НАДЕЖДА ЈЕ НАШЕ ВЕЛИКО НАСЛЕЂЕ: Етнографски музеј представља колекцију предмета наше велике сликарке

Миљана Краљ

29. 06. 2023. у 20:18

СЛИКАРКА, фотограф, ратна болничарка, оснивач Кола српских сестара, Надежда Петровић, имала је у својој свестраности још једно, у јавности мало познато, интересовање - сакупљала је етнографске предемете.

НАДЕЖДА ЈЕ НАШЕ ВЕЛИКО НАСЛЕЂЕ: Етнографски музеј представља колекцију предмета наше велике сликарке

Надежда у ношњи, фото из часописа "Жена и свет"

У част јубилеја, 150. годишњици рођења, Етнографски музеј ће премијерно у Србији представити њену јединствену колекцију, на изложби чији је аутор Јеленa Секуловић, виши кустос. Ова збирка, као целина, била је само једном јавно виђена, и то 1917. у Лиону.

- Надежда је 1910. отишла у Париз, на позив великог пријатеља Ивана Мештровића, са којим је тамо делила атеље - подсећа, за "Новости", кустоскиња Секуловићeва. - Она је тај простор опремила управо етнографским предметима, како би, верујемо, истакла своју националну припадност и Французе упознала са материјалном културом нашег народа. После њене смрти, ови предмети, као и слике, остали су у Паризу, а 1917. напревљена је изложба са циљем да прикупи помоћ за српске рањенике. На поставци су, Надеждина породица и Mинистарство просвете, представили управо њену етнографску збирку.

Сестре у народној ношњи

ИЗЛОЖБА је концепцирана тако да почиње са предметима из породичног дома, објашњава ауторка. На једној фотографији, на којој је снимила своје сестре у народној ношњи (уступио их је Милош Коларж, наследник Петровићевих), идентификовали су експоната из колекције- кошуљу и јелек. На поставци ће се сада наћи уз поменуту фотографију. Пред публиком ће бити и мушка мисираба и прслук, кошуља из села Ковач (Северна Македонија), кошуља и пешкир из Битоља, чарапе и појас из Сићевачке клисуре. Највећи део колекције је накит- прстење, наушнице, гривне, пафте (попут једне са обнаженим богом Бахусом). Целокупна збирка је и каталошки обрађена за нека будућа истраживања.

У Србију је потом стигла 1919. и прво је додељена Краљевској уметничкој школи, да би њених 126 предмета, Етнографски музеј добио тек 1926. Први пут неки делови колекције излагани су у Чачку, на поставци уприличеној поводом 60 година постојања Уметничке галерије "Надеждe Петровић".

Фото Етнографски музеј

Детаљ са прстена из БиХ

- Рођена у породици Мите Петровића и Милеве Зорић Петровић, Надежда је од раног детињства стасавала у патриотском духу, у окружењу у коме су се неговала интересовања за све што је народно и национално - објашњава Секуловићева. - Њен ујак био је Светозар Зорић, између осталог аутор шаре за пиротски ћилим, данас познате као Зорићева шара.

Као и остале грађанске породице 19. века, додаје кустоскиња, и Петровићи су били задојени идејама романтизма и родољубља, које су своју суштину вукле из народа и око којих се стварао национални идентитет.

Фото Етнографски музеј

- Надежда и сва њена браћа и сестре били су окренути ка томе - тврди ауторка изложбе. - И у сликарском опусу имала је србијански период. Многи од њених етнографских предмета су из куће из које је потекла. Њен деда их је доносио са својих путовања, а отац је ту колекцију, и библиотеку, допуњавао новим стварима. Било је природно да и она са својих путовања, као чланица Кола српских сестара, али и као сликарка, доноси етнографске предмете. Са Милицом Добрић, ишла је у Стару Србију носећи помоћ становништву под влашћу Отаманског царства и оданде је углавном доносила одевне предмете.

Фотографија париског атељеа

НАДЕЖДА је, док се школовала у Минхену, била позвана на неки свечани скуп, за који се обукла као сељанка из околине Београда: имала је прегачу, шумадијску сукњу, јелек, кошуљу. И тако се фотографисала, а ту слику објавио је 1925. часопис "Жена и свет" - прича саговорница. - После је у свом париском атељеу, развукла сличну сукњу, што се види на фотографији на којој се препознајју нануле, вез и прегача, сада изложени у засебној витирини на поставци. И сукња је у збирци, али нажалост није у конзерваторском стању за излагање.

Целу њену колекцију чине експонати настали у 19. веку, од којих су за изложбу изабрана 52 предмета. Први пут ће, наглашава ауторка, њен град и држава, на једном месту, видети шта је све сакупила од нашег наслеђа:

Фото Етнографски музеј

Пафте са мотивом бога Бахуса

- И она сама је сада наше наслеђе. Историчари уметности су много писали о њеном сликарству, обрађиван је и њен фотографски опус, а први пут је сада у јавности као колекционар баштине. Као кустос и етнолог могу да кажем да је њено вешто уметничко око знало да процени који су детаљи и занатска израда били вредни за чување. Сви ти дивни везови, делови са рукава и скута кошуља, пешкири, чарапе..., показују њено велико интересовање за народну орнаментику, коју је желела да уведе као предмет изучавања у Вишу женску школу - закључује Јелена Секуловић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)

ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.

21. 11. 2024. у 15:31

Коментари (0)

ЗАВРШЕНА ЕРА ДОМИНАЦИЈЕ: Орбан саопштио ужасне вести за Запад