МЛАДЕН ЂОРЂЕВИЋ ПРЕД СВЕТСКУ ПРЕМИЈЕРУ ФИЛМА НА ФЕСТИВАЛУ У ТОРОНТУ: Куда иде радничка класа

ДУГО, са нестрпљењем и узбуђењем ишчекивани нови, пети (или "четврти и по") филм Младена Ђорђевића, остварење интригантног наслова "Радничка класа иде у пакао", светску премијеру ће доживети у септембру, као део званичног програма овогодишњег Интернационалног филмског фестивала у Торонту.

Sense Production/ Банда

Торонто је припадник тзв "велике петорке" (big five) фестивала (уз Кан, Берлин, Венецију и Санденс), а култна "Midnight madness" селекција знана по провокативним филмовима који испитују границе - показала се "као створена" за повратничко остварење Ђорђевића.

- Чувена "Midnight madness" селекција настала је 1988. и разни фестивали су касније копирали њен концепт; она је заправо и мајка селекције коју сам уређивао као селектор Феста, а звала се "Границе" - открива Ђорђевић, са чијим филмом кинематографија Србије дебитује у овој селекцији.

- Не знам много о осталим филмовима, осим да је један од њих режирао Хармони Корин, редитељ мог омиљеног филма Gammo - додаје редитељ, и наводи да је "Радничка класа" уједно и први филм са Балкана у историји овог програма, а ако не рачунамо филм "Hardcore Henry" који је копродукција УСА/Русија онда се може рећи да је ово први филм који је селектован из Источне Европе.

Ђорђевић каже да је селектор "Поноћног лудила" Питер Купловски прилично прецизно и тачно означио његов нови филм као "савремену сатиричну провокацију":

- Ради се о социополитичком хорору. Тема је позната када је реч о кинематографији овог дела Европе - пропадање услед транзиције. Али ја, пошто нисам љубитељ филмова из Источне Европе, нисам хтео да напрвим још један досадан филм на ту тему, па сам социополитички моменат укрстио са трилером, хорором, комедијом, уз примесу кемпа.

Редитељ је, као и на свим својим претходним филмовима (Made in Serbia, "Живот и смрт порно банде", "Сумрак у бечком хаустору", омнибус "Једнаки" (прича "Саша"), и сценариста свог новог остварења. И, баш као и у свим својим досадашњим филмовима - поново је фокус, и рефлекторе, усмерио ка маргини, дајући глас потлаченима, случајно или намерно, својом или туђом вољом скрајнутима.

- Маргина ме привлачи - каже, за "Новости", Ђорђевић. - Мислим да је овде квалитет гурнут на маргину. Али, са друге стране, маргина нуди слободу и шансу да се буде аутентичан, неизвештачен. Многе квалитетне људе овде је новокомпонована елита насилно гурнула на маргину. Мој омиљени редитељ Јоца Јовановић једном је рекао да проблем код нас није у народу већ у елити. Елита (и она културна, не само финасијска) је веома штетна, зато што је по свом пореклу заправо окупаторска.

А где је ту радничка класа из наслова, коју још понеко и помиње али којом као да се готово нико већ предуго стварно не бави, чак ни "по партијској дужности". Има ли радницима "спаса", чека ли трудбенике и прегаоце светло на крају тунела, има ли за њих ипак некаквог обећаног Раја?

- Радничка класа је је скоро па мртва. Међутим, моји ликови током филма прелазе дуг пут спознаје да снага није ни у Ђаволу, ни у Богу, већ у њима самима. То је светло на крају тунела, пут ослобођења.

Екипа

ПРИЧА прати групу бивших радника фабрике, недавно затворене у сумњивој приватизацији, који у борби за правду, лично достојанство и голи живот, прибегавају натприродном.

Главну улогу тумачи Тамара Крцуновић, а у другим већим улогама су Леон Лучев, Момо Пићурић, Иван Ђорђевић, Лидија Кордић, Мирсад Тука, Силвиа Крижан, Оливера Викторовић, Томислав Трифуновић и Добрила Стојнић. Директор фотографије је Душан Грубин, монтажер Лазар Предојев, композитор Калин Николов, сценографкиња Зорана Петров, костимографкиња Јелена Ђорђевић, маскекар Еви Зафир и сниматељи звука Момчил Божков и Ненад Шћибан

Копродукција

- РАДИ се о доста компликованом филму, и што се тиче сценарија и што се тиче реализације. Потребно нам је било време да нађемо копродуценте (Бугарска, Црна Гора, Хрватска, Румунија, Грчка). И припреме су биле компликоване: тражење локација, кастинг (пуно ликова, главни лик је група) - објашњава аутор филма који ће се пред домаћом публиком наћи у првој половини идуће године.

Пројекат су подржали филмски центри Србије, Бугарске, Грчке, Црне Горе, Хрватски аудио-визуелни центар и пан-европски фонд "Еуроиумаж". Продуценти су Милан Стојановић (Sense Production), Младен Ђорђевић (Банда), Мартичка Божилова (Агитпроп), Мариа Драндаки (Homemade Films), Иван Мариновић (Adriatic Western), Анкица Јурић Тилић (Кинорама), Анамариа Антоци (Tangaj Production) и Ивица Видановић и Невена Савић (Cinnamon Film).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације