РАТ У УКРАЈИНИ ДРУГО ПОЛУВРЕМЕ, ПРВО ОДИГРАНО НА КОСОВУ 1999: Интервју - Др Неле Карајлић

О СЕКСУ, дроги и рокенролу - стоји у поднаслову управо у издању "Лагуне" објављеног завршног дела трилогије "Солунска 28" у коме Др Неле Карајлић, то јест Ненад Јанковић, говори о периоду осамдесетих и процвату рокенрола и поп-културе у Југославији, ставља тачку на сторију о једној дорћолској адреси, дајући нам истовремено надреалну верзију могуће, алтернативне историје те велике земље (коју у Др Нелетовој визији спасава - рокенрол!). Стога роман, како наводи рецензент Вуле Журић, можемо читати као неку врсту обрнутог пророчанства сатиричара-пророка, који је неретко (у)виђао оно што ће нам историја донети пре оних који су ту историју стварали, јер "Др Неле не био Др Неле да није решио да у својој саги о једном граду и два и по светска рата ту исту историју шчепа тамо где је најтања и изврне је наглавачке".

Лагуна

Због чега је завршница ваше трилогије важна и другачија од претходне две?

- Овај је наставак у сваком случају стилски другачији. Овога пута сам покушао да упослим два приповедача која говоре истовремено и која допуњују један другог, и упадају један другом у реч. Исто тако, за разлику од прва два дела, у овом, трећем се појављује и писац као лик и то, на крају књиге схватамо, као веома важан лик! Различит је и историјски мизансцен у којем се одвија радња трећег дела "Солунске". За разлику од прва два дела која су се бавила временом до и за време Првог, односно до и за време Другог светског рата, трећи део "Солунске" на неки начин је и панегирик за златно доба југословенске популарне културе која је, као што видимо, добрано преживела земљу у којој је рођена.

Осећате ли сада ову приповест о једној адреси и земљи, као заокружену причу?

- Мислим да ће трилогија бити коначно заокружена тек када изађе издање са све три књиге у једном тому са пописом и биографијом сваког од ликова који се у њима појавио. У овом тренутку, док су делови трилогије раздвојени један од другог, није важно са којом ће књигом читалац почети истраживање о историји једне куће на Дорћолу. Сваки наставак независан је један од другога. Када се једног дана споје у једну књигу, свима ће бити видљива релација међу јунацима у сва три дела. Биће то сасвим ново искуство читања.

Већ сте се бавили алтернативном историјом, волите ли и пратите тај жанр?

- Алтернативном историјом смо се бавили још у "Надреалистима". Ту нам је први пут пало напамет да урадимо нешто по принципу "шта би било кад би било". Тако сам нешто написао и у приповеци о Косову која је изашла пре неку годину. Да Милош није убио Мурата, мујезин би позивао на молитву са минарета џамије смештене на углу Пете авеније и Бродвеја. Наравно, као и у "Надреалистима" и у књижевности волим да претерујем. Што се трећег дела "Солунске" тиче, ту сам отишао корак даље. Покушао сам да математички докажем да сви ми видимо историју на свој начин и да је свако од нас у праву.

Каква је инспирација за писца нешто што се већ одиграло?

- Препричавање прича, легенди и митова је основа књижевности. Свако ново дело, мање или више је везано за неко написано раније. Чак се по неким књижевним делима скицира и историја. Она постаје жртва уметности, пристаје на промену истине зарад лепоте. Као што је то случај са Хомеровим делима, или Шекспировим историјским драмама. По тој логици, ако "Солунска 28", тачније њен трећи део, издржи суд времена, и уколико се њена лепота у наредних двеста, триста година не излиже, врло је вероватно да ће људски род акламацијом прихватити чињеницу да се Југославија никада није распала, као што се није распала главном јунаку моје приче.

Стално се показивало да сте пророк а сад наједном - дајете нам ретроактивно "пророчанство". Шта бисте волели да сте/смо знали онда, с краја 20. века?

- Све се ово, што нам се дешава у двадесет првом веку, дало наслутити. И технолошки напредак, и цинизам, и лицемерје, и поквареност, и грамзивост и похлепа, али ипак сам рачунао да човек 21. века неће бити глупљи од његових предака из прошлог времена. Ту је основна квака. Ми смо, као људи, све глупљи и глупљи.

Може ли уметност, музика или литература, спасити свет?

- Не може да спаси свет, али може да спаси душе, а то је можда и важније. Уметност јесте смишљена да нам живот учини лепшим, и да у нама пробуди ону врсту доброте коју носимо у себи, али коју лицемерно друштво не признаје као врлину.

Која је данас улога рокенрола, који јесте револуционарно променио свет, некада? Зашто је важно свирати у дигитално доба?

- Рокенрол се полако сели у музеје. Завршиће као поставке древних египатских ископина, или слика старих мајстора. И то је нормално, ништа трагично. Оно што је сигурно, рок музика је једини облик људског уметничког деловања због којег су следбеници овога покрета били спремни да промене свој живот. Ниједна друга врста музике није имала толики утицај на своје поклонике као што је то имао рокенрол. Он је изродио једну посебну утопијску слику света која раније није постојала, а истовремено је и ујединио све светске меридијане. Моја соба, као и собе припадника моје генерације у Америци, Русији, Јужној Африци, Аргентини, Кенији, имала је исте постере на својим зидовима, исте књиге на својим полицама и исте плоче на грамофону. И свако од нас живео је то што се зове рокенрол. Данас та утопијска слика више не постоји, индустрија је у потпуности заменила ауторску мануфактуру, а самим тим рок је постао једна мало боље организована модна ревија. Слава му!

Шта мислите о прикривеним револуцијама, вештачкој интелигенцији и могућностима да људско стваралаштво преживи?

- Свако доба носи нове изазове. Проблем данашњег времена је што је пребрзо и бучно. Та бука у овоме тренутку је експлодирала. Пукли су чиреви и гној је почео да цури. Ми се налазимо усред ерупције новога вулкана у коме су прикривене револуције, вештачке интелигенције, пандемије и бомбардовање информацијама само делић хаоса који нас окружује. Парадоксално, нема бољег времена за уметност.

А о wоке покрету и "канцел" култури, који нам одређују и шта се зове тероризам а шта агресија, а не заобилазе ни уметнике?

- Уметници се, јадни, сналазе како могу. Разумем их. Тешко је препознати концепт свега овога што сте набројали из позиције некога који већ дуго живи у томе. Слобода, та кључна реч, одавно је девалвирала, променила свој облик и постала супротност самој себи. Они који су је освојили помислили су да су њени власници и да је могу распоређивати као неку врсту хуманитарне помоћи. Толико су је штитили од варвара, да од ње није остало ништа.

Пратите ли сукобе у свету и налазите ли сличности с нашом ситуацијом, некад, сад...?

- Рат у Украјини је друго полувреме. Прво је било на Косову деведесет девете. На Блиском истоку се играју и продужеци. Питање је само колико ће дуго трајати овај страшни турнир и да ли ће се прекинути на време или је све ово само припрема за финалну утакмицу. Верујем да ће неко утрчати у терен и свирати крај!

Свирате ли? Пишете ли и даље, односно већ нешто друго?

- Тренутно пишем сценарио за серију по првом делу "Солунске 28". Као и увек радим са великим ентузијазмом, као да ће је одмах сутра откупити неки холивудски продуцент, али тако радим само кад ми представља задовољство.

Писањем сте још проширили поље свог изражавања, осећате ли се као писац?

- Још увек не. Мислим да ми фали још који роман...

Сајам као светковина

ШТА је за вас Сајам књига? А Београдски сајам?

- Сајам књига је велика светковина, нешто на шта Београд и Србија морају да буду поносни. Ако вас икада ухвати апатија, губитак ентузијазма и безвољност, ви се ухватите неке књиге па ћете у њој открити више лекова него што фармацеутска индустрија може да их смисли. Сајам књига је на тај начин једна велика апотека!

Поставка у Будимпешти

ОТВОРИЛИ сте и изложбу?

- У Будимпешти, на Арт Будапесту, две београдске галерије, Галерија "Сањај" и Галерија "Монолог", поставиле су инсталацију "На почетку беше реч", у којој су речи мојих песама поређане на екрану испред посматрача као нека посебна, добро обучена војска. А знамо да човек још увек нема јаче војске од речи. Моји кустоси Сања Јанковић и Денис Хегић направили су корак даље, па су инсистирали да се инсталира камера којом се на екрану по којем дефилују речи оцртава силуета посматрача. Својим померањем посматрач мења боју слова и на тај начин активно учествује у ономе што можемо да назовемо манипулација. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације