МУЗИКА СЕ НЕ УЧИ У ШКОЛАМА, БИТНО ЈЕ ОНО ШТО ЈЕ У СРЦУ: Виолиниста Најџел Кенеди, пред концерте на Коларцу

ВИРТУОЗ на виолини који одбија да музика остаје у сенци некаквих бесмислено скупих "страдиварија" и "гварнерија", који не пристаје да му ма ко одређује шта музика јесте а саму одредницу "класика" презире и сматра бесмисленом - такав је Најџел Кенеди.

Зоран Јовановић

Са панкерском фризуром, увек обучен у дрес или дуксерицу са ознакама вољене "Астон Виле", најчешће са лименком пива у руци, у сваком тренутку спреман да уздиже музику Хенкока или Дејвиса, "Цепелина" или Хендрикса, колико и ону Бетовена или Баха - јер, за њега постоје само две врсте музике, лоша и она добра (какву сам свира). Овог викенда ће, две вечери на Коларцу, праћен оркестром "Виртуози", свирати Бахове виолинске концерте - "пресечене" делима "другог свог омиљеног композитора, Најџела Кенедија".

"Виртуози" су оркестар младих људи одабраних и окупљених специјално за ову прилику, за ваше наступе - какви су?

- Одушевљен сам музичарима, пресрећан сам, сјајна су екипа, фантастично свирају, имају одличан слух и осећај за музику и, што је најважније - способност уживања у моменту. То је оно најмагичније, а ови људи имају срце и прелепо је свирати са њима.

Трудите ли се да их нечему научите, будући да нисте превелики присталица музичких школа и конзерваторијума?

- Много више се о музици научи ван школа, него у њима. Битна су ваша животна искуства, битно је оно што је у срцу, а ништа од тога не може се предавати нити учити у школи. Техника свирања може, школе су и усмерене на технику а техника је далеко од срца. Ја младе музичаре подсећам на то зашто су почели - зато што су волели музику! То је нешто о чему им професори никада не говоре.

Музика су људи који свирају заједно - свако то прожимање између мене, оркестра и публике потпуно је јединствено, непоновљив тренутак.

Шта вас фасцинира код Баха, који је неизоставан у вашим програмима?

- Бах је генијалан и чудесан и није случајно то што његова музика траје, слушамо је и изнова откривамо стотинама година. Чак и ако свакога дана свирате једно те исто Бахово дело, увек научите нешто ново, непрестано се отварају неке нове перспективе. Из строго музичког угла посматрано, то је невероватна структура, мелодије, ритам, хармоније, а са духовног аспекта Бах је напросто прелеп, сваки пут вас изнова задиви и заувек ћемо му се дивити. Ипак, два сата чистог Баха, без милости, било би превише за свакога - зато ћемо на Коларцу свирати и одабрана дела генијалног композитора Најџела Кенедија!

Какву музику компонује Најџел Кенеди?

- Тешко је рећи, она не подлеже крутим дефиницијама. Мелодична је, свакако, то је оно за чиме трагам и што ме осваја било да је реч о ономе што називају "класиком", о џезу или металу. Мелодичност, и једноставност, изнад свега.

Уморан сам од овог света експерата и силних "мудрих", "паметних" људи. Погледајте тај свет. Посвуда су ти паметни а видите шта се дешава, не само палестинском, не само украјинском народу! Ако сви ти препаметни људи не успевају да пронађу и понуде нам праве, паметне одговоре, можда више не би требало да слушамо њих, већ нам је потребно нешто једноставно? Једноставност би могла бити та која ће нас одржати заједно.

Представићете се на овим концертима као композитор, али и као диригент. Шта одликује доброг диригента?

- Немам штап - ја нисам непријатељ, ни ако "водим"! Оно што диригент мора да поседује је способност да мотивише људе, да их пусти да се изразе и подстакне их да буду оно што јесу, најбоља верзија себе. Да се не плаше грешке. Одбацити осуде и понудити охрабрење уместо њих, будити ентузијазам - то ради добар лидер бенда или оркестра. Диригент има свест о томе колико су сви музичари талентовани, да су посветили своје животе музици, поштује их и воли.

Одбили сте да свирате у Ројал Алберт Холу, након што су се радио Classic FM, али и музичари у етнички шароликом оркестру, супротставили вашој жељи да свирате Хендрикса?

- Назвао сам то музичком сегрегацијом, био је то расизам "црних", односно мањина, против Хендрикса. Не разумем. Знам да не желим да ми неко говори шта је класична музика, не желим да ми било ко одређују репертоар, и никако не желим да будем у малој кутији као други. Рекао сам им "Звали сте ме, али не желим да ми се одређује шта ћу свирати, ако ми будете одређивали, нећу свирати". И нисам.

Често говорите о хипокризији савремених "западних демократија"?

- Требало би тежити некој форми социјализма где се праведније расподељује, поносан сам на своје и на родитеље моје жене што нису из света "ја ја ја мени мени још још још новца". Капитализам какав имамо значи профит за неколицину док масе људи скапавају, све се своди на - наотимати се још новца, продајом оружја, јер рат је операција за прављење профита онима на врху. Цинично је када се такве прљаве игре називају демократским док служе за богаћење једног процента а огромна већина остаје на дну.

Због свега тога одселили сте се у Пољску, у планине?

- Ти горштаци су непоткупљиви, слободни људи, непокорни. Нико њима не говори шта да раде, никада, никога не слушају. И ако имате проблем, решићете га, искрено и гласно. Око нас су планине, са снегом на врховима, овце и пастири, нема "Мека" и "КФЦ" десетинама километара наоколо, то је леп, миран живот у малој заједници.

Срби вам се допадају због сличне гласне искрености. Ипак, откуд љубав према ФК "Партизан"?

- Саво Милошевић, фантастичан нападач коме смо певали песму и чије сам акције за "Астон вилу" много пута гледао и навијао, мој је пријатељ, као и Саша Ћурчић који је такође играо у "Вили", и био превише паметан за фудбал, препаметан да би му неки тренер говорио шта да ради. А најбољи играчи долазе из најбољих клубова, из тога произилази да је "Црвена звезда" нека врста шале, зар не?

Такмичења

- НАЈГОРЕ што може да се деси младим музичарима су - такмичења! Поражавајућа је идеја да се музика третира као надметање, музика је сарадња, није нешто мериво и подложно оцењивању, нити је поента у томе да будете број 1.

Ти млади људи, заиста креативни, препуни љубави према музици и свирању, буду оцењивани од неких судија, бивају проглашени најбољима, и наједном - имају по стотину или две концерата годишње, не виђају породицу, пријатеље, нису срећни, а премлади су и то их уништи - умиру као музичари јер постају несрећни. Нисам верник али то звучи као скрнављење, као када би неко мерио и међусобно упоређвао Христа, Бога Оца и Марију.

Нисам анђео

НЕ ВОЛИМ да свирам на "Страдивари"виолинама, "Страдивари" има предиван звук, да, и онда музичар мора да се прилагођава том предивном звуку. Поредити "обичне", "нормалне" виолине са Страдиваријевим било би као поредити Софију Лорен и Катрин Денев - Софија је нормална жена, приземна, а Картин је нешто неземаљско, анђео. То је лепо, дивно, али ја не желим да будем ј...ни анђео, више волим нешто опипљиво, страствено, животно. Путовати по свету и непрестано пазити на... не сам инструмент, него на те силне милионе долара спаковане у кутији за виолину, разболети се од бриге за свој скупоцени инструмент, није вредно ничега.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације