МОЖЕ СЕ ПОРАСТИ И БЕЗ БАЈКИ, ПИТАЊЕ У ШТА СЕ ОДРАСТА: Дечји писац Урош Петровић говори за "Новости"

ДЕЛА Уроша Петровића (56) већ годинама померају границе у савременој литератури за децу и младе. Петровић је аутор више од двадесет књига које су доживеле 160 издања и 450.000 продатих примерака. Први наставак његовог серијала за децу, "Бајке - Првих седам" неколико месеци био је најчитанија књига за децу у региону и добио је награду Новосадског сајма књига за најбоље дело за најмлађе. За неколико дана излази наставак "Бајка - Других седам", опет је реч о троструком издању - на ћирилици, латиници и енглеском са илустрацијама Александра Золотића. У разговору за "Новости", Петровић каже да је сигуран да се може одрасти и без бајки, али да није сигуран у шта се одраста.

Privatna arhiva

- Мислим да је основна улога писаца за децу да докажу да још постоји разлог да то занимање постоји - наглашава Петровић. - Дакле, можеш да напишеш лепршаво и надасве едукативно ремек-дело, и оно неће вредети ништа ако га деца не читају. Ако неко у формативним годинама издвоји своју пажњу и време да прочита оно што си написао, онда већ можемо да говоримо о смислу. Иначе, постоје докази да дете које у раном узрасту чита и нешто ван школе постиже за трећину успешније резултате и у школовању и у животу. Такав малишан бива вештији са речима (по логици, одмах и храбрији са речима) те стиче предност, у било којој професији се једног дана обрео. Када би претходну реченицу прочитали, упамтили и применили сви родитељи ђака у Србији, за двадесет година бисмо имали много успешнију заједницу, коју чине спокојнији, задовољнији људи.

Privatna arhiva

Својим књигама утичете на формирање ставова и вредности код младих. Како бисте појаснили ваш приступ писању?

- Не пишем са предумишљајем. Пишем првенствено оно шта ме забавља да пишем. Изгледа да се тај дух преноси и на оне које читају. Ако малишанима приредите занимљиво, разиграно штиво, онда ни тема није толико битна - биће благословени навиком читања! Тек тада се догађа утицај на њих и све остало. Наравно, деца не воле када им се нешто отворено намеће. Много су пријемчивија на поруке између редова. Скривено је привлачније.

Млади се суочавају са многим изазовима, како бисте описали тренутно стање?

- Какво је да је, ту је. Биће и било је бољих и лошијих стања. Изазове ионако сматрам основним предусловом за напредак.

Шта мислите који су главни фактори који их усмеравају ка исправном или погрешном путу?
- Сматрам да је реч о акорду утицаја - од родитељске посвећености, рано изабране уже дружине, полета и мотивације васпитача или учитеља до онога шта гледају на екранима.

Недавни трагични догађаји у школи "Владислав Рибникар" дубоко су потресли друштво. Сматрате ли да овакви догађаји могу бити окидач и за промене у приступу васпитању и подршци младима?

- Мој наратив се није променио - већ дуго говорим о томе да смо пореметили приоритете. Тамо где усмериш пажњу, тамо одлази и сва енергија. Нека се свако од нас запита где му одлази пажња, куда га вуку кликови и да ли су то праве дестинације за ум и душу. Ево једног податка за размишљање: Последњих деценија је у Србији снимљено само пет филмова за децу! Да ли вам то звучи као достојна пажња усмерена према нашим наследницима?

Како видите везу између интелектуалног развоја и разумевања младих?

- Године сам посветио интелектуалном развоју малишана, и успео сам да, по разним основама, допрем до десетина хиљада њих. Жао ми је што нисам до стотина хиљада. Ако се ичим бавим онда је то подстицање деце да размишљају својом главом. Драго ми је што данас срећем успешне и самосталне младе људе који су одрастали на мојим књигама. Препознамо се на прву реченицу. Само овог лета успео сам да одржим интерактивне радионице на неколико летњих фестивала у Србији (Арлем у Ариљу, Златар Фест у Новој Вароши, Тешњарске вечери у Ваљеву, Рашке духовне свечаности), и неколико десетина умних авантура у природи, на неколико планина и десетак НТЦ кампова. Иначе, НТЦ програм обухвата активности које су усмерене на развој моторичких и когнитивних способности деце у предшколској и школској доби.

Како бисте оценили улогу породице, школе и друштва у обликовању вредности и ставова младих? Грешимо ли у нечему?

- Грешимо сви, и то је нормално. Трагично је само ако престанемо да се трудимо да грешимо мање или одустанемо. Става сам да би требало да интензивније мењамо наставу. Ево, већ у септембру, нећемо бити спремни за часове прилагођене наглом бујању и доступности вештачке интелигенције, на пример, иако се у том погледу свет управо преокренуо наопачке. Такође, мислим да бисмо много више енергије морали да посветимо развијању креативности, самопоуздања и доследности код деце. На пример, волео бих да се деца у школама боље информишу о управљању новцем - то ће им у будућности бити свакодневна активност, а о томе готово и да нема часова.

Ваша дела често доносе вредне животне лекције кроз приче. Како бисмо могли подстаћи младе да буду радознали, истражују свет око себе и уче из свакодневних искустава?

- Мислим да сам на ово питање одговорио најбоље што умем - својим књигама, стоним друштвеним играма, радионицама и свим осталим чиме се бавим. То сам изабрао, а тај животни позив не бих бирао да га не сматрам најсмисленијим могућим. Наравно, није свеједно ни како се нека прича исприча. Исте речи другачије звуче ако се чују са неуочљивог звучника мобилног телефона или ако се испричају на планини, поред логорске ватре. Лако је наслутити у којем случају јаче утичу и дуже се памте.

Како видите утицај друштвених мрежа на социјализацију младих, њихово самопоуздање и начин комуникације?

- Друштвене мреже су дубоко промениле друштво. Не бих да ламентирам над том чињеницом. То је сада тако и требало би да уочимо новонастала правила игре и научимо како да у тој ситуацији наставимо да градимо боље друштво и боље људе. Све остало нема смисла. Дакле, знање никада није било доступније - интернет је постао свеукупна Александријска библиотека. Чиме год се бавили, учите понешто ново свакодневно - бићете бољи и за себе и за друге.

Ваш профил на инстаграму (urospetrovicofficical) је постао веома популаран, чак и ту се трудите да својим загонеткама брусите умове деце али и одраслих?

- Више од двадесет пет хиљада људи решава моје загонетке са инстаграма. Реч је о визуелним загонеткама налик на ребусе, где је потребно слику претворити у речи. Тако се праве драгоцене нове неуронске везе. Мислим да сам људима пружио веома корисну прилику да вежбају свој ум и тако га чине моћнијим за свакодневну употребу.

Можемо ли заједно да радимо на стварању окружења које ће омогућити младима да бирају прави пут и да развијају свој пуни потенцијал?

- Није питање да ли можемо. Ми то морамо.

Препоручујемо

Култура

1 13

ФРАНЦУСКИ ПИСАЦ БЕГБЕДЕ ЗА "НОВОСТИ": Није на Бриселу да одлучује у име нација каква треба да им буде територија

01. 05. 2023. у 09:32

Друштво

44 5

КАКО ЈЕ ДРАГОСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ ГОВОРИО: Верујем да ће Косово остати у саставу Србије, Вучић одлично ради свој посао

12. 03. 2023. у 11:15

Култура

2 11

ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: Писац култног романа "Кад су цветале тикве"

12. 03. 2023. у 09:27

Свет

5 5

"ФРАНЦУСКУ ЧЕКАЈУ СУКОБИ ХРИШЋАНА И МУСЛИМАНА" Уелбек: Бели Французи ће се наоружати и пружити отпор

18. 01. 2023. у 20:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације