ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Четири јахача постапокалипсе

БЕОГРАДСКО драмско позориште је у протеклом августу, уместо уобичајене репертоарске паузе, пројектом "Нови гласови", дало шансу младим ствараоцима. Четири ауторске представе, врло добро посећене, нису биле летња разбибрига. Бавиле су се невеселим темама, које, очигледно, брину и врло младе људе.

фото: приватна Архива

Први у низу била је комедија, "Усе, насе и подасе" , писца Горана Старчевића и редитеља Стефана Гајића. Појава злоупотребе ратних заслуга, да би се остварила корист је тема достојна, пре свега, Александра Поповића, што није много обавезивало ауторе на сериозан приступ ироничном материјалу. Спретни и разиграни млади глумци, Марко Павловић, Вукашин Јовановић, Мина Обрадовић, Огњен Малушић, Андријана Ђорђевић, Огњен Никола Радуловић, Драган Петровић, Петар Петровић, Ксенија Репић и Радосав Јањић су савладали ово "опште место" са импресивном радошћу и успехом. "Безобалност" Гајићевог редитељског читања, одсуство правилног ритма грађења комичног, који тражи и његово успоравање је од добро одабране теме учинило лаку комедију, без тежишта и праве поруке. Добар костим је осмислила Марина Маричић, Марта Доган и Тедора Кнежевић су уредиле скромну сцену, каламбур сценског покрета је приредила Марија Миленковић, а сценски говор је дело Ђорђа Марковића.

"Тихо, тише" Милице Радојчић, комад о насиљу са силовањем је режирала Ана Јанковић, стављајући драмски погрешан акценат на спољну атрактивност како сцена насиља (посебно силовања), тако и понашања младог света без унутрашње кочнице. Списатиљица је далеко аутентичније уочила проблем "нељубави" у односима у породици и између партнера "у вези". Деликатност разлике је редитељка потрла неподношљивим трајањем сцене силовања, у којој је, опет без јасне потребе, младић био наг. Драматуршкиња пројекта, Теодора Марковић, требало је то да каналише. Александра Аризановић, Јана Милосављевић, Ана Ћурчић, Вељко Стевановић, Чубрило Чупић и Никола Ђорђевић су храбро, уз помостимографа Јована Цветковића и дискретног сценографа Бојана Каурина некако "форматирали" игру, не без успеха и истинито, што је публика осетила. Добар је био звук, сонгови Сајси МЦ уз музику Дуде Буржујке, што је ипак мало одвукло радњу из натурализма. Пруценткиње су биле Јелена Чеивановић и Нађа Марјановић.

Списатељица Катарина Николић је, 2021., за своју драму "Прозор", о вршњачком насиљу, освојила Хартефактову награду за друштвено ангажовани текст, с правом, јер се ова драма издваја од осталих по унутрашњој деликатној драмској структури, коју подцртавају и лутке. Изврсно је режирао Никола Бундало. Ова представа би требало да нађе своје место у репертоару БДП-а, по параметрима аутентичног, тачног, истинитог, и, надасве, занимљивог сценског истраживања о теми "другости" и бола одрастања, и без насиља деце над децом. Са великим успехом, осим одличних глумаца ( Александар Јовановић, Невена Кочовић, Стефан Старчевић, Марта Богосављевић, Драги Петровић), креативни посао су обавили и драматуршкиња Нина Плавањац, сценографкиња Јелена Иванчевић, костимограф Милош Јањић, и, изнад свега, кореограф Андреја Карчагин. Име Николе Бундала, редитеља треба меморисати.

Последњи "Нови глас" је био есеј у сценској форми, "Ибзенове авети", по замисли ауторке, Мине Милошевић, у врло захтевном редитељском читању Ивана Балетића. Ибзенови женски ликови (Хеда Габлер, Нора...) су атрактивно деконструисали живот писца и његову намеру да од својих јунакиња створи прототип "боркиња" за људска, пре свега, а онда и женска права. Неизбежан у овој причи, Стриндберг, коме Ибзен дугује, успешно је проширио истраживање на суштински проблем честитости и добрих намера писаца да изграде своје ликове, са увек присутном жељом да и свој проблем кроз њих исповеде. Глумци, Милан Зарић, Срђан Марковић, Лана Мигрић, Јана Милосављевић, Аница Петровић, Милица Стефановић и Марко Тодоровић су помало превише "одвојили од себе" своје улоге, па су, иако занимљиви, повремено деловало одсутно и артифицијелно. Иако су и глумци, као и остали аутори, сценограф Милорад Пејановић, костимографкиња Лидија Јовановић, композитор Никола Драговић, видео уметница Аница Ражнатовић,као и уметница сценског покрета Милица Писић били врло инспирисани, исход је представа захтевна за читање и посвећена само одређеној публици.

Била је ово одлична намера Београдског драмског, која би много јаче одјекнула, да је била у сарадњи са ФДУ, јер би тада истраживачки аспект у представама био и боље видљив, и другачије оцењен од стручне јавности. Чини се да је публика, ипак, била задовољна.

БОНУС ВИДЕО: КОМЕМОРАЦИЈА ТАНАСИЈУ УЗУНОВИЋУ - Опроштај од глумачког великана у Народном позоришту

Препоручујемо

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА ПЛАКАТА МИРКА ИЛИЋА: Југословенско драмско представља, у години јубилеја, представља радове дизајнера светског гласа

07. 09. 2023. у 14:33

Познати

0 0

"МОГАО САМ ДА УМРЕМ, ДОШЛО ЈЕ ДО КРВАРЕЊА" Шварценегер о опасној операцији срца - упутио апел свима (ВИДЕО)

07. 09. 2023. у 09:26

Панорама

0 0

СЈАЈАН ТРИК: Како спречити клијање кромпира - уз ово га можете чувати месецима

07. 09. 2023. у 07:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације