"ПЈЕР" ЈЕ КОНКУРС СА КАРАКТЕРОМ: Југослав Влаховић, легендарни карикатуриста, овогодишњи добитник награде Вечерњих новости

ЦРТАЧ - илустратор и карикатуриста (и то први дипломирани, такорећи!), сликар, фотограф, вечити хипик и пацифиста по опредељењу, бивши музичар у бенду "Породична мануфактура црног хлеба" - све то је Југослав Влаховић, професор ФПУ у пензији, који се у свом "Нину" ипак никад није пензионисао већ и даље редовно "црта црне мачке на Постекологији Драгана Јовановића" и све што затреба.

Југослав Влаховић, Фото З. Кнежевић

Влаховић, који је сам (или последњих година са сином и колегом Јакшом) осмислио и нацртао корице свих албума "Рибље чорбе" и насловнице Бориних књига, и по трајности те сарадње са нашим рокенрол гогантом би могао да уђе у конкуренцију за "Гиниса". Ипак, он не јури рекорде, па ни са "Пјеровима", којих је на конкурсу "Новости" за новинску карикатуру управо прикупио пет - колекцији од два златна, једног сребрног и једног бронзаног "Пјера" управо се придружило и треће злато.

- Тошо Борковић има ваљда пет златних, њега јурим. Себе сам прозвао "Југа Алкараз који јури Тошу Ђоковића", а та се борба може назвати и "Југа Алкараз Вс Тошо Ђоковић", у складу са насловом моје победничке карикатуре "Кола Вс Квас" - каже у шали Југослав. - Једног дана бих можда могао да га стигнем па и престигнем па да ја постанем најбољи свих времена. Иначе, углавном и не бројим награде, по томе је био чувен Александар Клас који је кад је прешао стотку то објавио, махао са тим, ушао и у југословенско издање "Гинисове књиге рекорда". Тако се десило да сам, када сам отишао по гран-при неког конкурса у тек одскора независној Украјини, доживео да чујем како се њихов карикатуриста Кособукин хвали да је "престигао Класа" по броју награда.

о Награде вам можда не значе толико, али "Пјер" као конкурс који брани карикатуру вам сигурно значи?

- "Пјер" ми јесте важан, радује ме што редовно излази тај сјајан каталог који је увек мала енциклопедија карикатуре, са одличним уводницима. Првог златног "Пјера" добио сам још 1977. за приказ клесара који клеше самог себе, који живи и даље, поготово због тога што сам га подигао на ниво графике, и као такав је постао део сталне поставке МПУ. На све стране други медији преузимају језик карикатуре, имитирају га и у новим технологијама, у кретивној индустрији тј. рекламама, фотографији и уметности, а "карикатуром" се називају и неки безлични дигитални цртежи. Истовремено, "Пјер" остаје конкурс са карактером који подржава пре свега идеју али и руку, цртеж. Место карикатуре, оно место на коме она највише вреди и са ког најснажније одјекује, јесу и даље новине, и иако карикатуру можемо видети и у онлајн медијима, тужно је што се штампа потискује и гаси.

о Иако је ваши професори нису толико ценили, још као студент се почели са цртањем карикатура и (у новинама) били проглашени првим дипломцем у тој области?

- На студијама графике нису подржавали карикатуру, више су инсистирали на ликовним елементима него на идејности, с правом вероватно. Ипак, нису нас спречавали те је и мој дипломски рад био - књига карикатура, због чега сам у новинама проглашен "првим дипломираним карикатуристом". То је понукало Слободана Ивкова, данас цењеног теоретичара стрипа, који је и сам карикатуриста, да дође у Београд и на ФПУ затражи да се упише на (непостојећи) смер - карикатура.

Југослав Влаховић

о Колико сте радова послали ове године, на свој ко зна који "Пјер" по реду?

Послао сам три и касније, што готово никад не радим, додао два портрета. Један је портрет Матије Бећковића, који се давно одушевљавао мојим цртежом (који данас поседује) на коме је стара капела на врх Ловћена приказана као бочица мастила из које се извија лик Матије, који је говорио да "нема писца у Србији који није проистекао из те бочице коју је Југослав нацртао". На другој сам приказао Николу Јокића, на коњу, како закуцава. Јокић је, као и Ђоковић, огромна инспирација за све нас овде, па и за карикатуристе, невероватно је да их је наша земља изнедрила и да тријумфују истовремено, то је велика реткост коју ваља забележити на разне начине.

о Шта поручујете победничком карикатуром, на којој се "Кока-кола" на неки начин "сукобљава" са "Квасом"?

- Као стари хипик који је увек живео са паролом "Водимо љубав а не рат", приказао сам сукоб два ратна камиона на којима су, уместо ракета, флаше "Кока-коле" односно "Кваса", који иначе и сам пијем. И овај рат или ратови ће се, као и сви, завршити, али ће остати оба та пића, људи ће их пити и за стотину година, па ће тако и тада разумевати ту карикатуру. Због тога је важна универзалност цртежа, али је подједнако тачан и запис Бате Љубичића на једној мојој књизи који каже "Све би било прах и ништа, да није на необичан начин забележено". Много пута сам говорио о томе како смо се ми из источних земаља "изоштрили" у метафорама и заобилазним приказима стварности, због чега су наши карикатуристи сјајно пролазили на Западу.

о Свој пацифизам потврђујете радећи на ма коју тему, а један од најуспешнијих ваших циклуса је управо онај насловљен Flower Power?

- То јесте свакако моја најуспершнија књига са више од стотину карикатура, а на готово половини оружје је приказано као цвеће, а изложба је гостовала посвуда, недавно у Чајетини и Зворнику. У последње време ухватим се за неку тему док је сасвим не исцедим, са свих страна, узмем из ње максимум и направим цео велики циклус, колекцију радова. тако сам у међувремену направио тематске циклусе о вину, дрвету, па позоришне карикатуре које су се накупиле из ЛУДУС-а и после Народног позоришта, тренутно су још изложене у фоајеу Атељеа 212 а план је да наставе да обилазе позоришна здања.

о У Атељеу 212 играла се и легендарна "Коса" у којој сте наступали - наги, што вам је давно спочитао и један "ташна-машна" надређени из "Нина"?

- Да, један је баш био решен да ме мало изазове па је кренуо да ме прозива речима "Чуо сам да се овај Влаховић скидао го", на шта сам се ја брзо снашао и рекао "Јесам, карикатуриста мора да покаже да има му*а!".

о Та духовитост и брза мисао су важне, јер први је импулс сваког карикатуристе да насмеје, а тек онда и да замисли, запита...

- Смех је лек! Тврдио је то још немачки лекар Парацелзус у 16. веку, потврђивао је исто и Кант и многи други људи. На почетку књиге "Цртам, дакле постојим" о филозофији кроз карикатуру, стоји цитат великог Стивена Хокинга "Волим физику али карикатуру обожавам", што показује да је смех био лек и за њега. Дакле, смех је неопходан људима увек а најпре у тешким временима, поготово после свега што смо доживели на глобалном нивоу, после короне и оних затварања... И због свега тоха је важно неговати га, смех, карикатуру па и ове овакве конкурсе.

Препоручујемо

Култура

0 1

"ЗЛАТНИ ПЈЕР" ЗА БОРБУ "КОКА-КОЛЕ" И "КВАСА": Проглашени добитници награда на 56. конкурсу "Новости" за најбољу новинску карикатуру

02. 11. 2023. у 09:41

Култура

0 1

СЛОВЕНСКИ СВЕТ МИХАЛКОВА ЧИТА ИЗ "НОВОСТИ": Угледни руски портал "Иносми" пренео текст из нашег свечаног броја (ФОТО)

27. 10. 2023. у 17:13

Добре приче

58 9

ПУТЕВИМА ЗА БУДУЋНОСТ: Видео-серијал "Новости" - Прођите са нама новим саобраћајницама кроз Србију

20. 10. 2023. у 12:10 >> 12:10

Друштво

0 0

НАЈЛЕПШЕ ЖЕЉЕ "ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА" ЗА 70. РОЂЕНДАН: Утисци званица са свечане академије у Кинотеци (ВИДЕО)

19. 10. 2023. у 12:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације