О УЖАСУ "ОЛУЈЕ" СВЕДОЧИО САМ КАО ДЕЧАК: Потресно сећање глумца Златана Видовића

ИМАО сам 12 година када сам гледао како колоне протераних људи, најпре у "Бљеску" затим и у "Олуји", прелазе преко моста у Градишци, где сам одрастао.

Фото ATA Images

Било је веома мучно гледати свој народ како одлази са вековних огњишта. Силом напустити свој дом је нешто најгоре што човеку може да се деси. Надам се да се такво страдање никада и ником на свету више неће десити.

Овако се ужаса из августа 1995. године и страдања српског народа у злочиначким акцијама Хрватске, сећа глумац Златан Видовић. Пуних 28 година касније, он поново сведочи о "Олуји", искрено и потресно. У филму "Олуја", сценаристе и редитеља Милоша Радуновића, приказаног недавно премијерно на ТВ екранима у Србији и Републици Српској, по оцени публике, Видовић је маестрално одиграо два лика, браћу близанце - свештеника Бојана и војника Данета.

Ово двоипочасовно "филмско опело" убијеним и протераним Србима из Далмације, Лике, са Кордуна, Баније, из њихове Републике Српске Крајине, Видовић, како признаје у разговору за "Новости", те вечери није гледао, с обзиром на то да је био на снимању другог филма.

- Много људи ми се јавило и писало, по томе сам видео колико је "Олуја" и на телевизијским екранима била гледана. Људима се, очигледно филм допао, што ми је најважније, дирнуо их је на неки начин. Мислим да је прилично истинит и добар у својој намери. Верујем да код нас, у Републици Српској није било куће у којој се на ТВ те вечери није гледала "Олуја". Говорили су ми људи да су неколико пута гледали филм, најпре у биоскопу а онда и на телевизији. То је најбољи доказ да је филм добар.

Ни недељу дана касније, чини се да многи не скривају емоције и, поред осталог истичу одличну глуму, како Златана Видовића, тако и ваших колега Јове Максића, Љубише Милишића, Марије Пикић, дечака Ивана Вујића, недавно преминулог Давора Јањића...

- Када гледам нешто што сам урадио, увек имам дозу критике за свој рад. Никад нисам задовољан, увек у себи тражим грешке. Више сам се бавио тиме како филм у целини изгледа, када сам га први пут одгледао. Што се колега тиче, презадовољан сам њима и радом уз њих. Мислим да је филм успео да исприча најважније. Морам признати да ми је било тешко док сам га гледао, поново сам пролазио кроз све то и кроз читав процес док смо снимали. Радили смо "Олују" више од годину дана, било је много снимајућих дана у околини Ваљева, на Тари, у Бајиној Башти, околини Београда... Али, верујем да се труд целе екипе исплатио.

 У којој мери је ваше лично сведочење у Градишци о патњи нашег народа помогло у креирању ликова, браће Бојана и Данета?

- Да, то ми је помогло, на неком подсвесном нивоу, јер сам то имао у свом генетском коду. Одрастао сам уз све то, као и сви ми који смо били деца док је трајао тај несрећни рат. Лично сведочење тој колони значило ми је на неком психолошком нивоу, да боље конципирам и схватим те људе.

 Није, чини се, било нимало лако истовремено "ући" у два лика која су потпуно супротна, и по физичким и психолошким карактеристикама.

- Ишао сам на војну обуку месец дана, сваки дан по неколико сати како бих што боље дочарао лик војника Данета. Када сам први пут прочитао сценарио "Олује", прва помисао ми је била како ћу да урадим два лика који су тако различити, а опет их нешто повезује. Оно што је њихова заједничка нит, што их веже, то је љубав према породици. Бојан је новозаветник, њега и Данета спаја близаначка љубав, када се једном брату нешто деси, други то осети, макар био и на крају света. То је било веома изазовно, надам се да сам успео то да дочарам.

 После свега, може ли народ са ових наших напаћених простора заједно у будућност?

- Надам се да можемо. Морамо заједно у будућност, другачије не можемо. Некако морамо да живимо једни са другима, да опростимо грешке из прошлости, али да никад не заборавимо, што каже Меша Селимовић. Опрост је једини пут. То, да ли можемо сви заједно, чак и не зависи од нас обичних људи. Када би све било до обичног човека,  који се труди да преживи, прехрани себе и своју породицу, који жели да му буде лепо, вероватно се ратови никада не би ни дешавали. Али, нажалост, ми живимо на раскршћу, на овом несрећном Балкану који је одувек био натопљен крвљу. Верујем да смо сада зрелији и паметнији него што смо били и да можемо заједно у будућост. Сви ови филмови које правимо, и "Олуја" и "Дара из Јасеновца" говоре управо о опросту. Говоре о томе да треба једни другима да погледамо у очи, да наставимо да живимо и радимо да нам свима буде добро. Ова наша поднебља нам пружају све што је потребно за леп живот. Балкан је сигурно један од најлепших делова на свету и зато бих волео да се у будућности, никад и ником, не понове страхоте којима смо сведочили.

 Завршили сте снимање друге сезоне серија "Певачица" и "Црна свадба". Директор сте позоришта у Градишци, радите и у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци, а овог лета снимате и по целој Србији. Кад вас питају где живите, шта одговарате?

- Као да живим у аутомобилу, пун ми је ствари, чак имам овде и четкицу за зубе. Управо радим један диван филм у Прокупљу, о дивној девојчици, али... не смем да откривам превише. Снимам и серију, у септембру ме чекају поново још један филм и серија, исто тако и у октобру. Стално сам у колима, мало је турбулентно, али најсрећнији сам кад радим. Нон-стоп сам на релацији Градишка - Бањалука - Београд. То је мој Бермудски троугао.

Препоручујемо

Колумне

6 7

УБИЦЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ: Ова имена треба да остану великим црним словима уписана у историју бешчашћа геноцидне "Олује"

10. 08. 2023. у 12:25

Фудбал

2 5

ОВО ЋЕ ИЗАЗВАТИ МНОГЕ РЕАКЦИЈЕ: Ево шта су "делије" урадиле поводом злочиначке акције "Олуја" (ФОТО)

07. 08. 2023. у 15:28

Фудбал

13 120

БОЛЕСНО! Хрвати и у спорту славе злочиначку акцију "Олуја"

06. 08. 2023. у 19:36

Политика

73 114

ТОТАЛНО ЛУДИЛО И АПСУРД: Вучић је крив, зато што нешто није рекао

04. 08. 2023. у 20:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације