Култура

БОЛНЕ ТАЧКЕ НАШЕГ ДРУШТВА: Обележено девет деценија од рођења великог српског писца Слободана Селенића

Д. Богутовић

25. 10. 2023. у 07:15

ДЕВЕТ деценија од рођења великог писца Слободана Селенића (1933-1995) обележено је у сали "Васко Попа" где су говорили Владан Бајчета, Марко Аврамовић и Игор Перишић.

БОЛНЕ ТАЧКЕ НАШЕГ ДРУШТВА: Обележено девет деценија од рођења великог српског писца Слободана Селенића

У свим романима Селенић се опсесивно бавио великим друштвено-политичким преокретом који је наступио са доласком Комунистичке партије на власт и поразом српске грађанске класе, рекао је Бајчета, и додао:

- Припадајући на неки начин и једном и другом свету према породичном пореклу, али и властитим опредељењима, Селенић је изузетно добро упознао сукобљене стране и са ванредном приповедачком умешношћу предочио њихов судар у престоници социјалистичке Југославије. Мимоишао га је, притом, сиренски зов постмодернистичке текстуалне комбинаторике и писао је дела са ликовима од крви и меса, невероватне животности и уверљивости. Језичка виртуозност оличена у вишегласју и аутентичности регионалних говора, сленга и свих осталих варијетета којима је обликовао њихове трагичне судбине није била виђена до тада у српској књижевности, изузев донекле у романима Драгослава Михаиловића.

Подсећајући да је Селенић током неколико последњих година живота, у време југословенске кризе, уложио свесрдан интелектуални напор да пружи допринос што безболнијем изласку из неповољних историјских околности, Бајчета је рекао:

- Сведочанства својих настојања сакупио је у књизи публицистичких текстова "Искорак у стварност" (1995), чији излазак из штампе није дочекао. Био је учесник српско-словеначких разговора у јесен 1987, одржаних у првој етапи у Љубљани, а затим и у Београду, са тежњом да се расветли положај републике која ће прва иступити из федеративне заједнице. Учествовао је и у разговорима српских и хрватских интелектуалаца у Загребу 1993, посвећеним могућностима пацификовања заоштреног сукоба двеју осовинских република Југославије; а затим и на сусрету писаца у Бечу у организацији "Иницијативе за хрватско-муслиманско-српски мировни дијалог". Потписивао је велики број прогласа, јавних апела, петиција и свих других покушаја да се политички радикализам, а касније и ратни исход сучељених страна, што пре и што безболније стиша.

Иако је прошло девет деценија од рођења и скоро три деценије од његове смрти, теме којима се овај писац опсесивно бавио у својим, и за његовог живота, а чини се и данас, веома читаним романима и даље су у жижи наше културне, друштвене и политичке јавности, можда чак и више него што су то биле у тренутку када се овај писац на њих осврнуо, нагласио је Марко Аврамовић:

Плитки гробови

СЕЛЕНИЋ је велики драмски писац у роману где је постигао оно о чему већина књижевника тежи, а то је да су га подједнако волели и публика и критика. Поред осталог, његов опсесивни мотив били су плитки гробови. Преко упечатљивих слика он је успео да дочара српска страдања која нисмо, с једне стране довољно дубоко упамтили, док би, с друге стране, таква повлашћена места Селенићеве прозе требало да нас опомињу да нам се сличан удес више никада не понови - рекао је Игор Перишић.

- У питању су односи Србије и Европе, коју је овај аутор најизразитије тематизовао у свом можда и најпознатијем роману "Очеви и оци", затим српско-албански односи и косовско питање којих се он дотиче у наградом награђеном роману "Пријатељи", па затим геноцид у НДХ и однос према овом тешком наслеђу, како у нашој тако и у хрватској средини, што је у средишту пажње романа Timor mortis и рецимо још, ратови за југословенско наслеђе које је Селенић међу првима увео у српску књижевност у свом последњем за живота објављеном делу "Убиство с предумишљајем". Потврђује се стога да је овај романсијер био изразито сензибилан за неуралгичне тачке нашег друштва, не презајући да на њих у својим књигама на изузетно високом занатском нивоу да непосредан, и како се данас испоставља, трајан одговор.

Препоручујемо

ЛИКОВИ НА МАРГИНИ: Теа Обрехт, америчка књижевница , Гостовала у Лагуни

Култура

0 0

ЛИКОВИ НА МАРГИНИ: Теа Обрехт, америчка књижевница , Гостовала у "Лагуни"

23. 10. 2023. у 15:27

МЛАДИ У РЕДУ ЗА ПОТПИС: Гужва на штанду Љиљане Хабјановић Ђуровић

Култура

0 0

МЛАДИ У РЕДУ ЗА ПОТПИС: Гужва на штанду Љиљане Хабјановић Ђуровић

23. 10. 2023. у 15:19

НАПОЛЕОНОВА ПОВЕЉА И ПРЕВЕРОВА ПОСВЕТА: Изузетни експонати привлаче многе посетиоце на штанд Поште Србије

Култура

0 0

НАПОЛЕОНОВА ПОВЕЉА И ПРЕВЕРОВА ПОСВЕТА: Изузетни експонати привлаче многе посетиоце на штанд "Поште Србије"

23. 10. 2023. у 15:14

КУНДЕРА ЈЕ ГОВОРИО О АПСУРДУ ЖИВОТА И РАДОСТИ ЖИВЉЕЊА: Гост из Француске

Култура

0 0

КУНДЕРА ЈЕ ГОВОРИО О АПСУРДУ ЖИВОТА И РАДОСТИ ЖИВЉЕЊА: Гост из Француске

23. 10. 2023. у 15:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 16

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ ИГРАЧ У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

Економија

0 4

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.

21. 11. 2024. у 11:32

СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: Они су тотални кретени, рекао после повика да је Француска одговорна за крвопролиће

Свет

0 0

СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"

"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".

22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ЧЕТРНАЕСТИ ЧЕЛО ФЕСТ ОД 23. ДО 30. НОВЕМБРА: Звук чела на Коларцу, у сали Филхармоније и у музејима

Култура

0 0

ЧЕТРНАЕСТИ ЧЕЛО ФЕСТ ОД 23. ДО 30. НОВЕМБРА: Звук чела на Коларцу, у сали Филхармоније и у музејима

ЧЕТРНАЕСТИ Чело фест 23. новембра на Коларцу свечано отвара наступ Симфонијског оркестра РТС под управом диригента Александра Којића, уз трио солиста који чине славни виолиниста Роман Симовић, виолончелиста Драган Ђорђевић и пијаниста Дино Имери, а поред Троструког концерта Лудвига Ван Бетовена, на програму је и популарна Симфонија бр. 9 "Из Новог света" Антоњина Дворжака.

22. 11. 2024. у 16:46

ХУСА АЛИЈЕВИЋ У ВЕЛИКОМ ИНТЕРВЈУУ ЗА НОВОСТИ: Позив мог живота је музика, а треба веровати у своје снове (ФОТО)

ТВ Новости

0 0

ХУСА АЛИЈЕВИЋ У ВЕЛИКОМ ИНТЕРВЈУУ ЗА "НОВОСТИ": Позив мог живота је музика, а треба веровати у своје снове (ФОТО)

ВЕЛИКИ сам љубитељ југословенске и српске кинематографије, тако да ми је било заиста задовољство да учествујем у оваквом пројекту. Ово је био мој први додир са филмом и са серијом, јер сам обично само гледалац, али мислим да смо јако добро то урадили. На првом месту, морам да поменем Немању Ћеранића који је редитељ овог остварења, Милоша Радуновића који је дао велики допринос и Стефана Бошковића који је написао сценарио веродостојан ономе што су испричали Џејеви пријатељи.

22. 11. 2024. у 12:05

ПРИЧЕ ЉУБЉАНСКИХ ЧЕФУРЈА ПРЕД БЕОГРАДСКОМ ПУБЛИКОМ: Словеначки писац Горан Војновић гост програма Booking Balkan

Култура

0 0

ПРИЧЕ ЉУБЉАНСКИХ "ЧЕФУРЈА" ПРЕД БЕОГРАДСКОМ ПУБЛИКОМ: Словеначки писац Горан Војновић гост програма "Booking Balkan"

У оквиру програма Booking Balkan, гости Културног центра "Град" у Bеограду, у недељу 24. новембра, биће познати словеначки писац и редитељ Горан Војновић, као и писац и креативни директор Славољуб Станковић.

22. 11. 2024. у 10:12

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Јуначко с(трпљење)

ЧЕТВОРО бивших студената извесног америчког католичког универзитета се састају на партију код чувара кампуса, да роштиљају, пију и да разговарају.

22. 11. 2024. у 06:30

МИЛИЈА БЕЛИЋ НОМИНОВАН ЗА НАГРАДУ АНДРЕ ЕВАРД: Наш уметник у најужем избору за признање са именом швајцарског конструктивисте

Култура

0 0

МИЛИЈА БЕЛИЋ НОМИНОВАН ЗА НАГРАДУ АНДРЕ ЕВАРД: Наш уметник у најужем избору за признање са именом швајцарског конструктивисте

СРПСКИ мултимедијални уметник, који деценијама ради и сртвара у Паризу,Милија Белић, седми пут је номинован за престижну награду Андре Евард, Фондација Месмер у немачком граду Регел.

21. 11. 2024. у 17:14