Култура

САМО У ТЕАТРУ ЉУДИ ДЕЛЕ ИСТИ ДОЖИВЉАЈ: Редитељ Валериј Фокин, уметнички директор Александринског театра

Вукица СТРУГАР

28. 09. 2023. у 18:14

ПРВИ пут у својој историји, дужој од два и по века, чувени Александрински театар из Санкт Петербурга гостовао је (две вечери за редом) на сцени нашег Народног позоришта и то са делом једног од књижевних горостаса - Гогољевом "Женидбом", у поставци славног руског редитеља Валерија Владимировича Фокина.

САМО У ТЕАТРУ ЉУДИ ДЕЛЕ ИСТИ ДОЖИВЉАЈ: Редитељ Валериј Фокин, уметнички директор Александринског театра

Реч је о узвратном гостовању (само неколико дана после наступа и великог успеха представе "Рат и мир" у режији Бориса Лијешевића у Петербургу), као део успостављеног Споразума о сарадњи два театра.

И док је Александрински премијерно у Београду, Фокина памти битефовска публика по маестралном читању Кафкиног "Преображаја" на 32. фестивалском издању. Редитељ, глумац и педагог, одликован са четири почасне руске државне награде и највишим међународним признањима, свој позоришни концепт сажео је у једну (често цитирану) мисао: "Професија је као абецеда: што је више користите, више вам омогућава да се изразите".

Са уверењем да редитељ мора бити и својеврсни полемичар, успео је да на руској сцени "мајсторски споји старо и ново, филозофију и психологију, машту и технику". Па и да антиципира неке догађаје, будући да је његова драма "Говори!" из 1985. била прва представа у Русији која је предвидела да ће нестати Совјетски савез и да ће Русија ући у ново политичко раздобље обележено перестројским реформама Михаила Горбачова, уведеним у у јуну две године касније...

- Наше позориште је старо 267 година и најважније је да остане живо и реагује на све што се дешава у савременом животу. Главни задатак нам је да повежемо традицију и модерно доба. Текст се мора адаптирати уколико је неопходно да би данас био разумљив, али је то деликатно питање: граница је веома танка и треба бити опрезан. И ни у ком случају не треба је прећи - каже на почетку разговора за наш лист Валериј Фокин, који је већ две деценије уметнички директор Александринског театра.

* Како оцењујете актуелни позоришни тренутак и посету Београду?

- Веома је важна међународна сарадња и односи који се кроз њу граде. Позориште је једно од ретких места где се могу наћи људи најразличитијих поглада на живот и свет, а да истовремено, могу на сличан начин да доживе исту представу и искажу емоције.

* Ваша велика "четворка" на сцени Александринског су Љермонтов, Достојевски, Толстој и Гогољ?

- Најважније је да сви они буду интересантни данашњем гледаоцу. Не мислим само на текст, већ на постојање оног живог позоришта блиског млађој публици, јер само тако класици могу да опстану на репертоару. Уколико може да се повуче нека паралела са савременим добом - на томе треба радити.

* Једна од одлика Вашег стваралаштва је повезивање потресних историјских догађаја са савременошћу. Издвајате ли неког писца посебно "податног" за доба у коме живимо?

- Мислим да су то Толстој и Достојевски. Има још класика који нису толико славни као, рецимо, Платонов или неки други. Од детињства посебно волим Гогоља и Достојевског, режирао сам много представа по њиховим текстовима и у Русији и у иностранству. Ипак, нисам себи зацртао да морам да урадим нечији комплетан опус. Уколико сматрам да је нешто у датом тренутку важно, онда то и радим.

Гонцић: За генерације које ће доћи

- СТО година после стварања Александријског театра у 18. столећу, веку просветитељства када настаје модерно друштво, играо се на сцени Гогољ. Народно позориште у Београду основано је неку деценију касније - подсетио је уочи извођења "Женидбе" Светислав Гонцић, управник Народног позоришта. - Између два светска рата настао је српски балет који су помогли руски уметници из Санкт Петербурга. Са великим задовољством, са историјске сцене Александринског, можемо да гледамо управо Гогоља и његову "Женидбу". То је оно што нас везује кроз вертикалу времена, као и што уз изванредне руске глумце, имамо прилику да се поново дружимо са једним од највећих живих редитеља модерног светског театра, Валеријем Фокином. Захвални смо што у ово наше време имамо прилику да спојимо два национална театра, због свих оних уметника који су градили две куће, а поготову због генерација које ће тек доћи.

* Да ли су су Ваши "Говори!" предвидели догађаје који су уследили на основу великог историјског, па и животног искуства?

- У том тренутку ова представа била је неопходна као својеврсан позив и један нови глас који је антиципирао време које се тек рађало. Наравно, данас се све променило, читав контекст, а и ситуација у Русији је другачија. Сада је ова представа само сећање, искрена успомена, донекле идеалистична. Мислили смо, говорићемо, и све ће се променити. Данас нам је јасно да баш није тако...

* Било је то једно утопијско убеђење?

- У извесној мери јесте, мада смо тада мислили другачије. Искрено смо желели промену и веровали да ће до ње доћи.

* Има ли у садашњим околностима представа које могу предвидети будући след догађаја?

- Има их и данас. Наравно, није то случај са сваком представом, ипак, постоји нека уметничка интуиција која нам говори шта ће се догодити за неколико година...

* Колико руска публика, и читалачка и позоришна, познаје српску културу?

- Раније смо у Русији, ми који се бавимо театром, веома добро познавали српску позоришну сцену. Кад то кажем, мислим на Битеф и друга остварења која су се дешавала у овдашњем театру. У последње време дошло је до смене генерација и ситуација се променила, па су само стручњаци донекле упознати са актуелним дешавањима. Тим пре, наша сарадња треба да се понавља, продубљује и да се што више приближавамо. Иначе, познајем српску класику, Нушића веома волим. Својевремено сам, још на позоришном институту, учествовао у извођењу његове комедије. Једно време је код нас био веома полуларан.

* Сматрате ли да је западни свет данас сиромашнији јер је због познатих околности велику руску културу одбацио или ставио у други план?

- То је непобитна чињеница и сигурно ће се одразити на целокупну светску културу. Култура је мост који повезује и људе и земље. Без обзира на њихове политичке ставове, шта воле или не воле, она је оно што нас све спаја и око чега треба да се ујединимо. Управо позориште представља место у коме људи могу заједно да дишу и нешто скупа проживе. То што се сада догађа, сигурно је веома лоше. Нажалост, данас политика диктира правила.

* Можемо ли да очекујемо да ћете можда режирати и на нашој сцени?

- Тешко ми је да вам на то одговорим, јер и то зависи од ситуације. Али, што се мене тиче - зашто да не?

26. 09. 2023. у 16:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 10

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17