НОВИ ФИЛМ КРИСТОФЕРА НОЛАНА "ОПЕНХАЈМЕР": Постадох смрт, уништитељ светова

И ДОК сенка атомске печурке, која се први пут надвила над пустињом Новог Мексика, пре тачко 78 година, 16. јула, и овог варљивог лета злокобно прети свету суоченом са могућим нуклеарним ратом (у Украјни, Русији, или широм планете...), из Холивуда најављују "експлозију" новог хита, чији је насловни јунак амерички физичар Роберт Опенхајмер (1904-1967) - управо "отац" тог најсмртоноснијег оружја употребљеног у историји ратовања.

Фото Universal Pictures

Филм "Опенхајмер", чија се премијера очекује 21. јула, поверен је редитељској звезди Кристоферу Нолану, прослављеном серијалом о једном другачијем хероју - Бетмену. Ново дело које најављује као јединствен биоскопски доживљај, базирао је на Пулицеровом наградом овенчаној књизи историчара Каja Берда и публицисте Мартина Шервина - "Амерички Прометеј - тријумф и трагедија Роберта Опенхајмера".

Овај тандем је биографију - бриљнтног научника коме је на постдипломским студијама ментор био Макс Борн; утицајног професора кога су студенти имитирали чак и тако што су носили исте шешире широког обода и држали цигарету на ивици усна; вође пројекта Менхетн у оквиру кога је конструисана и тестирана атомска бомба која ће почетком августа 1945. разорити Хирошиму и Нагасаки; али и жртве "лова на вештице" антикомунистичког сенатора Макартија - проучавао 25 година и написао је на чак 800 страница!

- Опенхајмрова прича отвара сва немогућа питања - изјавио је Нолан за "Варајати". - То су невероватне етичке дилеме, парадокси. У овој причи нема лаких одговора.

ФИЛМ Килијан Марфи у насловној улози, Фото Universal Pictures

Управо су тешка морална преиспитивања о сврси науке и могућим фаталним последицама њених достигнућа, оно што је обележило трагичност Опенхајмеровог живота започетог са "златном кашиком у устима". Рођен у породици јеврејских досељеника из Немачке, који су припадале највишој друштвеној класи (зидове родитељске куће красиле су слике Ван Гога и Пикаса), обдарен изузетним умом, образовање је стицао на најбољим школама и универзитетима (Харвард, Кембриџ, Универзитет у Гетингену). Уз врхунска достигнућа у физици до којих долазе већ у раним двадесетим годинама, развија несвакидашње широку ерудицију, и аутентичну склоност ка поезији и филозофији.

СНИМАЊЕ Режисер Кристофер Нолан на сету, Фото Universal Pictures

И управо га је, према сведочењу биографа, потреба да допринесе хуманијем свету, у коме ће Хитлер и силе Осовине бити заустављени моћним оружјем, мотивисати да на позив америчке владе формира тајну лабораторију у Лос Аламосу, у коме ће око ове замисли окупити колеге, међу којима су углавном били добитници Нобелове награде. Али, када је "Енола Геј" испустила своју пошаст, све се променило...

- У две застрашујуће експлозије спржено је и смртно озрачено преко 200.000 цивила - пише Светозар Поштић, у књизи "Кратка историја америчке културе, делом успомене", која се, између осталог бави котрадикцијама овог научника. - Вапај невиних чуо се до неба. "Руке су ми крваве", изјавио је Опенхајмер на првом и једином састанку са новим председником САД, Харијем Труманом. Труману се неће свидети ова изјава и подржаће саветнике који су препоручили трку у наоружању са Совјетским Савезом. Нико није сумњао да Ујка Џо, Стаљин, већ прави своју бомбу, нарочито након откривања неколико совјетских шпијуна у Лос Аламосу. Светски рат се једва завршио, а нови, хладни, већ је започео.

СУСРЕТ Са Албертом Ајнштајном, Фото Википедија

Ни пуну деценију потом, Опенхајмера је стигао нови изазов: сумња за шпијунажу за рачун Совјета, и суђење, од кога се никада није опоравио. Одузета му је могућност да ради на владиним пројектима, повукао се на Принстон, једрио на Девичанским острвима... Како пише Постић у свом делу, пред крај живота се одао контемплацији и филозофском посматрању протеклог живота, а два месеца пред смрт, новинар Томас Морган затекао га је како посматра јесење дрвеће и језерце кроз прозор своје радне собе:

- Рак грла проузрокован четрдесетогодишњим ланчаним пушењем већ је био метастазирао. "Био је слаб и више није био онај витки човек који вас је опчињавао као какав генијални каубој. Боре на његовом лицу биле су дубоке. Његова некад бујна, коврџава коса сада је личила на белу измаглицу. Па ипак, код њега је преовлађивала грациозност." Када је њихов разговор прерастао у филозофски, Опенхајмер је нагласио реч "одговорност".

Између осталог, научник је Моргану рекао: "Не говорим о знању, већ о ограничењу у вези са оним што можеш да учиниш...Нема смислене одговорности без моћи. То може бити само моћ над оним што сам радиш, али увећано знање, увећано задовољство повећавају и домен у ком је одговорност могућа."

Роберт Опенхајмер, Фото Википедија

Док је у једном другом разговору, евоцирајући догађаје тог 16. јула 1945. алудирао на свој омиљени идијиски еп "Бахдават гиту":

- Знали смо да свет неће бити исти. Неки су се смејали, неки су плакали, већина је ћутала.

Сећам се стиха из хиндуистичког дела "Песма Господња", Вишну покушава да убеди Принца да обави своју дужност и, с намером да га импресионира, узима свој облик са мноштво руку и каже: "Сада постадох смрт, уништитељ светова." Претпостављам да је свако од нас тако мислио, на овај или онај начин.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПАД ЛАТИЦЕ КАО СУШТИНА ЦВЕТА: У Галерији Улус-а "Дно" Драгише Маринковића

10. 07. 2023. у 16:55

Култура

0 0

"ТОК" СТЕФАНИЕ ВЕЉОВИЋ У ГАЛЕРИЈИ ДОБ: Цртање и отисцима колена

10. 07. 2023. у 16:49

Култура

0 0

ПОСТАВКА "СКУЛПТУРА У СТАКЛУ, ВОДИ, ВАЗДУХУ, СВЕТЛОСТИ": Крхкост постојана у времену

10. 07. 2023. у 16:41

Култура

0 0

ТРЕЋА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА САРЕ МИЛОЈЕВИЋ: О еротским фантазијама и осталим слабостима

07. 07. 2023. у 16:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације