чуперак и карактеристично кретање по сцени припадали су само њему, па нас је на то подсетио и кад се, по повратку са свог дугогодишњег одсуствовања, поново појавио у домаћим филмовима и ТВ серијама. Сада већ господин у класичним годинама, Лауш је поново засијао, подсећајући на ону незаборављену аутентичност, непосредност, доносећи стварни живот и у савремену српску филмску и ТВ уметност.

Можда би било природније, због садашњег много обимнијег рада на филму и ТВ-у, да овај опроштај од јединственог Лауша пише филмски критичар. Из свог и нашег "живота у уметности" (Станиславски) отишао је на врло дуго позоришни глумац, осведочено најбољи на југословенској сцени, а вратио се као звезда највише телевизијских серија, доносећи заиста светски квалитет својим аналитичним, тачним, изнад свега узбудљивим и истинитим тумачењем ликова из нашег литерарног и савременог живота, са неопходном животном патином, коју је у међувремену стекао и као човек, али и, пре свега, као глумац.

Дивно би било да смо могли, да смо успели да га поново видимо на позоришној сцени, која ништа не прашта и која глумца оголи до његових најтананијих структура, које камера зна и да лажно произведе. Глума Жарка Лаушевића, у свим медијима, а посебно у позоришту, јединствена је пре свега по њеној аутентичности и врхунској озбиљности, иза које стоји велики рад, али и оно што уметник од Неба добија рођењем. Рођен на Цетињу, студирао у Београду, своју жртву окајао у Америци, кратким повратком међу нас Жарко Лаушевић је до крајности искористио да нас, њим самим, без икаквог инсистирања, подсети на универзалност стварног талента, на његову људску, моралну страну, на чињеницу да патња дарује посебност правим уметницима, уместо да им је укида. Тачан у сваком часу, Лауш ће остати такав заувек, у снимцима позоришних представа, филмским и ТВ улогама, али и у својим књигама, у којима ћемо, с временом, пронаћи још много мотива за његову генијалност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације