"СВОЈ ПУТ НЕ ПИШЕМО САМИ": Овако је краљица џеза Нада Кнежевић говорила за "Новости"

ЏЕЗ певачица Нада Кнежевић преминула је 25. октобра у 83. години, у Београду, саопштила је њена породица.

Фото З. Јовановић

Биће сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а по њеној жељи биће без комеморације и у кругу најужих чланова породице.

Краљица југословенског и европског џеза 2014. дала је интервју за "Новости", а чувена џез певачица ни деценију пре, ни деценију после ником, осим нашој кући, није испричала своју животну причу. То је заправо била њена једина прича, после деценије ћутања, и том причом велика уметница је ставила тачку и никада више није проговорила за медије.

Текст преносимо у целости.

"Свој пут не пишемо сами"

Када прођу године и слегну се деценије људског трајања и уметничког стварања, тада се своде рачуни: какав си био и какав си данас. Шта је иза тебе остало? И, шта ће, од тога што је остало, некоме бити од користи. Тако се мери вредност. Моја. Твоја. Свачија...

Понављамо ове речи Наде Кнежевић док бројимо степенике славе југословенске и европске краљице џеза. Некадашње и досад непревазиђене. Нашег џеза који је ова жена уздигла на пиједестал истинских музичких вредности.

Није лако! Биографија за читав роман, не може да стане у један новински текст. Као ни исповест, после деценија ћутања у медијима, која је вредна - барем серијала. Али, о том потом.

Степенице воде до Бановог брда у Београду. У миру „Чукаричког сна“ био је истински живот Наде Кнежевић. Жене која је закорачила путем светске славе џеза. А вратила се да би њена деца, близанци Сташа и Игор, имали детињство.

- Не жалим. Не кајем се. Ако ме питате да ли бих истим путем кренула? Да, кренула бих - каже нам. - Мој пут, као и пут свих нас, не пишемо сами. Неко их је, давно пре нас, исписао.

Није нам била намера да лајтмотив ове приче буде „корак у светску славу, а три назад за породицу“.

Нада Кнежевић, за коју су се отимали најпознатији менаџери света седамдесетих и осамдесетих година, само је повукла нит до тада потпуно непознате приче. Приче о великом уметнику кога је надвисио позив (она каже призив) мајке.

- Ниједно дете на свету нико не пита да ли желиш да се родиш? А кад је већ рођено, мени је судбина благодарила два сина одједном. И то на Преображење, пре 45 година, казала сам: Надо, теби је сада место крај твоје деце. Крај шпорета и судопере - причала је дива непоновљивог гласа и неодољивог стаса, сачуваног упркос годинама.

Из угла уметничке сцене из времена Наде Кнежевић, која очигледно још нема наследника, а доступне сваком ко уме да користи интернет, иза њеног имена је „бриљантна каријера без мрље, глас за којим и данас чезне публика“... Освајач је првих награда на џез фестивалима... Она је песма која нас је спајала од Скандинавије, преко Немачке до Истанбула. Она је жена изузетне лепоте чији је глас допро чак до Уједињених нација, где је представљала бившу, велику Југославију. Новине су писале: ко да заборави тај наступ: „Сети се наше љубави“. Светски магазини су писали о њој. Отимали су се новинари: ко ће пре до Наде. Њене концерте су преносиле светске радио-станице...

А она је, ипак, одабрала други пут.

- То је све тачно - каже скромно - али је све то мање важно од онога што ја стално понављам: ништа си, ако иза тебе не остане - човек си.

Нада Кнежевић радије је говорила о једном концерту у Београду. Окупила је, тада, све младе џезере. Концерт је насловљен „Нада и све њене наде“. Уместо планираних сат и по, трајао је - три сата дуже. Концерт је преносила државна телевизија.

Нада Кнежевић се сећа:

- Мића Орловић, бог да му душу прости, рече ми тада: „Надо, публика је тебе жељна, а ти довела ове младе да се покажу“. Одговорила сам му: „Знам, Мићо, а знаш ли ти колико кошта минутажа на државној телевизији? Када би за ове младе људе ико чуо? Ово је права прилика. Иза нас мора неко да буде примећен и упамћен. Прилика је да му пружимо шансу. Па, та наша деца су вредна пажње“.

Тако се Нада борила за своје нове наде.

Она се, ипак, најрађе враћала путу који је одабрала. Својим синовима. И они су били њена нада. Јесу ли оправдали пут славне мајке?

- Јесу. Добри су људи - говорила је.

Уметници

- За мене је увек била велика туга то што се код нас не деле људи на добре, квалитетне уметнике и оне друге. По мени, не постоје стари певачи које треба одбацити јер им је, на пример, тело остарило. Некада се знало ко је ко и колико вреди. Данас је обрнуто. И надам се, ипак, да ће доћи то време... да ћу га доживети, да се врате праве вредности. У култури, као и у целом друштву. Ако до тога не дође... не смем да размишљам о последицама - говорила је тада Нада.

Ником ниједна ружна реч

Са многим стенама сударала се, идући кроз живот, Нада Кнежевић. Живот ју је болео. Али,  она никог није именовала. Ником ниједну ружну реч упутила. Никог прозвала. На питање зашто је ћутала све протекле деценије, рекла је:

- Шта бих и казала, када су бубњеви неких других вредности били јачи - одговарала је. - Када заћуте, када настане тишина, спустићу реч тада, тако да звони.

Вазда изван кланова

- Мало је државника пред којима нисам наступала - сећала се Нада Кнежевић.

- Биле су то прилике када су посећивали ону, велику Југославију, али и када смо негде одлазили у посете. Али, мој проблем, мада сада мислим да и није био неки проблем, јесте што нисам била ни у једном клану. Једноставно, увек сам била своја. Само своја - казала је својевремено ова велика уметница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације