"ЈУНОНУ И ВУЛКАНА" ВРАТИТИ КУЋИ: Бранка Ђорђевић Наканиши истиче да је слика Барилијеве која ће се наћи на аукцији, настала у Пожаревцу

ЗА историчарку уметности Бранку Ђорђевић Наканиши, нема сумње да је слика "Јунона и Вулкан", која ће се наћи на аукцији у америчкој кући Artprice.com, 28. септембра, a коју је уметница потписала са "Милена 1936", настала у - Пожаревцу.

Фото Принт скрин, The potomack company

- Није лако детаљно пратити Миленин номадски живот, али зна се да је у периоду између 1932. и зиме 1938/9. она боравила у Паризу - објашњава саговорница. - У том периоду је само неколико пута напуштала Француску. Једном приликом је ишла на кратко путовање у Лондон, а 1938. године је посетила оца Бруна Барилија у Италији (где им се у Венецији прикључила и мајка Даница). Али, Милена је направила и једну већу паузу од париског живота и провела годину дана у Пожаревцу - од краја 1935. до краја 1936, када се, како сведочи њена мајка, тачно на Светог Николу поново вратила у Париз.

Фото Принт скрин, The potomack company

Како наставља Бранка Ђорђевић Наканиши, слика "Јунона и Вулкан" први пут се помиње 1948. када је, први пут продата у Италији, а како је дошла до Италије, може само да се нагађа:

- Могуће је и да ју је Милена лично тамо однела на поклон оцу или родбини када је 1938. ишла у Рим, Падову и Венецију. Не зна се како је дело доспело до Америке, али недавно је пронађено у "Колекцији приватних заоставштина Мериленда и Масачусеца".

Све Миленине слике, према речима ове историчарке уметности, где год да су настајале, биле су испуњене сетом, меланхолијом и носталгијом, уз богату симболику из које су се ова осећања читала:

- Кад је боравила у Србији, недостајала јој је очева постојбина Италија. Кад је боравила у Италији, чезнула је за мајком и Пожаревцом. А током живота у Паризу и, касније, Њујорку, маштала је о свему што је оставила за собом у Европи. Али на слици "Јунона и Вулкан", Милена слика управо детаље из свог тренутног и вољеног пожаревачког окружења: мајчин клавир, мех за распламсавање ватре (који може да се схвати и као симбол распламсавања њених осећања) и отпали колски точак (који можда сугерише да је на моменат све стало, да је време за предах у родној кући).

Пада у очи фигура хромог Вулкана са дрвеном ногом, истиче саговорница, и додаје:

- Милена је сликала фигуре са дрвеним ногама или штакама уместо ногу и током претходног боравка у Пожаревцу 1932. године ("Алегоријски лик са црвеном виолином" и "Мушка фигура са крилима"). На њу која је по природи била емпатична и осећајна, очигледно су оставили снажан утисак инвалиди из Првог светског рата које је без сумње сусретала на улицама. Такође је занимљиво да се те, 1936. године на још пар Милениних слика јавља мотив позоришне завесе, баш као и на слици "Јунона и Вулкан", као да се посматрачу даје до знања да стоји пред необичном позорницом Милениних визија, нарација и снова.

Лево од фигуре Вулкана, наглашава историчарка уметности, насликана је Јунона, римска богиња свих аспеката живота жене, у чијем лику препознајемо сличност са самом Миленом. На њеном рамену стоји соко, птица која је у оно време била веома распрострањена у Србији, а која због својих летачких способности од давнина симболише неспутану слободу.

- Било би од изузетне важности да се слика "Јунона и Вулкан" нађе у неком од музеја Србије, а најадекватније место би јој било у Галерији Милене Павловић Барили у Пожаревцу, на месту где је настала и са којим је својим мотивима и симболиком уско повезана - закључује Бранка Ђорђевић Наканиши.

Историчар уметности Драго Ракочевић, из наше аукцијске куће АРТЕ, за наш лист потврђује како је појава дела Милене Павловић Барили на тржишту велика реткост, и код нас, али и у свету.

- У приватним колекцијама код нас постоје њени радови, али се њихови власници не одлучују да их отуђе баш зато што су они веома ретки - каже Ракочевић, наглашавајући да је управо због тога што се дуго ништа није појављивало на аукцијама, немогуће говорити о кретању цена.

Када су у питању аутори попут Барилијеве, али и други чији радови могу да достигну велике цифре, изузетно је важно да за њих постоји потврда аутентичности, односно да на аукцију дођу, како каже саговорник - потпуно чисти. Постоји више начина да се докаже да ли је посреди вредни оригинал или фалсификат.

- Потребно је да позната историја самог дела, као и историја власништва, у чијем је све поседу претходно била - објашњава саговорник уз напомену, да се у процесу доказивања аутентичности некада раде и хемијске анализе бојеног слоја, пигмента, блинд рам, платна или неке друге подлоге на којој је уметник радио. - Тачно се зна које боје је користио који сликар, може тачно и да се утврди да ли је у питању платно из периода у ком је рад настао, да ли је посреди, рецимо, папир одређеног произвођача на ком је стално радио, има ли водени жиг...

Према информацијама до којих може да се дође, за ову слику тренутно постоји 28 заинтересованих купаца, а највећа понуда је 25.000 долара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације