БЕЗ КОМПРОМИСА ДОСЛЕДАН СЕБИ: Народни музеј у Шапцу постхумно испунио жељу Момчилу Моми Антоновићу (1937 - 2019)
РЕТРОСПЕКТИВНИ осврт на стваралаштво сликара и професора Факултета ликовних уметности Момчила Моме Антоновића у Народном музеју у Шапцу, из приватне колекције његове породице, подсећа на дела настала од шездесетих година прошлог века до двехиљадитих година.
Изложба, која ће бити отворена следећег петка у оквиру манифестације "Винаверов свет", јесте и постхумно остварење уметникове давнашње жеље да се представи шабачкој публици.
На поставци су зато заступљени радови из различитих циклуса, рађени у техникама уља и пастела, како би пружили темељан увид у поетику коју је Антоновић развијао годинама, трагајући за новим, експресионистичким сликарством.
- Целокупан Антоновићев опус сведочи о високим дометима његовог стваралаштва, у којем је показао да је могуће током вишедеценијског рада опредељену експресију применити на различите уметничке праксе у неколико варијетета, остајући доследан себи и бескомпромисан према трендовима - истиче Татјана Марковић, историчар уметности. - Различитост је била његова одлука, непристајање став, доследност врлина, а даровитост начин да се остави траг у престижном току нашег савременог ликовног тренутка.
Према речима ове кустоскиње Народног музеја у Шапцу, још на почетку каријере, видљиво је уметнниково бекство од академског сликарства, а фигура доминира као средишни мотив слике. Почетком седамдесетих тај приступ се мења, а примат на слици преузима боја, која постаје носилац експресије.
Београд и небеске висине
ПОСЛЕДЊИХ деценија фокус Антоновићевог рада био је усмерен ка Београду, граду у који је дошао, у којем је одабрао да остане, који га је пригрлио, те нимало не изненађује решеност да баш Београд буде урбанитет који ће уметник винути до небеских висина - наглашава Марковићева. - Спајајући древне Метеоре и вековни Београд у симбиозу митског и религиозног, настајао је циклус раскошног колорита, валовитих линија, вилинског зидања између неба и земље у којем доминирају храмови, од Византије до Србије.
- Значајан део његовог опуса, који се темељи на фигурацији, јесу цртежи који показују сугестивност, снагу, модерност, извесну карикатуралност и гротескност. Мотивски репертоар није превелик, али је уметник успео да развије знатан регистар ликова различитих психолошких и душевних стања. Фигуре су истакнуте на углавном монохромној позадини, чиме стичу доминацију и граде композициону конструкцију, с нагласком на универзална осећања у којима се неретко препознајемо. Стању душе тело је визуелни еквивалент, наговештај унутрашњих дамара који појачавају емоционалну димензију цртежа, а посматрача уводе у стање запитаности и затечености - закључује Марковићева.
Овај рођени Крушевљанин, одрастао у Краљеву, београдску Академију ликовних уметности завршио је у класи професора Недељка Гвозденовића, код кога завршава и постдипломске студије.Усавршавао се на студијским путовањима у Француској, Италији, Грчкој, САД, Шпанији, Немачкој, Мађарској, Шкотској, Холандији.
За редовног професора ФЛУ изабран је 1988, а био је декан овог факултета у три мандата. Добитник је многобројних награда и признања, дела му се налазе у музејима, галеријама и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Ова поставка коју су заједнички приредили Фондација "Станислав Винавер", Народни музеј у Шапцу и Антоновићева породица, биће отворена до 7. децембра.
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
ДОНОСИ НЕСРЕЋУ УКУЋАНИМА: Верује се да једна ствар никако не сме да се стави у ковчег покојника
ВРЛО често се људи изненаде када виде обичаје у појединим деловима наше земље везано за сахране, а преносили су се са колена на колено и све до данас опстали.
02. 02. 2025. у 08:45
Коментари (0)