Култура

СА СТАРОГ САЈМИШТА НА - УЛИЦУ?!: Шта ће бити са уметницима, који због изградње Меморијалног центра морају да напусте павиљоне

Миљана Краљ

15. 06. 2023. у 07:00

НА адресе уметника који ће због наставка радова на изградњи Меморијалног центра "Старо сајмиште" морати да се иселе, стигло је недавно обавештење од београдског Пословног простора.

СА СТАРОГ САЈМИШТА НА - УЛИЦУ?!: Шта ће бити са уметницима, који због изградње Меморијалног центра морају да напусте павиљоне

Траже им да приложе документацију на основу које су добили право коришћења атељеа. Али, уметници још нису обавештени, хоће ли, њихова деценијама управо ту стварана дела, остати и без алтернативног крова над главом!

Вредни опуси

У ИТАЛИЈАНСКОМ павиљону стварали су својевремено Живојин Турински и Вера Божичковић Поповић. На том месту данас ветеран Милија Нешић држи своје радове, међу којима су и чувене "мрдалице". Ту је и опус још једне легенде наше ликовне сцене Предрага Нешковића, као и Гордане Каљаловић и многих других изузетно угледних и успешних аутора, којих има и у Чехословачком павиљону.

Наиме, после завршетка обнове Централне куле, реновирање предстоји Италијанском павиљону (адреса Старо сајмиште 28), а потом и из Чехословачком (Старо сајмиште 29), чиме ће престати да постоји уметничка колонија насељена пре седам деценија. Зебњу код већине садашњих станара павиљона буди то што им нико још није понудио могућност да добију замену радног простора, који су стекли на валидан начин.

Гордана Каљаловић, вајарка и професорка Академије уметности у Новом Саду

- Неки од колега су ту на основу решења добијеног од УЛУС, неки од Града Београда, трећи од Пословног простора, а ја имам од свих њих документ да ми је атеље дат на коришћење - каже Гордана Каљаловић, вајар, некадашњи професор Академије уметности у Новом Саду. - Већ 20 година уредно плаћам Пословном простору накнаду за коришћење, а када сам отишла да се распитам шта даље, тамо нисам могла ни са ким да попричам. Речено ми је да је за то овлашћен само начелник који је на двонедељном одмору.

Необична ситуација у случају ове уметнице је и што је према свим решењима атеље додељен њој, а обавештење да документацију однесе у Пословни простор стигло је на име њеног супруга Ђорђа Одановића, такође уметника.

- У тим атељеима на Старом сајмишту налази се педсет и више година рада наших угледних аутора, ту су дела која су излагана у репрезентативним галеријама и музејима, и судбина им је неизвесна. Као и нама који ту радимо. Многи, попут мене, припремају нове изложбе у стрепњи хоћемо ли морати преко ноћи, да са свим оним што смо урадили, изађемо на улицу.

Удружење ликовних уметника Србије је, како истиче за наш лист Милена Путник, заменик председника УО УЛУС, у више наврата заказивало састанаке код Секретаријата за културу града Београда поводом проблема са члановима - корисницима атељеа на Старом сајмишту, а још од маја прошле године није било наставка комуникације:

- Затим смо се обратили Секретаријату за имовинске и правне послове, где нам је објашњено да услед промене легислативе, (Уредба о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини) не постоји више основ за давање атељеа у закуп на начин како је то регулисано претходним правилником. Немамо сазнања о тренутном статусу простора категорисаних као атељеи којима управља Град.

Од Улуса до Пословног простора

ОД УЛУС је Град Београд 1981. преузео атељее и пренео у фонд Пословног простора, с тим да је Удружење и даље управљало њиховом доделом. Тад је утврђено и да "при преношењу управљања и одржавања на Пословни простор, Удружење задржава право одлучивања који уметник ће који простор користити, као и право да се у случају рушења добију нови слични простори". У извештају о начину коришћења атељеа, комисије састављене од представника уметничких удружења и Града, наводи се да је 1998. на Старом сајмишту било укупно 45 атељеа, које су користили чланови УЛУС.

Ипак, према речима саговорнице, још увек је важећи Правилнику о давању у закуп пословног простора - атељеа (из 2003, са изменама 2006), који предвиђа да Удружење даје образложени предлог листе уметника за доделу атељеа, а одлучује Комисија коју формира Извршни одбор Скупштине града:

- У пракси немамо никакве информације о оваквој комисији нити поступку. Дакле, постоји једна цела категорија градских пословних простора под називом атељеи, за које је закупнина најмања, у које немамо нити увид, нити су регулисани неким правилником.

Три зграде на Старом сајмишту, које су непосредно по окончању Другог светског рата и страдања у логору користиле Дирекција за изградњу Новог Београда и Грађевинско предузеће "7. јули" су додељене УЛУС, према решењу ИО Народног одбора града Београда 1951, подсећа Путникова, и додаје:

- Још тада се сматрало да Старо сајмиште представља привремено решење. У Билтену УЛУС из 1958. наводи се 41 "члан са атељеом и станом по нужди на Старом сајмишту које се руши". Од тог броја је било 27 сликара, 13 вајара и један графичар.

Припадници ове колоније педесетих година били су и сликари Лазар Возаревић и Мића Поповић, писац Борислав Михајловић Михиз, позоришни редитељ Павле Угринов. Остало је забележено да је једне олујне ноћи, у Поповићевом атељеу, први пут код нас изведен Бекетов комад "Чекајући Годоа". Међу славним станарима били су Олга Јеврић, Милун Митровић, Душан Гавела, Зоран Петровић, Раша Тодосијевић, Александар Луковић Лукјан, Стеван Дукић, Младен Србиновић, Лазар Вујаклија, Александар Зарин, Милан Бесарабић...

Они које је расељавање због формирања Меморијалног центра "Старо сајмиште" затекло у Кули, успели су да добију атељее на другим деловима града. Уметници из павиљона, засад су ни на небу, ни на земљи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације